SAD su zabrinute zbog jačanja ruskog uticaja u Srbiji

– Sirija predstavlja jednu arenu za takmičenje, druga se odnosi na Krim i Ukrajinu, a treća na Tursku i NATO. Sve što se dešava odražava se i na situaciju na Zapadnom Balkanu. Na primer, kao rezultat građanskog rata u Siriji talas izbeglica je zapljusnuo Balkan i podstakao pojedine konzervativne političke grupe u zapadnoj i centralnoj Evropi da razmotre politiku EU u vezi sa granicama, obavezama država članica i Šengenski sporazum. Drugim rečima, nijedan region nije izolovan od političkih događaja u drugim regionima. Sjedinjene Države podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine i želeli bi da ta država ima bliže odnose sa EU, bez obzira na duge kulturne i istorijske veze Ukrajinaca i Rusa, naročito u istočnom delu zemlje. SAD takođe podržavaju članstvo Srbije u EU i od ruske aneksije Krima veoma su zabrinute zbog onoga što doživljavaju kao rast ruskog uticaja u Srbiji i na Balkanu. Neslaganje Amerikanaca sa ruskim akcijama na Krimu vodilo je i ekonomskim sankcijama, za čije ukidanje se zalaže Putinova administracija – ističe sagovornik Danasa.

Rejmond smatra danedavne posete visokih zvaničnika SAD Balkanu pokazuju obnovljeno interesovanje Amerike prema Srbiji i Balkanu, ali da to interesovanje nije novost, odnosno da je počelo nakon izbijanja krize u Ukrajini. „Predstojeća poseta državnog sekretara Kerija je umnogome motivisana činjenicom da će Beograd biti domaćin ministarskog sastanka OEBS-a, a ne iznenadnog interesovanja za region jer to interesovanja SAD je, zapravo, ponovo počelo pre nekoliko godina“, ističe on.

Sagovornik Danasa ističe da se nesuglasice oko Ukrajine i Krima dovode u vezu i sa sirijskim građanskim ratom, odnosno različitim gledištima SAD, koje se zalažu za rušenje Asadovog režima i poraz Islamske države, i Rusije, koja podržava Asada i sprovodi vazdušne napade na različite pobunjeničke grupe i Islamsku državu, kojojje posvetila veću pažnju nakon tragičnog rušenja ruskog aviona iznad Egipta. „Zajedničko gledište u SAD jeste da se Rusija nada da će oslabiti pobunjenike protiv Asada koji nisu povezani sa ISIS-om, čime će stvoriti situaciju u kojoj će SAD i njeni saveznici morati da biraju između Asada i ISIS-a u Siriji, odnosno Rusija očekuje da će tako Zapad početi da toleriše Asada, budući da je ISIS tako omražen. Takođe, kao rezultat masakra u Parizu, stiče se utisak da predsednik Francuske Oland počinje da se približava Rusiji, što bi u slučaju uspeha velike međunarodne koalicije protiv ISIS-a moglo da doprinese odluci Zapada da skine ekonomske sankcije Rusiji“, naglašava američki politikolog.

Rejmond ukazuje da su teroristički napadi koje je ISIS izveo u Libanu, Turskoj, Francuskoj i na drugim mestima doprineli tome da ova grupa dobije svetsku pažnju i regrutuje nove članove. „Mada su takvi napadi vodili masivnim vazdušnim udarima iz nekoliko država, ne očekujem da će ISIS prestati da koristi terorističke taktike. Ipak, ma koliko je strašan terorizam, manje je rizičan za međunarodnu bezbednost od potencijalnog vojnog konflikta Rusije i Turske koji bi izazvao širu krizu“, zaključuje sagovornik Danasa.

„Rusi demonstriraju status supersile“

Prema mišljenju Rejmonda, Rusija je u poslednje vreme odlučnije nego SAD demonstrirala status supersile, što je došlo do izražaja i nakon što je Turska srušila ruski avion. „Zbog rušenja aviona pojavila se pretnja od ozbiljne konfrontacije, mada je u ovom trenutku Rusija odlučila da odgovori uvođenjem ekonomskih sankcija Turskoj umesto vojne osvete. Ali, NATO se suočio sa opasnošću jer bi kriza između Rusije i Turske mogla da bude okidač za vojnu eskalaciju koja može da izađe iz diplomatskih okvira“, upozorava Gregori Rejmond.