SAD ubeđuju Kurtija i Mustafu da se dogovore

S druge strane, pojedini izvori Danasa ne isključuju ni mogućnost da navedene stranke, čiji lideri su Aljbin Kurti i Isa Mustafa postignu dogovor. Kao argument za takvu tvrdnju, navode da „na političkoj sceni Prištine mnogo toga zavisi od inostranog faktora, odnosno od Amerikanaca, a Amerikancima je interesu da vlada bude formirana kako bi se nastavili pregovori o konačnom rešenju za Kosovu“.

Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik lista Koha ditore, kaže za naš list da „nije sasvim sigurno kako će se stvari odvijati“.

– Ipak, mislim da još ima vremena da se pregovara, i dok ima vremena da se pregovara, ima i šansi za dogovor, smatra sagovornik Danasa.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, konstatuje za Danas da Kurti „ima više da izgubi“ od Mustafe ukoliko Vlada Kosova ne bi bila formirana.

– Mustafa je toga svestan i ucenjuje svojim zahtevima za kadrovskim rešenjima. Nesuglasice oko pozicija predsednika skupštine i samog Kosova vode pregovore na ivicu propasti, međutim, Kurti zna da podršku dobijenu na prethodnim izborima neće lako ostvariti na eventualnim ponovljenim, budući da će se smatrati njegovim neuspehom ukoliko se vlada ne formira. Kako bi ublažio eventualni gubitak, Kurti kreće sa nacionalističkim izjavama i ponovo pominje Rezoluciju o genocidu i tako sugerišući da ukoliko ne dođe do formiranja vlade da je DSK manje patriotski, naglašava Beširi.

Sagovornik Danasa konstatuje da „s druge strane, Mustafa ne veruje Kurtiju da će ispuniti obećanje i ustupiti mesto predsednika pošto se završi mandat Hašimu Tačiju jer veruje da će populističkim potezima u vladi pridobiti dodatnu podršku među građanima i tako opravdati eventualni izbor kandidata Samoopredeljenja za predsednika Kosova“.

– Na taj način Samoopredeljenje će dobiti sve tri ključne pozicije, premijera, predsednika i predsednika skupštine. Pored političke nezrelosti oba lidera da se bave javnim interesom, oni političkim trgovanjem stopiraju neophodne reforme na Kosovu i produžavaju neizvesnost pregovora Beograda i Prištine. Ipak, verujem da će se izvršiti dodatni domaći i međunarodni pritisak kako bi se kompromis našao i verujem da su manji izgledi za ponovne izbore, zaključuje Beširi.

Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, ocenjuje za Danas da „postoji velika šansa“ da budu održani novi izbori.

– Kako pišu neki kosovski mediji, postoji mogućnost i druge, alternativne vlade bez Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova, u kojoj bi bili i Alijansa za budućnost Kosova i koalicija oko Fatmira LJimaja. To bi, takođe, podrazumevalo da u vladu mora da uđe Srpska lista. Pitanje šta je veći rizik za DSK – izbori ili ovakva koalicija. Međutim, u ovom slučaju bi mogli da tvrde da su se rešili „najgoreg“ mogućeg partnera, Demokratske partije Kosova, i da nisu izdali principe. Ali, koalicija sa Srpskom listom bi dala prostor Samoopredeljenju za napade, objašnjava Novaković.

Haradinaj: Neosnovana diverzija Rame

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj poručio je da je tužba koju je premijer Albanije Edi Rama podneo u Osnovnom sudu u Prištini protiv njega za krivično delo klevete „neosnovana, politička diverzija“. „Rama se njome krije iza medijskih drama kako bi izbegao odgovornost“, napisao je Haradinaj na Fejsbuku, prenela je Beta. Rama je još u oktobru najavio tužbu protiv Haradinaja zbog izjave da će Rama „zajedno sa Vučićem i Tačijem podeliti deset milijardi evra od podele Kosova“, što je prema njemu kleveta. „Gospodin Haradinaj moraće da dođe pred sud Kosova i dokaže optužbu o 10 milijardi koje bismo podelili ja, predsednik Tači i predsednik Srbije, Vučić“, kazao je tada Rama. Odnosi Haradinaja i Rame su hladni i poslednjih godinu dana nije bilo zvaničnog susreta dvojice premijera pošto je Haradinaj u javnim istupima optuživao Ramu da zajedno sa predsednicima Kosova i Srbije radi na podeli Kosova.