Iako se čini da su zemlje članice EU više ili manje naklonjene Srbiji na putu integracija, izvesno je da nikakve odluke o daljim koracima neće biti donošene bez apsolutnog konsenzusa. Zbog toga je najnoviji skepticizam Nemačke prema proširenju Unije posebno problematičan za Srbiju, a blokada kandidature Crne Gore treba da predstavlja opomenu i drugim državama regiona. S druge strane, zemlje Zapadnog Balkana u svome približavanju članstvu u Uniji imaju saveznika u najvećoj, ali ne i svemoćnoj, svetskoj sili SAD, ocenjuju za Danas stručnjaci za evropske integracije.
Različita mišljenja unutar EU o proširenju na Zapadni Balkan izbila su ove nedelje u prvi plan. Nemačka kancelarka Angela Merkel, obrazlažući program njene Hrišćansko-demokratske unije za junske izbore za Evropski parlament, saopštila je da prijem Hrvatske u punopravno članstvo ne treba kočiti, ali da bi dalje proširenje trebalo privremeno obustaviti. S druge strane, češki premijer Mirek Topolanek je prošle nedelje tokom posete Makedoniji i Crnoj Gori ukazao da Češka, kao predsedavajuća EU, ni zbog globalne ekonomske krize ne odustaje od toga da ubrza integraciju Zapadnog Balkana ili, u najgorem slučaju, da se taj proces ne uspori. Očekuje se da Topolanek uskoro s istom porukom podrške dođe u Beograd.
Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, kaže za Danas da stav Nemačke o proširenju EU ne predstavlja većinsko mišljenje unutar zajednice evropskih zemalja, iako je reč o jednoj od njenih najuticajnijih članica.
– Jedino još zemlje Beneluksa podržavaju da se povede politička rasprava o tome koliko su prijave za članstvo zemalja Zapadnog Balkana opravdane i razmatranje svrsishodnosti novih kandidatura odloži za kraj ove godine, kada će biti objavljeni novi izveštaji Evropske komisije o napretku država regiona. Francuska i Velika Britanija, s druge strane, zagovaraju očuvanje politike proširenja. Španija, Rumunija, Slovačka i još neke druge države snažno podržavaju članstvo Srbije i drugih zemalja s područja bivše Jugoslavije u EU. Problem s Lisabonskim sporazumom i nastavkom reformi unutar EU, ekonomska kriza na području Zapadnog Balkana usled izostanka stranih investicija i nemogućnosti stranih banaka da vrate uloženi novac, teraju imućnije zemlje EU da finansijski podržavaju one članice Unije poput Austrije, Italije i Grčke, čije su banke odobrile velike kredite zemljama srednje i jugoistočne Evrope. Takođe, nesaglasnost unutar EU oko daljeg postupanja u vezi s Kosovom, odnosno to što pet zemalja članica ne pokazuje nameru da prizna nezavisnost, onemogućava jedinstven pristup Unije prema regionu i remeti politiku proširenja EU – smatra Dušan Reljić.
Naš sagovornik naglašava da se pred izbore za Evropski parlament, početkom juna, očekuje i velika doza političkog populizma unutar Unije. U kontekstu raspoloženja građana EU, Reljić ukazuje na činjenicu da se oko 40 odsto stanovnika takozvanih starih članica, po pravilu izjašnjava za dalje proširenje, izuzimajući iz tog procesa Tursku i Albaniju, dok se u skoro pridruženim članicama Unije taj procenat kreće oko 60 odsto.
– Ne treba gubiti iz vida ni pritisak Vašingtona na EU da što pre primi u članstvo Tursku, ali i zemlje Zapadnog Balkana. Tu je i strahovanje na Zapadu da se usled izostanka daljeg proširenja deo uticaja prepusti Rusiji. Postoji i bojazan da bi bez daljeg približavanje EU mogao da ojača uticaj ekstremističkih tumačenja političkog islama na Zapadnom Balkanu – zaključuje Reljić.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, saglasna je s Dušanom Reljićem da je strah Vašingtona i Brisela od prepuštanja regiona bivše Jugoslavije uticaju Rusije bio veoma važan faktor sve dok krajem 2008. nije izbila globalna finansijska kriza. Kako ocenjuje, SAD u međuvremenu nisu promenile politiku, ali EU jeste.
– Podsećam da Unija nije slušala Vašington i podlegla pritiscima za prijem Gruzije i Ukrajine, pa ni za ubrzanje integracija Makedonije. Ne verujem ni da će pritisci SAD u vezi s Balkanom imati efekta. Za zemlje regiona bivše Jugoslavije, dakle i za Srbiju, bilo bi svakako bolje ako bi EU njihove integracije i turski slučaj razmatrala odvojeno. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što se osnivačkim ugovorima EU obavezala da sve zemlje koje su geografski u Evropi primi u svoje članstvo kada za to ispune uslove. Problemi s kojima se EU u poslednje vreme i sama suočava morali bi biti dodatni podsticaj istinskim proevropskim snagama u regionu da se otarase populizma, ubrzaju proces institucionalnih reformi i vrednosnih rekonstrukcija u društvu i da na taj način urade sa svoje strane sve što je potrebno za približavanje Uniji. Političarima u celom regionu fokus treba da budu unutrašnje reforme, a ne čekanje ishoda geostrateških igara velikih sila – zaključuje Jelena Milić.
TODORIĆ: Članstvo nemoguće pre 2014.
Prema mišljenju Vladimira Todorića, direktora Pravnog foruma, Srbija je udaljena od članstva u EU najmanje pet godina. „Prvi naredni koraci Srbije ka članstvu nisu problematični ni za Nemačku, Holandiju i druge zemlje koje izražavaju krute stavove prema tom pitanju. Istovremeno, mislim da ni Hrvatska neće skoro postati član uprkos zalaganju Nemačke, Austrije i zemalja Beneluksa. Suštinski pomaci poput liberalizacije viznog režima neće biti problem za Srbiju, ako ne krajem ove, onda sigurno sledeće godine. S druge strane, blokada crnogorske kandidature za članstvo predstavlja jasan signal drugim zemljama koje nameravaju da učine isti potez u narednom periodu“, kaže Todorić za Danas.
Bez viza do kraja 2009?
Božidar Đelić, potpredsednik srpske Vlade, ocenio je da će Srbija do kraja 2009. sigurno dobiti pozitivnu odluku Saveta ministara EU da bude stavljena na belu šengensku listu. Đelić je rekao da je tehnički deo posla oko vizne liberalizacije gotov. „Stručnjaci su nam rekli da je Srbija u svim dimenzijama napravila značajan napredak u poslednjih godinu dana“, kazao je Đelić juče u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
