„Deklaracijom Svesrpskog sabora afirmiše se Vučić kao lider svih Srba“: Sagovornici Danasa o skupu u Beogradu

Biserko: Ovakve poruke udaljavaju Beograd od Evrope

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji za Danas ističe da je usvojena Deklaracija odgovor na spoljne okolnosti, pre svega regionalne.

Ona dodaje da Deklaracija afirmiše predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao lidera svih Srba i istovremeno neprikosnovenog branitelja, „što je on patetično demonstrirao i na Generalnoj skupštini UN“.

„Deklaracija je pre svega reakcija na rezoluciju o Srebrenici koju vlasti u Beogradu i Banjaluci tumače kao uvod u ukidanje Republike Srpske. Dodikovo uporno insistiranje na secesiji i mirnom razlazu od BH u ovoj deklaraciji nije tako formulisano, jer se predsednik Vučić drži svog stava da priznaje integritet Bosne, ali uz striktno tumačenje Dejtonskog sporazuma“, navodi Biserko.

Ona pojašnjava i da Deklaracija odražava sve ono što već sadrži Strategija za dijasporu (2011), Povelja o srpskom kulturnom prostoru (2019) i mnogi zakoni i uredbe, čiji je cilj sistematsko integrisanje Republiske Srpske u ekonomski, politički i kulturni prostor Srbije.

„Indikativno je i to da je SPC glavni stub te politike (to je naznačeno i u dva pomenuta dokumenta) jer je jedina legitimna institucija izvan granica Srbije. Dovoljno je pratiti njeno delovanje u Crnoj Gori. Deklaracija sadrži delove Povelje o srpskom kulturnom prostoru, čiji je glavni cilj sprečavanje integracije Srba u bosanski kulturni i obrazovni prostor sa idejom da se srpski narod homogenizuje u očekivanju i političke integracije“, ističe predsednica Helsinškog odbora.

Prema njenim rečima, odluka da se Sretenje proglasi kao zajednički Dan državnosti Republike Srbije i Srpske, te da se potvrđuje da je himna „Bože pravde“, svesrpska himna, na neki način je virtualno ujedinjenje Republike Srbije i Republike Srpske.

Naglašena je, a preuzeto iz Povelje, dodaje naša sagovornica, obaveza da se obeležavaju srpske žrtve, posebno genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata, ali i u ratovima devedesetih godina 20. veka, bez pominjanja žrtava drugih narodna, posebno Bošnjaka.

„U fokus je stavljena Hrvatska, što najavljuje da se odnosi sa Hrvatskom, koji su ionako na niskom nivou, neće menjati na bolje i na neki način se potvrđuje namera da se donese i rezolucija o Jasenovcu što je delegirano, za sada, Crnoj Gori“, navodi Biserko.

Dodaje da je malo izgleda da se ostvare aspiracije Beograda i Banjaluke.

Ona, ipak smatra da treba imati u vidu da ovakve poruke udaljavaju Beograd od Evrope, pre svega zato što je sabornost po definiciji anti demokratska i u suštini priziva politike zbog kojih se Evropa svojevremeno ujedinjavala.

Latinović: Srbija je bez ograde stala iza stavova Milorada Dodika

I Branka Latinović, bivša ambasadorka i potpredsednica Foruma za međunarodn,e odnose primećuje da je utisak da je Srbija, preko ove Deklaracije, bez ograde, stala iza stavova Milorada Dodika, odnosno Srpske u vezi aktuelnih dešavanja u BiH.

„Upadljivo je da se BiH, kao država skoro i ne pominje. Određenjim formulacijima kao što su one o neutralnosti Srbije i opredeljenosti za članstvo u EU, ostavlja se utisak da se RS daje status koji ona nema po Dejtonskom sporazumu, jer međunarodno-pravni subjektivitet ima samo BiH. Osim toga, Srbija se u Deklaraciji pridružila Dodiku u kritikama aktuelnog Visokog predstavnika u BiH, a to do sada nije bio slučaj. Ona se ovim pridružila ruskom narativu u vezi kritika imenovanja Šmita i na taj način nastavila sa kampanjom protiv Nemačke. To do sada nije bio slučaj“, ocenjuje Latinović.

Prema njenim rečima, sama Deklaracija, inače, sadrži poprilično neodgovarajuće formulacije oko uloge Srbije kao garanta, odnosno zaštitnika Dejtonskog sporazuma DPA, jer je garant, a time i zaštitnik Dejtonskog mirovnog sporazuma zapravo Savet bezbednosti UN.

Srbija je garant DPA, ali u ograničenom kapacitetu, da će Republika Srpska poštovati svoje obaveze po Dejtonu.

„Takvih primera ima još, kao što je i ona da će Srbija internacionalizovati pitanje položaja RS i primene Dejtona, što je očigledno i ambicija Rusije. Ta pitanja se razmatraju na sastancima PIC, gde Srbija, ali i Hrvatska, nisu članice i na redovnim sastancima SBUN, posvećenih pitanjima situacije u BiH. Utisak je da Srbija želi da preuzme primat nad Dejtonskim sporazumom, a ima i drugih, sličnih primera kao što je i ona o „načela zabrane upotrebe sile“ što nije načelo već obaveza da se upotreba sile zabranjuje kao sredstvo za rešavanje sporova (Brajan-Kelegov Pakt, Povelja UN)“, napominje bivša ambasadorka.

Đukić: Ovaj dokument je potpuno zagnjuren u prošlost

Za Srećka Đukića, karijernog diplomatu, Deklaracija svesrposkog sabora pravi je omnibus.

To je, kaže, neobično opširan dokument i čini se da su se njegovi autori nadmetali da nešto ne propuste i ne zaborave da stave na papir.

„Ako se od Sabora očekivao neki dokument, onda svakako to nije ovaj, skoro potpuno zagnjuren u prošlost, koji nema, ili veoma malo ima nešto o budućnosti gde Srbi žive. Zar je cilj srpskog, ili bilo kog naroda Srednji vek, koliko se deklaracija uporno poziva na to davno prošlo vreme kada ni pojam naroda nije bio definisan“, ističe Đukić.

On dodaje da će Deklaracija teško izbeći ocenu da je promocija srpskog nacionalnog programa.

Sabor, kako kaže bivši ambasador, omeđava Srbe i srpski svet, a to ne može proći nezapaženo bar kod naših suseda koje Deklaracija kao da ne primećuje, iako su oni i naša prošlost, ali i naša budućnost.

Đukić primećuje da se govori o Jasenovcu i drugim stratištima, ali da nema ni reči o bitkama u kojima su živote ostavili pravi antifašisti, oslobodioci, partizani.

„Ne govori se ni o gubilištima na kojima su srpski kvislinzi učinili mnoge zločine u Drugom svetskom ratu, Jajinci, Sajmište. Bez toga Srbija nema prava da se poziva na antifašizam, jer se perfektno dobro zna ko su bili pravi antifašisti, a ko zakonom priznati.

„Nikako se ne može prenebegnuti činjenica da svesrpski sabor nije nikako na Ustavu zasnovano ustavno telo, zakonom osnovan organ, da nema utemeljenje u državnim pravnom sistemu. Pa otkuda onda saboru moć da to sve kroji? Zar to što on radi nije normalni opis poslova državnih organa? Osim toga između državnih i crkvenih vlasti, uprkos civilizacijske i ustavne odvojenost države i crkve, u Srbiji se formira vizantijski model upravljanja državom, kako se za Vizantiju govorilo „simfonija carske i duhovne vlasti““ , ističe Đukić.

On postavlja pitanje šta ako i neki drugi krenu da prave svoje sabore po ugledu na Srbiju, da obrađuju svoj kulturni, nacionalni i politički prostor, duboko zadirući u teritoriju Srbije?

Anđelković: Pompeznim frazama prikriva se Vučićeva gubitnička politika

Dragomir Anđelković, politički analitičar smatra da usvojena Deklaracija sadrži mnogo reči koje ništa suvislo ne znače.

Cilj je, kaže, da se pompeznim fazama prikrije veleizdajnička nacionalna politika Vučićevog režima.

„U njoj se govori o teritorijalnom integritetu Srbije i značaju Rezolucije 1244. dok je u praksi Vučicevo prihvatanje Francusko-nemačkog plana dovelo do toga da obaveza Beograda da zaokruži faktičko priznanje lažne kosovske države postane deo naše pregovaračkog poglavlja 35. Tako je uz pomoć predsednika Srbije, EU na neki način poništila Rezoluciju 1244. Srbija se u UN sterilno, unapred osuđeno na neuspeh, borila protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici, a vladajući blok je lako mogao u srpskoj Skupštini da poništi našu Deklaraciju iz 2010. kojom se posredno priznaje NATO laž o genocidu u toj opštini“, ističe Anđelković.

Dodaje i da je Vučić to uradio zamerio bi se Amerikancima koji ga podržavaju uprkos autoritarnom modelu vladavine.

„Mnogo je lakše i bezbednije za režim da umesto produktivne borbe za srpske interese usvaja jalove deklaracije“, zaključuje politički analitičar.

Miodrag Gavrilović, potpredsednik Demokratske stranke kaže za Danas da ni jedna deklaracija, ili rezolucija neće vratiti poverenje u državu i poverenje u institucijei da je najvažniji državni i društveni interes da srpski narod ima izbore, bez krađe.

Gavrilović: Deklaracija neće vratiti poverenje u državu i institucije

Gavrilović primećuje da vlast opet nacionalnim temama pokriva katastrofalno stanje u bezbednosti, zdravstvu, prosveti, poljoprivredi…

„Inflacija cena i drastično smanjena kupovna moć građana, konstantna neizvesnost i nesigurnost treba da bude tema deklaracije. A od količine teksta same deklaracije ne zavisi nikakav kvalitet“, navodi sagovornik Danasa.

Potpredsednik DS primećuje da je utrošena energija i novac, i da je bilo bolje da se tim novcem pokrpe rupe na potpuno propalim magistralnim i lokalnim putevima.

„Na pravima, na prvoj godini se uči – što se grbo rodi vreme ne ispravi”. A ova deklaracija neće popraviti ogromnu štetu koju su ovi ljudi načinili našoj zemlji u proteklih 30 godina“, zaključuje Miodrag Gavrilović.