Jedan od ranijih susreta Vučića, Foto: EPA-EFE/DIMITAR DILKOFF (arhivska fotografija)Dok evropski komesar za proširenje Johanes Han stiže u Beograd bez pomena novog napora EU na otklanjanju zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, a Amerikanci uporno traže da dve strane odmah krenu u nagodbu, iako to uključuje „razgraničenje“, Nemačka se osetnije uključila i smatra da EU na jesen mora dobiti „jakog pregovarača“ u tom procesu.
Berlin je odlučno protiv menjanja granica, ali bi bio za rešenje kojim bi sever Kosova dobio velika ovlašćenja, a, recimo, Kosovka Mitrovica dobila status „slobodnog grada“ nalik Brčkom.
To su agenciji Beta preneli veoma dobro upućeni analitičari i evropski izvori u Briselu koji smatraju da rešavanje kosovskog čvora neminovno odlazi u drugi plan zbog Bregzita, izbora za EP i mogućih promena koje ishod tih izbora može doneti za ustrojstvo i političko delovanje EU, kao i zbog potrebe da se hitno prevaziđu raskoli unutar Unije.
Vašington zastupa svako dogovoreno rešenje Srbije i Kosova, ali koje bi obavezno značilo uzajamno priznavanje, kako je to nedavno ponovo jasno predočio novi čovek Stejt departmenta zadužen za Balkan, stari znalac balkanskih zbivanja Filip Riker.
Hanov dolazak u Beograd bez najave predloga za izvlačenje dijaloga iz slepe ulice potvrđuje te ocene da se EU već okreće bitnim izborima za Evropski parlament i potonjoj pripremi za izbor nove Evropske komisije i novog posrednika Unije u pregovorima Beograda i Prištine.
I posrednica EU u pregovorima Federika Mogerini nedavno je u Savetu bezbednosti UN posredno stavila do znanja da će moćne zainteresovane svetske sile morati da se pitaju i da će konačna odluka o rešenju za Kosovo morati da bude overena upravo u tom telu UN.
U balkanska pitanja veoma upućeni nemački poslanik u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister je, štaviše, ocenio da ne bi bilo loše da se u pregovore na neki način uključe SAD i Rusija.
Među vladama članica EU vidljiva je jedino promena u stavu Francuske koja misli da treba podstaći obnovu pregovora Beograda i Prištine i podržati rešenje koje bi značilo „razgraničenje“, što za sada uporno odbija Nemačka.
Berlin zastupa stav da se sve mora odložiti do jeseni i da u sklopu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) treba postaviti „jakog izaslanika s jakim timom i ovlašćenjima“ za Zapadni Balkan koji bi snažno pokrenuo pregovore Beograd-Priština.
Berlin bi, kako se tvrdi, bio za to da se, u okviru trajnog sporazuma, severu Kosova daju veća ovlašćenja nego što to predviđa struktura Zajednice srpskih opština, ali u okviru ustava Kosova, dok bi Kosovska Mitrovica mogla dobiti status „slobodne teritorije“ nalik na Brčko u BiH, bez menjanja sadašnjih granica.
Izgleda da i u Parizu, a još više u Berlinu, smatraju da su dosadašnja posrednica u dijalogu Federika Mogerini i njen tim posustali, da nisu imali ni snage, ni novih zamisli da Beograd, i još više Prištinu, privole na pregovore „u dobroj veri“.
To se naročito odnosi na nemoć EU da izdejstvuje povlačenje odluke Prištine o uvođenju carina od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i o formiranju kosovske vojske, i da spreči krajnje osiono ponašanje nekih prištinskih zvaničnika tokom dijaloga u Briselu.
Amerikanci, kao i ogromna većina članica EU, krive Prištinu zbog uvođenja carina i traže da ta mera bude odmah povučena, dok je jedino stav Berlina donekle uzdržan. Beograd optužuje Nemačku, mada delom i Vašington, da za sada po tom pitanju daju prećutnu podršku vladi u Prištini.
Čini se da je, u balkanska zbivanja dugo i dobro upućeni poslanik EP Eduard Kukan juče srpskim parlamentarcima u Strazburu preneo prilično usaglašen stav evropske 28-orke, da „Beograd i Priština treba da postignu dogovor koji će rešiti sva otvorena pitanja pre ulaska u EU i da obe strane treba da doprinesu povoljnoj atmosferi kako bi to bilo postignuto“, a da kao preduslov svega prištinske vlasti ukinu takse od 100 odsto na uvoz iz Srbije.
Većina članica EU, poput Francuske, smatra da i „razgraničenje“ treba prihvatiti, ako to nema međunarodne pravne posledice i ne uzdrmava region.
Kukan to posredno daje do znanja i kaže da Srbija i Kosovo treba da ostanu multietničke celine i da njihov sporazum jedino tako može biti prihvatljiv.
A kad je stav Vašingtona u pitanju, Filip Riker je predočio da su Beograd i Priština ti koji moraju doći do sporazuma koji će biti „postojan, jer ne može njima međunarodna zajednica izdiktirati rešenje“.
„SAD se ne zalažu ni za kakvu posebnu formulu, niti mi dajemo ‘blanko ček’, a rešenje mora biti trajno i doprineti regionalnoj stabilnosti“, naveo je Riker, jer bi presecanje kosovskog „gordijevog čvora“ značilo i da se onemogućava veći uticaj Rusije u regionu.
Američki zvaničnik je bez uvijanja ukazao i na to da bi „zamrznuti sukob značio za obe strane manje bezbednosti, sporiji ekonomski rast i zamrzavanje težnji da se pridruže Evropskoj uniji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
