Sagovornici Danasa: Ana Brnabić se loše vadi

Naime, tom prilikom su iznova izostala konkretna navođenja i objašnjenja o tome šta za ovdašnju vlast predstavlja „kompromisno rešenje“, odnosno šta je to što srpska vlast očekuje da, kako oni kažu, dobije, a šta je to što su navodno spremni da daju. Brnabić je istakla da joj je nejasno da neko stalno insistira da se kaže „koje su naše pozicije i da tako izgubimo bilo kakvu mogućnnost da u dijalogu sa Kosovom nešto dobijemo“.

Ona je istinom nazvala tvrdnje da je Kosovo deo Srbije kao i da je Evropska unija u odnosu na nekadašnju južnu srpsku pokrajinu neutralna.

Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, ocenjuje za Danas da je velika razlika između neotkrivanja svih pozicija zbog „pregovaračke strategije“ i nemanja nikakve pozicije i platforme o Kosovu.

O tome da do sada ovdašnja javnost nije imala prilike da čuje ni obrise mogućeg kompromisa, definisanu neku početnu poziciju, slažu se naši sagovornici, naznačavajući posebno obzirnost vlasti prema saopstvenom rejtingu u biračkom telu.

– Srpska vlada već godinama drži u tajnosti gotovo sve što je u vezi sa pregovorima o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Za to postoje brojni razlozi, od poslovične netransparentnosti autokratske vlasti, pa do činjenice da pokušavaju da kontrolišu objašnjenja svega što je dogovoreno u ovom procesu. Kosovo funkcioniše kao de facto nezavisna država koja ima svoj ustavno-pravni poredak i sve institucije kao i bilo koja druga balkanska država. U takvoj situaciji opcije za srpsku vlast su značajno sužene i vrlo verovatno da svaki ishod pregovora podrazumeva bar faktičko priznanje Kosova. Takav ishod moraće vrlo dobro da se spinuje, tj. da se javnosti u Srbiji predstavi onako kako vlastima odgovara – kaže Dragan Popović.

Verujem da je to, dodaje on, ključni razlog zbog čega je sve oko ovih pregovora obavijeno velom tajnosti.

– Pozivanje na nekakve adute koji ne smeju da budu otkriveni liči na veoma loše vađenje, već karakteristično za premijerku Anu Brnabić. Normalizacija odnosa sa Kosovom tiče se svih stanovnika Srbije i odluka o tome šta su prioriteti u pregovorima, kao i šta su povoljni i nepovoljni ishodi mora biti doneta u širokoj javnoj debati, koja uključuje sve društvene aktere. Sa ovakvom vlašću, to nažalost sigurno nije opcija – zaključuje naš sagovornik.

Prema mišljenju Stefana Surlića, proces dijaloga iziskuje određeni stepen tajnosti, budući da su društva veoma polarizovana i da se svaki pomak u dijalogu posmatra kao izdaja kod Srba i kod Albanaca.

Međutim, smatra on, velika je razlika između neotkrivanja svih pozicija zbog „pregovaračke strategije“ i nemanja nikakve pozicije i platforme o Kosovu.

– Do sada nismo uspeli da vidimo ni definisanje početne pozicije, a razlog tome vidim u lagodnoj političkoj poziciji u kojoj kada nema stava nema ni kritike, niti kriterijuma po kome bi mogli da merimo uspeh pregovarackog procesa – zaključuje Surlić.