Sahranjene žrtve masovnog ubice

Devetoro žrtava koje je ubio Nikola Radosavljević (38) sahranjeno je juče popodne u Jabukovcu kraj Negotina. Opštinsko veće u Negotinu je na vanrednoj sednici proglasilo 29. jul danom žalosti na teritoriji ove opštine, a doneta je i Odluka o davanju jednokratne novčane pomoći za porodice nastradalih. U ime Vlade Srbije sahrani je prisustvovao ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić.
U Okružnom tužilastvu, agenciji Beta juče je rečeno da je podnet zahtev za sprovođenje istrage.

Tasić: Stanje ranjenih nepromenjeno

Niš – Dežurni doktor u niškoj Hirurškoj klinici Dragan Tasić rekao je da je stanje dve osobe ranjene u selu Jabukovac i osumnjičenog za njihovo ranjavanje i ubistvo devet osoba Nikole Radosavljevića „stabilno ali da zaslužuje intenzivno praćenje“. On je naveo da su „vitalni parametri pacijenata stabilni i da su nalazi dodatnih ispitivanja korektni“. Na odeljenje hirurgije su primljeni Siniša Badžikić (36) i Vanuca Baderević (70), kao i počinilac zločina Nikola Radosavljević. Tasić je rekao da je Radosavljevića pregledao psihijatar koji je napisao izveštaj i odredio mu terapiju. „On ne pokušava da komentariše događaje, korektno se za sada ponaša“, rekao je Tasić i dodao da je Radosavljević pod psihijatrijskom, ali i policijskom kontrolom.

– Taj postupak vodi istražni sudija Okružnog suda u Negotinu Dragica Singurilović, a osumnjičeni će biti ispitan kada to bude dozvolilo njegovo zdravstveno stanje – rečeno je u tužilaštvu.

Vreline utiču na duševne bolesnike

U slučaju koji se dogodio u okolini Negotina, opasno je bilo i to što su Nikola Radosavljević, za koga se veruje da je psihički bolestan, i njegova porodica imali oružje, jer to po zakonu nije dozvoljeno. Vidojević je naglasio da su neuobičajeno vrelo vreme i loše vremenske prilike puno uticali na pogoršanje stanja kod pacijenata sa teškim duševnim poremećajima, jer te osobe lako dehidriraju i prekidaju terapiju. Praćenje zdravstvenog stanja pacijenata koji žive u inostranstvu, ukazao je on, slabo je organizovano, jer nisu na zdravstvenoj evidenciji i iz raznih razloga ređe se obraćaju lekaru. Kako je rekao, i kod osoba koje redovno uzimaju lekove, na vrućinama dolazi do poremećaja stanja, zbog dehidracije ili preterane upotrebe tečnosti koja remeti koncentraciju leka. Upitan da li porodica i okolina mogu da predvide i da spreče obolele da počine zločin, Vidojević je rekao da tako nešto može biti rezultat ideje nastale u vrlo kratkom periodu. „Recimo, ako neko ne spava tri dana, akumulira se uticaj sumanutosti i halucinacija i to može da dovede do jakog povećanja agresivnih tendencija i da uz ogroman psihotični strah dovede do ispada u ponašanju koji se završava opasno“, zaključio je Vidojević. On je dodao da su najteža oboljenja u Srbiji u relativno stalnom procentu, ali da je pod uticajem ratova i stresova povećan broj poremećenih ličnosti, takozvanih graničnih stanja, koje se u pojedinim periodima ponašaju na psihotičan način. „Postoji visok procenat i skok rizika za suicid i homicid takvih pacijenata“, rekao je Vidojević.

Radosavljević, koji je privremeno zaposlen u Austriji i za koga kažu da je poslednjih godina bio psihički labilan, bez ikakvog razloga ubio je u petak iz lovačke puške pet muškaraca i četiri žene. Sve žrtve su se našle u njegovoj blizini dok je prolazio seoskim drumom, opasan redenikom sa municijom.
Pre ovog zločina Radosavljević je u petak oko 17 časova pretukao suprugu, a zatim pokušao da se ubije tako što je skočio u bunar. Komšiji koji mu je pomogao da izađe iz bunara kazao je da beži da ga ne bi ubio.
Prve žrtve Radosavljevića bili su Veljko Đorđević (58), njegov sin Dragan (22) i baka Marina Kutkuregović (76). Nastavljajući put s redenikom municije obmotanim oko leve ruke, naišao je na komšije Draginju i Branislava Borongića koji su izašli da vide šta se dešava na ulici. Idući prema centru sela s ulice je pucao u Branislava Badejevića, a zatim u petnaestogodišnjeg Srđana Bađikića. Pri tome je ranio Srđanovog oca Sinišu i njihovu komšinicu Vanucu Badejević. Hodajući i dalje kao u transu i menjajući municiju pucao je u Persu Banković koja je prostirala veš na terasi svoje kuće, a zatim se uputio ka kući Anike Čogić. Kada ga je nesrećna žena videla pobegla je u garažu, ali je on krenuo za njom i ubio ju je.
Nakon što je poslednji put pucao, Radosavljević je pobegao u pravcu groblja gde je, na mestu na kojem su njegovi roditelji, iako živi, podigli spomenik, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle sedam sati potrage, uhapsili su ga pripadnici specijalne antiterorističke jedinice MUP Srbije.
Nakon hapšenja, prebačen je u Klinički centar u Nišu, gde je hospitalizovano i dvoje ljudi koje je Radosavljević ranio.
Otac ubice Petar Radosavljević je rekao da se njegov sin poslednjih dana žalio da je žrtva magije, ali i da je besan zbog toga što mu je u požaru izgoreo deo imanja. On je naveo da mu je policija preporučila da se s dvoje Nikoline dece skloni iz kuće, kako ne bi bio žrtva osvete članova porodica ubijenih.
– Nikola se loše osećao od kada je došao iz Austrije pre nedelju dana. Žalio se na bol u grudima i da ga nešto guši i bio je ubeđen da je tašta bacila vradžbine na njega. Imao je osećaj da ga neko juri i da želi da ga ubije. Išao sam u ponedeljak u crkvu kod popa da očita molitvu za njegovo zdravlje. Nikola mi je rekao da se posle toga osećao bolje – priča Petar.
On dodaje da mu je sin bio zdrav do pre godinu dana kada je napao putnike u autobusu kojim se vraćao iz Austrije. Tada je odveden na lečenje u Beograd, posle koga je dobio terapiju. Ipak, kaže otac, u poslednje vreme Nikola je pričao kako se oseća bolje i kako mu više nisu potrebni lekovi.
Meštani pričaju da je Radosavljevićev otac ranije rekao i da je njegov sin bio na ratištu i da je pričao da je „tamo morao da ubija da ne bi bio ubijen on“. Meštani se prisećaju i da je dva dana pre incidenta Radosavljević začudio komšije predlogom da uzmu puške i ubiju sve kučiće i mačiće u selu, jer on „više ne može da ih trpi“.
Srđan Bađikić koji je živeo nekoliko kuća dalje, pogođen je u srce, dok je stajao na ulazu za dvorište. Bio je sin jedinac, završio je osmi razred i u kući živeo s babom. Roditelji su mu radili u Nemačkoj i ovog leta je i on trebalo da se odseli kod njih i nastavi školovanje.
Branislav i njegova supruga Draginja Boganić stradali su jer je ubica spazio Branislava koji je izašao da vidi šta se dešava, jer je čuo pucnje. Metak ga je pogodio u grudi samo desetak metara od kuće. Draginja je pošla za svojim suprugom, ali nju je na kapiji pogodio metak.
Persa Banković je kobne večeri na prvom spratu na terasi kupila veš, kada se odjednom na kapiji pojavio Nikola. Pucao je u nju, pogodio je u grudi i nesrećna žena je pala. Njen devetnaestogodišnji sin Bojan kaže da je, u trenutku kada je Nikola pucao u njegovu majku, sedeo u kući i gledao TV. Kada je izleteo iz sobe, na terasi je video krvavo telo majke. Nikolina poslednja žrtva Anika Čogić je tašta njegovom rođenom bratu Novici. Meštani tvrde da je Radosavljević bio ubeđen da je vradžbine na njega bacila upravo ona. Otac ubice Petar pronašao je tamjan i kašiku na podu u kući gde je Nikola nasrnuo na ženu i pretpostavlja da je na taj način pokušavao da se oslobodi vradžbina.
Prema rečima psihijatra i psihoanalitičara Olivera Vidojevića ubistvo devet osoba u selu Jabukovac kod Negotina nije uobičajen zločin osobe s mentalnim poremećajem. Takve osobe, kaže on, retko počine zločin, a kada se to i dogodi, onda stradaju počinilac i članovi najuže porodice, a ne nedužni građani.
– Neuobičajeno je što je agresija proširena i na širu okolinu i izgleda da je počinilac bio pod uticajem psihopatoloških fenomena, čim je mogao toliko ljudi da ubije – rekao je Vidojević.
Prema njegovim rečima, kada osobe s mentalnim poremećajem počine višestruko ili masovno ubistvo, one to ne čine hladnokrvno i proračunato nego najčešće u strahu.