Da li je dobra ideja prekidati blokade puteva i protestovati ispred lokalnih parlamenata?

Fokus je sada, kako su nam rekli u Ekološkom ustanku, na vladi i poništavanju svih dokumenata sa Rio Tintom, ali uvek postoji mogućnost odluke da se putevi ponovo blokiraju šetnjom do Gazele.

Oliver Tošković, psiholog i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, misli da bi bilo dobro da se sa protestima stalo onog trenutka kad je doneta odluka o ispunjenju zahteva od kojih se počelo.

– Da smo tad to uradili, mogli smo dalje da razmišljano o drugim načinima borbe. Mogli smo da pokrenemo nove proteste kad bude neki jasniji i konkretniji razlog za to. Ovako smo došli u situaciju da držimo tenziju kod ljudi i izvodimo ih na ulice iz nedlje u nedelju i da praktično imao situaciju kao sa protestima od pre dve tri godine. To prosto nije efikasno, jer ljudi vremenom izgrube volju i motivaciju, a nezadovoljstv postoji – navodi on za Danas.

Prema njegovim rečima, odgovornost organizatora protesta je da jasno kanališe evidentno nezadovoljstvo naroda.

– Jedan od načina za to jeste da imate konkretne i ispunjive zahteve, a ne uopštene poput promne politike ili promene sistema, pa čak ni konkretan ali teško ostvariv zahtev pout smene vlade – kaže on.

Upitan zar nije dovolno konkretno tražiti isterivanje kompanije Rio Tinto i poništavanje svih odluka, ugovora, memoranduma i rešenje vezanih za tu komapaniju, on odgovara da to jeste konkrenotno jer se odnosi na komapniju Rio Tinto, ali da je to malo opštiji zahtev jer zapravo nemamo na uvid ni šta ni kad je sve potpisano.

– Pitanje je koliko se to može rešiti u roku od nedelju dana. To su stvari koje ni ja ne znam. Nedavno smo imali dve jasne stvari i jasan način kako da se urade, a to je da predsednik ne potpiše zakone. A ovde imamo sve odluke koje su donete u vezi sa Rio Tintom i njegovo proterimanje – objašnjava Tošković.

Kako dodaje, proterivanje neke komapanije sa teritorije jedne države je ozbiljan pravni i diplomatski problem.

– Ne možete tek tako proterati Rio Tinto. Možete poništiti neke zahteve, ali ne znam zapravo u čijioj je to ingerenciji. Taj zahtev iako konkretan jako je širokog opsega. Mi ne znamo u čijoj je to nadležnosti – kaže on.

Na odgovor da organizatori protesta sada fokus stavljaju na vladu, on odgovara da nije pravnik i da ne zna čija je to ingerencija i da verovatno to ni građanima nije jasno.

– U tom smislu promena načina protestovanja nije loša ideja u smislu da se nešto drugo radi, ali opasnost je ulaziti u dugoročne proteste koji će da lelujaju. Treba nešto promeniti i kanalisati nezadovoljstvo građana na drugi način. Ali i treba čuvati energiju. Nezadovoljstvo je evidentno, to smo videli, ali ga treba jasno kanalisati i ići ka malim pobedama – navodi Tošković.

A profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić kaže da se plaši da je izgubljena energija iz prve dve nedelje protesta, pa pretpostavlja da je odluka da se protesti pomere posledica te okolnosti.

– Ključ uspeha protesta bio je u jedinstvu veoma heterogenih organizacija i ljudi koji su na njih pozivali. Tog trenutka kada je jedan deo organizacija prestao da učestvuje, jasno je bilo da će otupeti oštrica demonstracija. Čini se da bi bilo najbolje da je zauzet jedinstven stav – protesti se nastavljaju ili obustavljaju. Ovako, sa sve slabijom energijom i izmeštanjem protesta pred sedišta lokalnih samouprava, teško da se šalje poruka snažnog otpora ovom štetočinskom režimu – naveo je Pajtić za Danas.

I politikolog Mladen Mrdalj misli da je ovo početak osipanja protesta.

– SNS će ih ignorisati dok ne uvide besmisao pasivnog statiranja – kaže on za naš list.

Na konstataciju da uvek postoji mogućnost ponovne blokade puteva, on kaže da ta pretnja izgleda kao spasavanje minimuma dostojanstva ukoliko nije propraćena definicijom uslova pod kojima će opet pokušati blokadu.

– Napuštanje blokada od strane Sava Manojlovića je drastično umanjilo i mobilizaciju i legitimitet nastavka upotrebe blokada – zaključuje Mrdalj.