Šaip Kamberi: Premijerka Brnabić je iznenađujuće netolerantna

Znajte da moj govor kao poslanika u parlamentu nije imao samo akcenat na prava Albanaca i Bošnjaka. Vidite i sami da postoje ogromni problemi u ovom društvu, o kojima sam govorio. To se pre svega odnosi na tvrdokorno odbijanje suočavanja sa prošlošću, neiskrenog puta prema članstvu u EU, totalitarizma koji sve jače i jače jača, pa i nejedinstva i bezidejnosti celokupne opozicije koja deluje na političkom polju gde vlada jedan igrač.

Ovako Šaip Kamberi u razgovoru za Danas odgovara na pitanje kako vidi veliku pažnju koju je privukao u javnosti Srbije, njegov govor u Narodnoj skupštini, nakon što je premijerka Ana Brnabić podnela ekspoze.

Kamberi (56) je jedan od šestoro poslanika iz grupe Ujedinjena dolina – Stranka demokratske akcije. On je diplomirani pravnik i predsednik Partije za demokratsko delovanje, najstarije političke organizacije etničkih Albanaca na jugu Srbije.

* Kako komentarišete reakcije Ivice Dačića, Ane Brnabić kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Vaš istup u Skupštini Srbije?

– Očekivao sam da se neće složiti sa onim što kažem, i zato sam još u početnoj rečenici najavio da neću slušati savet Meše Selimovića da ne „treba govoriti uvek ono što misliš“. Odlučio sam da govorim bez obzira na reakcije. Ali moram da priznam da nisam očekivao takvu netoleranciju. Posebno ne od mandatarke Brnabić, za koju sam imao sud da je umerena.

U svakom slučaju, moji dalji nastupi neće zavisiti da li će se nekome svideti ili ne, pa bio to i predsednik parlamenta ili neko iznad njega. Ja i poslanici moje parlamentarne grupe ćemo konstruktivno ukazivati na sve ono što smatramo da je potrebno.

* Jedan ste od šest poslanika manjina koji su u opoziciji. Da li Vaš nastup ima veze sa činjenicom da Albanci, ali ni Bošnjaci nisu dobili mesto u nekom od ministarstva?

– Ja, Šaip Kamberi nikad ne bih tražio mesto ministra. Mene su moji sunarodnici izabrali da u Narodnoj skupštini Srbije iznosim probleme sa kojim se oni suočavaju, i ja ću to i učiniti. Govorimo o pravima koja pripadnicima albanske zajednice pripadaju kao ustavna kategorija, bili na vlasti, opoziciji ili čak ako uopšte ne budu deo parlamenta.

Zaštita prava manjina je sastavni deo međunarodne zaštite ljudskih prava, i mi tražimo poštovanje tog principa. Obrazloženja u stilu da se mi bunimo zato što nismo izabrani kao ministri pokazuje nemoć vladajuće koalicije da se argumentovano nosi sa kritikama.

* Mnogi tumače ovakav Vaš nastup kao osvetu onoga koji se nije našao u „Vučićevom timu“?

– Jednom je predsednik Vučić rekao da ima nameru da gradi tim kao što je to fudbalski gigant Bajern iz Minhena. Kao strastveni navijač Reala iz Madrida nikada ne bih ušao u taj tim.

* Da ste postali ministar, kako kažu Vaši Bujanovčani, verovatno ne biste govorili o „Srbiji kao Belorusiji“?

– Pitanje ste trebali postaviti drugačije: da li bih pristao da budem ministar Srbije koja zataškava masovne grobnice Albanaca, koja ne želi da rasvetli ubistvo braće Bitići i koja ne priznaje genocid u Srebrenici.

* Ponovo ste potegli pitanja masovnih grobnica u kojima su navodno stradali Albanci, nerešena ubistva braće Bitići, kao i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Imate li više informacija o svemu u odnosu na ono što ste rekli u parlamentu?

– Ako ministar spoljnih poslova javno poziva Srbe da se ne pokazuju takva mesta, zar da i dalje sumnjamo da nešto tako postoji? Imate li Vi odgovor?

* Da li Vas je kontaktirao neko iz „bojkotaškog tima“ srpske opozicije nakon onoga što bi oni voleli da su rekli, a ipak formalno za to nemaju šansu?

– Ne, jer ja lično nemam kao političar nikakve ambicije da se bavim poslom liderstva opozicije u Srbiji. Odnos prema manjinama jeste važan pokazatelj demokratičnosti jednog društva, ali bez obzira na volju manjina, odgovornost za demokratizaciju Srbije leži na većinskom narodu, a po najmanje na manjinama kao i na njihovim strankama.

* Kakva je Vaša poruka njima – Đilasu, Jeremiću, ljudima iz podeljenog DS – jer Vi ipak nemate nikakve kapacitete sem retoričkih da ostvarite veći politički pomak u parlamentu Srbije?

– Oni bi trebali znati sami koji su njihovi programski i prema građanima izraženi politički ciljevi i kako ih ostvariti. Pominjete imena ljudi koji imaju mnogo više iskustava od mene, i o stranaka koje su daleko snažnije nego naša Partija za demokratsko delovanje, čiji sam predsednik tek dve godine, posle Rize Haljimija. Nije na meni da delim lekcije nijednom političaru u Srbiji.

* Predsednik Vučić Vas je lično optužio da ste „izbacili Srbe, njih 42 odsto koji su glasali za SNS iz lokalne vlasti u Bujanovcu“. Kako Vi to komentarišete s obzirom da lokalnu samoupravu ne predvodi PDD, već Demokratska partija Nagipa Arifija?

– Predsednik države trebalo bi da bude upoznat sa situacijom na celokupnoj teritoriji Srbije, pa i na „aktuelnom terenu“. Biti „neobavešten“ je loša poruka. Zato moram da naglasim da pravilo multietničnosti koje je u našim opštinama uspostavljeno 2002. narušeno je pre dve godine u Medveđi, i to upravo od SNS-a, kada nije bilo tolerancije da se nađe barem jedno mesto za predstavljanje jedne manjine koja živi u toj opštini. Na predsedniku države je ustavna obaveza da se pobrine da načela i principi važe univerzalno, kako u Bujanovcu tako i u Medveđi, ne parcijalno samo kada je reč o Srbima koji su članovi SNS-a iz Bujanovca.

* Iz Bujanovca su meni lično rekli da Vi kao poslanik „ponižavate državu Srbiju, a da ste svake godine iz državnog budžeta dobijali i do 10 miliona evra“ kada ste bili na čelu lokalne samouprave?

– Pa valjda redovne transfere dobija svaka opština u Srbiji, a ne samo „ja“ kako navodite u pitanju. Taj novac kao što je išao svim opštinama u Srbiji išao je i lokalnom budžetu Opštine Bujanovac. Novac nije išao ni na jedan moj račun kako su vam rekli ti uvek dobro obavešteni stanovnici Bujanovca.

* Kakve su reakcije na Vaš istup u Skupštini Srbije iz Prištine, ali i Tirane? Je li bilo konkretnih kontakata?

– Ja nisam pročitao nijednu reakciju zvaničnika iz Prištine ili Tirane. Znajte, ja kao poslanik predstavljam Albance Preševske doline sa jasnim političkim programom svoje stranke i programom koji imamo kao koalicija Ujedinjena dolina.

* Gde vidite Vaš i rad još samo petoro poslanika opozicije u Skupštini Srbije?

– Mi ćemo nastaviti da aktivno radimo u parlamentu. Davaćemo naše konstruktivno mišljenje, inicijative za svako pitanje za koje smatramo da je potrebno, dati predlog, bolje rešenje, ako to bude neko želeo da sasluša ili prihvati. Sigurno da se većini to neće svideti, ali nije naša obaveza da se dodvoravamo nikome pa ni ovoj većini koja aktuelno postoji.

* Plašite li se tabloidnog podzemlja u srpskim medijima kojima upravljaju ljudi iz vladajuće koalicije?

– I na ovo vaše pitanje moraću još jednom da posegnem za citatom književnika Mehmeda Meše Selimovića, koji navodi: „Ko me sve nije držao na oku, ko sve nije osluškivao moju reč, koliko plaćenih i dobrovoljnih stražara pratilo moj put i pamtilo moje postupke“ i „neka moćni govore o ljudskoj nemoći“ naša obaveza kao nemoćnih jeste da „govorimo o čovekovoj dužnosti da ostane čovek“.

* Kakva je uloga medija u praćenju i ovakvog sastava srpskog parlamenta?

– Biću sasvim iskren, ne znam. U situaciji smo kada je ostalo malo od medija, barem onih slobodnih. Mišljenja sam da je uprkos celoj situaciji na tim medijima da preuzmu misiju prenošenja istine.

* Šta uočavate kao najveće probleme Albanaca, a s obzirom na Vaše iskustvo i drugih građana na jugu Srbije, a tu su i Srbi, Romi, Bošnjaci?

– Pre svega, gotovo večito pitanje integraciju Albanaca i svih drugih manjina u državne institucije. Jedan zahtev koji mi uporno ponavljamo iako, takođe uporno, svaka Vlada Republike Srbije tretira kao našu provokaciju. Odgovorite mi kako treba da postupi albanska zajednica iz Preševa, Bujanovca, Medveđe, koja duže od dvadeset godina neprestano traži da bude integrisana u državne i javne službe, a da se taj sasvim legitiman zahtev uporno ignoriše odbija, ili smatra provokacijom.

* Kako vidite dalje pregovore Srbije i vlasti u Prištini sa zvaničnicima EU o statusu Kosova. Jug Srbije i „Preševska dolina“ su na margini uprkos Vašim željama da se postigne određeni „paket aranžman“?

– Svi mi podržavamo dijalog, i nadamo se da će se konačno doći do tog pravno obavezujućeg sporazuma, za koji smatramo da će biti nepotpun ukoliko ne tretira i položaj Albanaca sa područja Preševske doline. Svakome je jasno da se napredak prema EU ne može očekivati bez ispunjavanja obaveza iz Poglavlja 35, koje je po mom mišljenju ključ za napredak Srbije prema punopravnom članstvu u EU. Što pre bude došlo do tog konkretnog sporazuma biće bolje za sve nas.

* Vašingtonski sporazum kao da najviše koristi samom inicijatoru, ali i srpskom predsedniku?

– Sporazum je napravljen tako da svi izgledaju kao pobednici zavisno iz kog ugla gledate na te potpise iz Bele kuće. Svakako da to najviše aktuelnom predsedniku Trampu u njegovoj predsedničkoj kampanji. U svemu ovome zar nije važno za vlasti u Prištini što je Izrael priznao Kosovo, kao i obaveza Srbije da obustavi diplomatsku kampanju protiv priznanja, i integracije Kosova?

* Kakav je Vaš stav da ste mnogo puta razgovarali sa ambasadorima EU, SAD, Velike Britanije, a koliko mi se čini nijednom sa ambasadorom Ruske Federacije ili Kine u Srbiji. Zašto?

– Srbija se zvanično nalazi u procesu integracije u EU. Da bi postala punopravni član ona mora da ispuni obaveze koje predviđaju 35 poglavlja. Merodavno za ocenu tih kriterijuma jeste EU. Pristup EU jeste jedan proces od kojeg manjine očekuju pozitivne pomake. Iz tih razloga, i iz razloga da su SAD, i više zemalja Evropske unije bile te koje su dale donacije našim opštinama je uspostavljena saradnja sa tim zemjama i njihovim diplomatskim zvaničnicima.

Videće se tolerantnost većine

* Šta su Vaši naredni planovi kada budete diskutovali u Skupštini Srbije?

– Mi ćemo konstruktivno postaviti pitanja, predlagati inicijative, dati amandmane na zakonske predloge. Ostaje da se vidi nivo tolerantnosti vladajuće većine prema svim tim našim nastojanjima.