Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND“Nema prekida pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Imamo nezvaničnu informaciju da već postoji kompromisni amandman oko koga su se složile najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu i za koji očekujemo da će biti izglasan”, kaže za Danas Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije.
Na pitanje šta tačno sadrži kompromisni amandman, Kovač kaže da ne zna tačno, ali da je rečeno da je tekst tog amandmana blaži u odnosu na ono što piše u aktuelnom Nacrtu izveštaja i u njemu se ne pominje prekid pregovora sa Srbijom, ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.
“Tonino Picula je dobio zadatak da uradi izveštaj u formi preporuka za ceo proces proširenja, uključujući i Srbiju. Politička grupa Socijaldemokrata podnela je sporni amandman po pitanju proširenja Srbije, ali to nije usvojeno. Već će se o svim amandmanima odlučivati na Spoljnopolitičkom odboru koji je zakazan za 13. oktobar, a glasanje o konačnoj verziji biće u novembru na Plenarnoj sednici. Do tada će evroposlanici moći da podnose amandmane, a najvažnije je to da sve političke grupe o amandmanima odlučuju konsensusom. Žao nam je što se neproverene informacije plasiraju u medije i tako ruše ugled Srbije i stvaraju dodatnu atmosferu pritiska”, poručuje predsednica Odbora za evropske integracijeu Skupštini Srbije.
Ipak, kako tvrde sagovornici Danasa, nikakav napredak ka EU neće biti moguć bez uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, ali i bez značajnog napretka u reformama.
“S obzirom da poslednjih deset godina idemo u rikverc na evropskom putu, moglo bi se reći da smo bliže početku nego kraju tog puta. Na žalost, danas je glavna tema da li će nas potpuno skloniti sa tog puta. Ključni razlog u tome je što je režim bio samo verbalno posvećen evropskim integracijama, a u praksi se ponašao sasvim drugačije – antievropski, i na unutrašnjem i spoljnom planu. Deo krivice snosi i sama EU koja je antievropsko ponašanje na unutrašnjem planu tolerisala, a opominjala režim isključivo za antievropsko ponašanje na spoljnom planu. A to je međusobno, i te kako povezano”, kaže za Danas Zoran Lutovac, šef poslaničke grupe DS, i dodaje da pristup evrointegracijama mora biti sasvim drugačiji.
Prema njegovim rečima, EU mora da vodi računa o građanima Srbije, a ne o režimu. To znači da podržava izgradnju slobodne i uređene države, a ne stabilokratiju – stabilnost po cenu da nema demokratije.
“Trebalo bi podržati da se zemlje kandidati korak po korak uvezuju u strukture EU i pre formalnog članstva, a ne da se izoluju. EU bi sa zemljama kandidatima trebalo još bliže da sarađuje u važnim oblastima poput zaštite životne sredine, bezbednosti, energetike, poljoprivrede ili infrastrukture”, navodi Lutovac.
Dodaje da bi građani Srbije radije čuli iz EU kako osigurati snabdevenost regiona energijom i kako da postepeno pristupimo evropskom zajedničkom tržištu, nego pretnje o izolaciji zbog režima kojeg su sami negovali i podržavali.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove kaže da želi da veruje da je građanima evropska budućnost i dalje imperativ boljeg života i da će uskoro na ulicama braniti evropski put.
Međutim, on podseća da je onomad Tomislav Nikolić obećao da će Srbija biti rupa u skupocenom persijskom tepihu koji predstavlja EU.
“Zatvaranjem perspektive članstva u EU, Srbija će ostati ovo što je danas, siromašna, korupcijom izjedena, politički nestabilna i na ivici sukoba i bede. Ono što je Toma Nikolić obećao, sproveo je u ovih deset godina Aleksandar Vučić. Rupu punu podela, razmirica, siromaštva i javašluka. Ta rupa neće moći da bude zakrpljena, ni nekakvim čudonosnim brzim ulaskom u EU, kada bi se vlastodržac osmelio da donese ključne političke odluke, raskid s Rusijom, ugovor s Prištinom, reforma Dejtonskog sporazum”, kaže Beširi.
Ocenjuje, međutim, da Vučiću, nije stalo do bezbednosti, prosperiteta i blagostanja građana.
“On je žedan vlasti, bogatstva i upravljanja. Uživa da odlučuje o sudbinama ljudi, bez velike odgovornosti i vizije. Tako, osnovana ili ne, Politička zajednica EU može biti mehanizam da se kontroliše autokrata da ne poludi, ali ne može biti zamena za članstvo”, navodi sagovornik Danasa.
Na pitanje da li ključ evropske budućnosti Srbijena sporednom koloseku, Evropskoj političkoj zajednici, o kojoj će se razgovarati u Pragu, 6. oktobra, sagovonici Danasa ističu da je tačno da je Srbija jedina zemlja koja je pozvana u Prag u oktobru, a čija se spoljna politika razlikuje u odnosu na sve druge, jer nije uvela sankcije Rusiji.
Napominju da je ovaj poziv za Srbiju još jedna šansa da koriguje svoju odluku i pokaže da ima jasnu spoljnu politiku. Pribojavju se da je ovo još jedna šansa koju Srbija neće iskorisi.
“Ideja Evropske političke zajednice je još uvek nova i niko do kraja nije siguran kakvu će ulogu imati s obzirom da su pored država Evropske unije i Zapadnog Balkana pozvani i Turska, Ukrajina i Izrael. Da li će to biti čekaonica za buduće članice EU, poput Srbije, ili će to biti stalni mehanizam za nečlanice da bolje definišu svoj odnos prema EU, ili nešto potpuno treće verovatno će se znati tek kad se objave zaključci događaja”, ističe Natan Albahari, poslanik. Pokreta slobodnih građana Srbije.
On napominje da je u slučaju Srbije, od izuzetne važnosti da ovaj forum iskoristimo za pozitivno redefinisanje naše odluke, da se pridružimo EU i pokažemo da smo buduća članica.
“Međutim, Srbiji je sve teže i teže da odbrani svoje pozicije, jer godinama nastavlja nazadovanje u osnovnim demokratskim principima, vladavini prava i medijskim slobodama, a sada postaje ključno i uvođenje sankcija prema Rusiji. U svetlu kritika koje stižu ne samo iz Evropskog parlamenta, već i iz mnogih evropskih prestonica čija uloga je mnogo veća kod donošenja odluka, naročito posle katastrofalnog postupanja sa Evro Prajdom, vlada Aleksandra Vučića biće pod intenzivnim pritiskom i nadzorom, da dokaže da je solidan partner”, ističe Albahari.
Napominje da PSG zahteva da predsednik Vučić donosi odluke u skladu sa ključnim strateškim ciljevima Srbije – ubrzanjem članstva Srbije i obezbeđivanjem boljeg položaja srpske zajednice na Kosovu.
“ I jedno i drugo se može postići samo pozitivnim odnosima sa Zapadom i usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Svaka druga odluka značiće da Srbija ne želi da postane članica EU”, objašnjava Albahari.
Biljana Đorđević , poslanica Ne davimo Beograd, kaže da je glavno pitanje za predsednika države, koji donosi sve odluke o našim životima, je šta se gubi ukoliko Srbija ne bude deo EU.
Pitanje je i šta će tačno biti značaj i težina Evropske političke zajednice – za proces evropskih integracija, za pristup fondovima, za opstanak zemlje u vremenima ozbiljne krize koja dolazi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
