Sagovornici Danasa iz Prištine i Beograda: Dobre ponude EU i za Kosovo i za Srbiju

Balša Božović, predsedavajući Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, napominje da to pismo znači da EU ima dosta toga što može da ponudi Kosovu u zamenu za veću posvećenost dijalogu sa Beogradom, što je, dodaje on, dobra vest.

– I pismo Ursule Fon der Lajen je pokazatelj da se Evropskoj uniji žuri ali i da se daje do znanja premijeru Kosova da mora da se ozbiljno pozabavi ponudama EU prema Kosovu kako bi po njima, Evropskoj uniji, došlo do finalizacije dijaloga. Ovo pismo je samo početak pritiska na Kurtija ali po svemu sudeći pritisci će biti sve jači i jači, a koliko će uroditi plodom ostaje da se vidi. Ursula Fon der Lajen traži hitno, kao i ubrzanje susreta sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Takođe, traži da teme razgovora budu detaljne, a ne da se izbegavaju teme. No, skeptičan sam da će dijalog uopšte da ima neku finalizaciju – zaključuje Fatmir Šeholi za Danas.

Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen poručila je juče Albinu Kurtiju da je neophodno da se sledeći sastanak u okviru dijaloga održi što je pre moguće. Fon der Lajenova je, u ime Evropske unije, Kurtiju uputila čestitke za imenovanje na mesto premijera, naglasivši da je neophodno da se sledeći sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga održi „što je pre moguće“.

Ona je istakla i da je neophodno da se sledeći sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga održi što je pre moguće jer je to, kako je navela, „od suštinskog značaja za napredak na evropskom putu Kosova i Srbije“.

Albin Kurti je pre nekoliko dana nakon sastanka sa francuskim predsednikom izjavio sledeće: „Na diplomatskom nivou, zamolio sam predsednika Makrona da poveže buduće priznanje Kosova od Srbije sa dobijanjem mesta za Kosovo u UN, jer ove dve teme, po mom mišljenju, ne bi trebalo razdvajati. Gospodin Makron me je pitao šta je Kosovo spremno da Srbiji da zauzvrat za priznanje, ali pravo pitanje je: kada će Srbija biti spremna da prizna Kosovo.

– Mislim da je Priština shvatila poruku da nije moguce početi razgovore ispočetka jer bi to značilo vraćanje tog procesa više od jedne decenije unazad i prolongiranje zamrznutog konflikta u nedogled. Briselski sporazum je izglasan u oba parlamenta i nakon njega dogovori koji su postignuti treba da se implementiraju, poput zajednice srpskih opština, na primer. Mislim da je EU prepoznala i trenutak koji je vezan za veoma jasnu političku stabilnost vladajuće većine na Kosovu i da je sada zapravo najpogodniji politički trenutak za kompromisno rešenje koje politički mogu da iznesu i Priština i Beograd. S toga nikakve dalje najave tužbi prema Beogradu od strane vladajuće većine u Pristini niti zatezanje oko kulturne baštine ne može pozitivno da utiče na razgovor koji je odavno trebalo da se privede kraju – ocenjuje Balša Božović za Danas.

Što se Beograda tiče, dodaje on, mislim da je spletom raznih okolnosti dospeo u odredjenu prednost u odnosu na Prištinu i verujem da Srbija nikada nece imati bolju priliku nego sada da izdejstvuje kompromisno resenje i da potpiše sporazum koji ce garantovati po prvi put i Srbiji i Srbima sa Kosova odredjene povlastice.

EU to prepoznaje i red je takodje da i ona ponudi i Beogradu i Prištini otvorenija vrata Unije ukoliko se razgovori nastave u 2021. a do sporazuma dođe tokom 2022.godine – zaključuje Božović.