Povodom odluke Narodne skupštine RS o raspisivanju referenduma o danu RS i odluke Ustavnog suda RS, biće otvorena rasprava o referendumu na području opštine Srebrenica o izdvajanju iz RS.
O razlozima zbog kojih su se odlučili na takav korak, realnosti realizacije i načinima za sprovođenje, odnosno strahu o izbijanja sukoba zbog najnovijih dešavanja u BiH, za Danas govori Sadik Ahmetović, zastupnik SDA u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i predsedavajući Upravnog odbora Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari, koji je inicijator pokretanja rasprave o raspisivanju referenduma na području opštine Srebrenica o izdvajanju iz RS.
– Više od 20 godina je prošlo od Dejtonskog sporazuma kojim je uspostavljen mir u Bosni i Hercegovini. Sporazumom je nametnut i ustav BiH u aneksu četiri kao i institucija Kancelarije visokog predstavnika EU za BiH (OHR). Nakon toga su se desile presude međunarodnih sudova za genocid u Srebrenici. Logično je bilo očekivati demokratizaciju Republike Srpske, koja će poštovati ljudska prava svih građana bez obzira kako se zovu. Nažalost, položaj Bošnjaka u ovom trenutku u RS je puno teži nego pre deset godina. I dalje se krše ljudska prava, događa se progon, i na koncu zabrana izučavanja maternjeg Bosanskog jezika – objašnjava za Danas Sadik Ahmetović.
Prema njegovim rečima, Dodik je najavio prvi u nizu referenduma u RS, međutim Ustavni sud se stavio na stranu jednog naroda i time poslao poruku da Bošnjaci nemaju zaštitu Ustavnog suda.
– Mesto gde je počinjen genocid ima pravo da pita svoje građane da li žele Srebrenicu u ustavnom poretku RS. To će biti naš odgovor entitetu čija je vojska i policija počinila genocid nad Bošnjacima Srebrenice, koji 20 godina posle ne poštuje odluke sudova i kontinuirano krši ljudska prava Bošnjaka u RS. OHR je na ispitu, da li će dozvoliti rušenje države i antidejtonsko delovanje vlasti iz RS. To im je obaveza koja proističe iz Dejtona – kaže Ahmetović za Danas u odgovoru na pitanje šta međunarodna zajednica propušta ili ne želi da učini kako bi rešila probleme u BiH.
Upitan da li postoje načini da se ostvari inicijativa o izlasku Srebrenice iz RS, odnosno kako bi to izgledalo u praksi, Sadik Ahmetović za naš list kaže da postoji puno argumenata za napuštanje RS.
– Imamo puno argumenata za izlazak iz RS, od presuda za genocid do sadašnjeg ponašanja vlasti RS prema Bošnjacima u RS. A, Evropska povelja o lokalnoj upravi i samoupravi kao i Evropska povelja o ljudskim pravima nam daju pravni osnov, i mi ćemo na tome ustrajati. Srebrenica nakon 20 godina nema alternativu, a svi naredni koraci će vrlo brzo biti poznati javnosti – ističe Ahmetović.
Na pitanje da li se plaši sukoba, s obzirom na to da se situacija u regionu tumači neretko kao da je na ivici nemira, sagovornik Danasa kaže da već dugo upozorava OHR na Dodikovu destrukciju države.
– Već dugo upozoravam OHR da zaustavi Milorada Dodika u njegovom rušenju države i odnosa naspram Bošnjaka u RS, kao i žrtava genocida, upozorenja su sadržala mogućnost destabilizacije BiH i ugrožavanja mira. Nažalost, on i dalje nastavlja da ruši državu a OHR i dalje ćuti. Država BiH je naš prioritet u kojoj će svi građani živeti ravnopravno. I Dodik i OHR imaju još vremena da ponište odluku o održavanju referendum. U suprotnom… Zaštitićemo našu zemlju i njene građana svim demokratskim sredstvima – zaključuje sagovornik Danasa Sadik Ahmetović.
Podsetimo, prošle nedelje je Veće za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske odbacilo zahtev Kluba Bošnjaka u Veću naroda Republike Srpske za utvrđivanje povrede vitalnog nacionalnog interesa u vezi sa Odlukom o raspisivanju referenduma koju je skupština tog BiH entiteta izglasala 15. jula 2016. godine. Narodna skupština Republike Srpske donela je odluku o raspisivanju referenduma o 9. januaru kao Danu RS, a za dan održavanja referenduma utvrđuje se 25. septembar 2016. godine. U Odluci se navodi da se republički referendum raspisuje na celoj teritoriji Republike Srpske.
S druge strane, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u novembru prošle godine ocenio neustavnim deo Zakona o praznicima Republike Srpske, te naložio Narodnoj skupštini tog entiteta da izmeni sporne odredbe. Prema predlogu odluke o raspisivanju referenduma o Danu Republike Srpske, 9. januaru, koju će prema ranijim izjavama prihvatiti predstavnici svih stranaka sa sedištem u RS, referendumsko pitanje o kom će se 25. septembra izjasniti građani RS glasi: „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?“.
Poslednja namera Milorada Dodika da raspiše referendum u RS o „poverenju u pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini“, osujećena je prošlog leta. Iako je Rusija podržala taj referendum, podrška iz Srbije je izostala. Ovoga puta, Srbija se nije usprotivila održavanju referenduma o danu RS, a nastavila je tradiciju odlaska najvišeg državnog vrha da prisustvuje tom događaju. Tako je 9. januara, ove godine, u Banjaluci bio prisutan skoro ceo ministarski sastav Vlade Srbije na čelu premijerom Aleksandrom Vučićem.
Ovakav sled najnovijih događaja u BiH, odnosno njenom entitetu – RS, prema mnogim stanovištima, trebalo bi posmatrati i u svetlu predstojećih lokalnih izbora, koji će se održati na jesen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.