Sakašvili potpisao prekid vatre

Ambasada Srbije u Moskvi nema podatke o tome da li u Gruziji ima građana Srbije, rekla je konzul u amabasadi Srbije u Moskvi Jasmina Kljajić-Veselinović. Ona je za Betu kazala da se Ambasadi u poslednje vreme niko, ko boravi u Gruziji, nije obratio. Ona je rekla da nije poznato koliko građana Srbije ima u Gruziji i da je, ako ih ima, onda reč o malom broju. Jasmina Kljajić-Veselinović je kazala da je poznato da građana Srbije ima malo u nekim drugama zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, zaposlenih u manjim građevinskim firmama.

U isto vreme, šef gruzijskog bezbednosnog saveta Aleksandar Lomaja izjavio je da mu je general Sergej Čaban, koji nadgleda ruske mirovne trupe u Abhaziji, predao ultimatum koji poziva Gruziju da razoruža vojnike u Zugdidiju na granici s drugom otcepljenom provincijom Abhazijom. Ultimatum Rusije izaziva strahove Tbilisija da bi Moskva mogla da otvori i drugi front u sukobu povodom Južne Osetije. To bi, prema mišljenju političkih komentatora, dovelo do eskalacije gruzijsko-ruskog konflikta. I dok je većina gruzijskih snaga koncentrisana blizu Južne Osetije, za Gruziju bi bilo teško da suzbije eventualnu ofanzivu u Abhaziji.
Separatistička vlada Abhazije, koju podržava Rusija, pozvala je vojsku i rezerviste na mobilizaciju i objavila da će isterati gruzijske snage iz severnog dela klanca Kodori, jedine oblasti u Abhaziji koja je još pod kontrolom Gruzije. Prema rečima generala Čabana, dodatnih 9.000 ruskih vojnika i 350 oklopnih vozila stiglo je u Abhaziju u znak podrške ruskim mirovnjacima, prenose ruski mediji. Čaban ističe da se ruske snage pripremaju takođe za razoružanje gruzijskih vojnika u klancu.
U međuvremenu, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili potpisao je predlog o prekidu vatre koji su mu dostavili predstavnci Evropske unije. Sakašvili je rekao da je potpisao dokument zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Bernarom Kušnerom i njegovim finskim kolegom Aleksandrom Stubom. Gruzijski predsednik je najavio da će posrednici EU u Moskvi pokušati da ubede Rusiju da prihvati predlog o prekidu vatre. Šef švedske diplomatije Karl Bilt, čija zemlja predsedava Savetu Evrope i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis doputovali su juče u Gruziju gde su se sastali s gruzijskim predsednikom i ministarkom spoljnih poslova Ekom Tkešelašvili. Bilt je ponovo zatražio hitan prekid neprijateljstava između Rusije i Gruzije.
Nasilje, prema mišljenju analitičara, u stvari pokazuje rešenost Rusije da obuzda malu Gruziju, koju podržavaju SAD, rizikujući i oštar ukor međunarodne zajednice. Rusija je već odbacila niz međunarodnih poziva da pristane na prekid vatre, pod izgovorom da najpre Gruzija mora da povuče svoje snage iz regiona.
– Znamo da se nisu povukli i da dalje gađaju naše mirovnjake – izjavio je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin tokom nedeljne debate u Savetu bezbednosti UN.
Inače, bio je to četvrti sastanak Saveta bezbednosti za četiri dana na kojem se raspravljalo o krizi, ali nije postignut konsenzus. Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad optužio je Moskvu da pokušava da „uvede režimske promene“ u Gruziji i da se opire naporima da se obezbedi mir. Čurkin kaže da Rusija ne koristi nikakav izgovor.
Dopisnici sa ratišta javljaju da je nekoliko ruskih aviona i juče bombardovalo gruzijsku teritoriju. Povlačenje gruzijskih trupa iz Južne Osetije u nedelju znak je da je Tbilisi popustio pred superiornijom ruskom vojnom silom, kažu politički analitičari. Međunarodni posrednici su stigli u zaraćeni region u nastojanju da se okončaju sukobi pre nego što se prošire duž Kavkaza. Rano juče ruski avioni gađali su radar u predgrađu gruzijske prestonice, a takođe na meti ruskih bombardera bio je i aerodrom i mesto Poti na obalama Crnog mora. Šef gruzijskog bezbednosnog saveta Aleksandar Lomaja izjavio je da je 50 ruskih aviona preletalo gruzijsko nebo juče ujutru. Ruski zvaničnici navode da su mete vazdušnih napada vojna postrojenja a ne civili, mada je u jednom ruskom napadu na grad Gori ubijeno 20 civila.
Portparol gruzijskog Ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili izjavio je da su ruski tenkovi pokušali da uđu u grad Gori, u kojem živi 50.000 ljudi i kroz koji prolazi značajan autoput koji povezuje istok i zapad, ali da su ih gruzijske snage sprečile.
Ruski avioni takođe su gađali gruzijske baze, komunikacione linije i druga postrojenja, uključujući i oblasti blizu ključnog naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan, preko koje se sirova nafta iz Kaspijskog regiona prevozi na Zapad. Gruzijski predsednik tvrdi da su ruske snage gađale oblast oko aerodroma u Tbilisiju, nekoliko sati pre dolaska Kušnera i finskog posrednika.
Najmanje šest gruzijskih helikoptera bombardovalo je juče ciljeve u regionu oko Ćinvalija, glavnog grada Južne Osetije. Izveštač Rojtersa sa lica mesta naveo je da su helikopteri koji su uzleteli sa gruzijske teritorije bombardovali ciljeve u separatističkom regionu Južna Osetija. Bombardovanje ciljeva u regionu Južne Osetije protivreči prethodnim navodima Gruzije da je prekinula vojne akcije na toj teritoriji.
U sukobima u Južnoj Osetiji je, prema poslednjim podacima, poginulo 18 ruskih vojnika, 52 su je ranjena, četiri ruska aviona su oborena, a najmanje 14 ruskih vojnika vode se kao nestali, saopštila je komanda ruskih snaga. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Grigori Karasin izjavio je da je više od 2.000 ljudi ubijeno u Južnoj Osetiji od petka i da većina njih Osetijci koji imaju ruske pasoše. Moskva optužuje Sakašvilija da je prekršio primirje nekoliko sati pošto ga je potpisao i da gruzijske snage lansiraju raketne i artiljerijske napade na civile i ruske mirovnjake u provinciji. Komandant ruskih snaga za održavanje mira, general Marat Kulahmetov, izjavio je da je Gruzija nastavila napade na Ćinvali, glavni grad separatističke oblasti Južna Osetija, uprkos objavljenom povlačenju, dok su ruski avioni i u noći između nedelje i ponedeljka gađali ciljeve oko Tbilisija.
– U nekim zonama u kojima ruski vojnici održavaju mir nedaleko od Ćinvalija bilo je aktivnih sukoba – izjavio je Kulahmetov.