Saljih Mustafa izjavio da nije kriv za zločine na Kosovu u aprilu 1999.

„Izjašnjavam se da nisam kriv, časni sude“, rekao je Mustafa, odgovarajući na pitanje sudije za prethodni postupak Nikolasa Gijua (Nicolas Guillou) kako se izjašnjava po svakoj od četiri tačke optužnice koja ga tereti za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo.

Mustafa (48) je prvi bivši oficir OVK koji je uhapšen na Kosovu i prebačen u Hag po optužnici Specijalizovanih veća Kosova, kako se sud zvanično zove.

Pre nego što se izjasnio o krivici, Mustafa je rekao da je „rat OVK za slobodu bio pravičan, častan i neizbežan“ zbog „dugotrajne okupacije šovinističkih i fašističkih Srba, koja je imala genocidnu nameru i koju je vodio Slobodan Milošević“.

„Nisam imao drugog izbora do da krenem u rat“, odnosno „u borbu za slobodu i demokratske institucije moje države“, kazao je Mustafa.

Optuženi je rekao da su tu borbu pomogle „prijateljske zemlje…u uverenju da OVK nikada nije bila teroristička organizacija, niti kriminalna banda“.

Mustafa je izjavio i da je u Srbiji još na vlasti „šovinistički trougao Aleksandar Vučić-Alekandar Vulin-Ivica Dačić“, koje je označio kao „Miloševićeve naslednike“.

„Ovi ljudi svojom fašističkom politikom ometaju slobodu mog naroda. Moji sunarodnici u Sandžaku i istočnom Kosovu (jug Srbije) pate zato što im se uskraćuju ljudska prava“, tvrdio je Mustafa.

Optužnicu protiv Mustafe sudija Giju potvrdio je 19. juna, a optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa prebačen u Hag.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 28. septembra, Mustafa je odbio da se izjasni o krivici, na šta je imao pravo po pravilima suda.

Po optužnici, Mustafa je bio „komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, koja je pripadala operativnoj zoni Lab OVK“.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest osoba „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“, od 1. aprila do 19. aprila 1999.

Jedan zarobljenik je bio ubijen.

Iz optužnice proizlazi da su žrtve zločina bili Albanci.

Po optužnici, ti zločini počinjeni su „na imanju u mestu Zlaš na Kosovu koje je služilo kao zatvor“ OVK, od 1. aprila do 19. aprila 1999.

U periodu od 19. aprila do kraja tog meseca 1999, jedan zatvorenik je bio ubijen, piše u optužnici. Ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, pušteni na slobodu, proizlazi iz optužnog akta.

Da su žrtve kosovski Albanci, koje je OVK smatrala saradnicima vlasti Srbije, proizlazi iz navoda optužnice da je, tokom ispitivanja i zlostavljanja, Mustafa zarobljenike nazivao „špijunima“ ili im je tražio da „otkriju špijune“.

Takođe, optužnica tereti Mustafu da je zarobljene diskriminisao „na političkoj osnovi“, iz čega se može zaključiti da su to bile osobe koje je OVK video kao političke protivnike medju Albancima.

Mustafina jedinica imala je, po optužnici, „500-600 vojnika koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i i na području Goljaka, gde je smešteno selo Zlaš“.

Imanje u selu Zlaš, Mustafina jedinica koristila je „kao skrovište i mesto za zatvaranje i saslušavanje“ zarobljenika, „koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima“.

„Približno od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999, Saljih Mustafa i izvesni drugi pripadnici OVK, medju kojima su vojnici zvani Tabut ili Tabuti ili Komandant Tabuti, Iljmi Velja, Bimi, Dardani Afrim, bez redovnog zakonskog postupka lišili slobode na imanju u Zlašu najmanje šest lica. Držali su ih pod stražom, izmedju ostalog i u jednoj zaključanoj štali, i podvrgavali surovom postupanju i mučenju“, piše u optužnici.

Zarobljenici su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno hrane, vode i zdravstvene nege, kao i sanitarnih i higijenskih objekata.

Navedena grupa, kojom je komandovao Mustafa, „redovno je zarobljenike zlostavljala…fizički – premlaćivanjem raznim predmetima, paljenjem kože i davanjem elektrošokova“.

Psihičko zlostavljanje uključivalo je „pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznudjene izjave i priznanja“.

„Dok su ih držali u zatočeništvu, na neke zatvorenike su mokrili na očigled drugih zatvorenika“, piše u optužnici o Mustafinoj grupi.

U optužnici je opisano kako je Mustafa lično „saslušavao i tukao“ najmanje trojicu zarobljenika, čija su imena zaštićena, nazivao ih „špijunima“ ili tražio da „otkriju imena lopova i špijuna“.

Mučenjem je optuženi Mustafa, sa svojom grupom, zarobljene „diskriminisao na političkoj osnovi“, tvrde tužioci.

„Zlostavljanje na imanju u Zlašu imalo je kod žrtava za posledicu gubljenje svesti, prelome kostiju, poniženje, telesnu unakaženost, teške podlive, opekotine i rane, obilno spoljno krvarenje, kao i duševne i telesne tegobe koje su se nastavile i nakon što su žrtve puštene na slobodu“, navodi se u optužnici.

Mustafa je optužen i da je „bio prisutan“ kada je jedan zarobljenik, čije je ime zaštićeno, doveden u Zlaš, da bi ga pripadnici OVK potom „izdvojili, tukli i mučili okrutnije nego druge zatvorenike“.

„Poslednji put je vidjen živ 19. aprila 1999…Njegova porodica ga više nikada nije videla“, piše u optužnici.

Telo zarobljenika je pronadjeno tek nakon što je Mustafina jedinica, krajem aprila 1999, napustila imanje u Zlašu.

Mustafa je optužen kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa njemu potčinjenim vojnicima OVK „komandantom Tabutijem, Iljmi Veljom, Bimijem, Dardanom, Afrimom“ i drugima.

Cilj tog poduhvata bilo je počinjenje navedenih zločina.

„Svojim činjenjem i nečinjenjem…Saljih Mustafa je direktno izvršio radnje proizvoljnog lišavanja slobode i držanja u zatočeništvu, kao i surovog postupanja i mučenja“, piše u optužnici.

Kako navode tužioci, „tokom čitavog inkriminisanog perioda, Saljih Mustafa je bio komandant jedinice Agencije i priznati vodja na imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor. On je de jure i de facto rukovodio i komandovao pripadnicima OVK koji su izvršili krivična dela navedena u ovoj optužnici“.

Sud za zločine OVK, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova osnovan je 2015. godine aktom Skupštine Kosova.

Mandat suda da krivično goni počinioce zločina na Kosovu 1998-2000 proistekao je iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija (Dick Marty) o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Po tom izveštaju, nekim od srpskih zarobljenika OVK, u Albaniji su vadjeni organi koji su potom prodavani na crnom tržištu.