Samardžić: Nije još vreme za moj odgovor da li ću biti pregovarač

„Nisam još prihvatio ponudu da budem jedan od pregovarača, jer tu postoje neki prethodni koraci. Potreban je zajednički stav o tome ko će pregovarati, zajednička platforma za pregovore i o čemu će potencijalni pregovarač da razgovara. Znači nije još vreme za moj odgovor“, kaže za Danas Slobodan Samardžić, predsednik Državotvornog pokreta i profesor Fakulteta političkih nauka.

Samardžić napominje da je ova nedelja ključna za dogovor unutar bojkot opozicije.

„Koliko mi je poznato ova nedelja je nedelja pregovora unutar opozicije, koja bi trebalo da uobliči zajedničku platformu, jer sve te opozicione stranke imaju neke svoje papire za pregovore i to treba objediniti u jedan papir. Koliko mi je poznato postoji volja da se na pregovore sa predstavnicima vlasti ide sa jednim papirom. S obzirom da postoji volja, nadam se da će postojati i zajednička platforma“, objašnjava Samardžić.

Dodaje da nije mnogo upoznat kako teku razgovori, jer u dogovorima učestvuju predstavnici većih stranaka koje su bojkotovale izbore, Dragan Đilas iz SSP, Zoran Lutovac, lider DS, Boško Obradović iz Dveri i Narodna stranka Vuka Jeremića.

Podsetimo, potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš prvi je izjavio da bi opozicione stranke trebalo da u pregovorima sa vlasti oko izbornih uslova predstavljaju ličnosti kao što je Bojan Pajtić i Slobodan Samardžić, „ljudi poznati javnosti od nespornog kredibiliteta a ne neki aparatčici“.

Odmah nakon toga Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, sad profesor Novosadskog univerziteta, izjavio je da bi prihvatio ulogu predstavnika opozicije ako se oko toga dogovore partije koje su bojkotovale izbore.

Međutim, jasnog dogovora bojkot grupe nema, sem izjava tipa da je zastupanje u pregovorima tehnička stvar. Očekuje se da Ivica Dačić, predsednik parlamenta, oko 1. marta zakaže onlajn okrugli sto, ali na kome će verovatno prvo učestvovati on i posrednici iz Evropskog parlamenta, dok će se predstavnici opozicije kasnije uključivati.

Prema našim saznanjima takođe, blok od 12 političkih organizacija, koji je razgovarao pod okriljem opozicione Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i Nove stranke, između ostalog, predlaže da na svakom biralištu budu čitači ličnih karata ili pasoša kako bi se proverilo da li svaki glasač ima ispravna dokumenta, da pri očitavanju tih dokumenata putem internet konekcije svaki očitan dokument bude automatski i proveren u bazi biračkog spiska kako bi se dokazalo da li je autentičan, te da nezavisnim posmatračima i kontrolorima izbora bude dozvoljeno da nadziru mesta gde se provera autentičnost ličnih dokumenata.

S druge strane, u predlogu zajedničke pregovaračke platforme Stranke slobode i pravde, Pokreta slobodnih građana i Demokratske stranke navodi se da bi trebalo „uspostaviti stručnu administraciju koja kontroliše predizborni i izborni proces, i brzo reaguje na nepravilnosti“, što bi uključivalo i formiranje posebnog ministarstva za izbore, a Narodna stranka insistira na što većem broju izbornih kontrolora.

Ono što je zajedničko svim navedenim dokumentima jesu zahtevi za sprečavanje zloupotrebe državnih resursa u javne svrhe, takozvane „funkcionerske kampanje“, te za razdvajanjem termina parlamentarnih, lokalnih i predsedničkih izbora.