Samit EPZ u Pragu: Evropska konfuzija i dežurni kočničari

Samit Evropske političke zajednice prilika je za Srbiju, ali i za zemlje regiona, da iskažu svoje stavove o važnim pitanjima koja trenutno opterećuju Evropu.

Kako je u Pragu izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić „tu smo da pokažemo da pripadamo Evropi, što je za nas veoma korisno, i video sam šta mnoge druge zemlje rade po pitanju energetske krize“. Predsednik Srbije je, osim bilateralnih sastanaka, učestvovao i na okruglom stolu o energetici, klimatskim pitanjima i ekonomskoj situaciji.

Inicijativu francuskog predsednika Makrona spoljnopolitički komentator Boško Jakšić vidi „kao pokazatelj izvesne konfuzije koja vlada u Evropskoj uniji (EU), jer se ispostavlja da EU nema jasnu viziju ni politiku proširenja. U tom smislu se ova inicijativa više tiče pozicije Evrope a manje Zapadnog Balkana“, kaže Jakšić za Dojče vele.

Pravnik Milan Antonijević sa druge smatra da je ova inicijativa komplementarna procesu evropskih integracija, jer je po njegovim rečima „dobro da Srbija na jedan ravnopravan način bude za tim stolom. Mislim da je to i dobra poruka Zapadnom Balkanu, jer je to poruka evropskog jedinstva. Čini mi se da je to i dobar test za zemlje Zapadnog Balkana, jer je način funkcionisanja unutar ove političke inicijative sličan onome unutar same Evropske unije“, ističe naš sagovornik za DW.

Multiplikovanje surogata

Srbija, ali i zemlje Zapadnog Balkana, pokazuju izvestan umor od brojnih inicijativa, koje na kraju izazivaju samo porast evroskepticizma u regionu. Tako se posmatra i ova inicijativa, kao još jedan surogat za punopravno članstvo regiona u EU.

Boško Jakšić u tom smislu primećuje „da mi sada imamo čitavo jedno multiplikovanje tih surogata, koji se samo umnožavaju.

„Kao surogat se onda može posmatrati i Otvoreni Balkan, ili recimo inicijativa Tri mora. Nemam, naravno, ništa protiv tih inicijativa, ali mi pored toga moramo da imamo proces koji vodi ka jasnom članstvu u EU“, ističe Jakšić.

„Mislim da nije ispravno neke inicijative, poput ove francuskog predsednika, ili Otvorenog Balkana, pa i Berlinskog procesa, posmatrati kao nekakvu alternativu evropskim integracijama, jer je to i jasno rečeno“, napominje Milan Antonijević.

„Svaku inicijativu ovog tipa bi trebalo iskoristiti da se, recimo, bolje objasni spoljnopolitička pozicija Srbije, ali i ukazati na potencijale koji postoje a mogu biti ostvareni uz podršku EU. Veoma važna je i diskusija o energetskoj stabilnosti, koja može dati neki pozitivan signal koji se može preneti građanima Srbije“, ocenjuje Antonijević.

Promena EU raspoloženja

I dok sa jedne strane region više ne veruje nikakvim obećanjima, i pomalo gubi nadu u skori završetak evrointegracija, raspoloženje u EU se menja kada je reč o proširenju.

Istraživanje iz juna ove godine pokazuje da podrška novim članicama iznosi 71 procenat na nivou čitave EU, i da je ona u pojedinim zemljama i preko 80 procenata.

Očito je rat u Ukrajini uticao na ovakve rezultate, i Boško Jakšić primećuje „da takvi rezultati na žalost zavise od nekog događaja a ne od osmišljenog kontinuiteta. Više bi me radovalo da se to dogodilo u mirnodopsko vreme, i da rat u Ukrajini nije katalizator tog pozitivnog raspoloženja. Rat u Ukrajini će proći, da li to znači da ćemo se vratiti na staru apatiju oko proširenja na jednoj i na drugoj strani?“, pita se ovaj spoljnopolitički komentator.

Evropska unija je pre svega mirovni projekat, i tako bi ga trebalo posmatrati, skreće pažnju Milan Antonijević.

„To je donelo mir na prostoru Evrope, i stoga je razumljiva podrška građana EU daljem proširenju. Ulaskom Zapadnog Balkana u EU zaista bi bilo bespredmetno očekivati neke sukobe, jer bi tu postojali neki mehanizmi koji bi to sprečavali“.

Antonijević takođe primećuje „da ne bi trebalo na neki način koristiti rat u Ukrajini kako bi se ubrzale evropske integracije Srbije, ali u svakom slučaju jeste pozitivna činjenica da postoji takvo raspoleženje kod građana Evropske unije“.

Dežurni kočničari

Energetika je bila važna tema u Pragu, i tu se ne može zaobići najnovija prepreka Hrvatske na uvoz ruske nafte preko jadranskog naftovoda u Srbiju.

Iako je konačna odluka o tome odložena za početak decembra, srpski vrh je veoma nezadovoljan tim potezom, i kako je istakao predsednik Srbije „ne znam kako ćemo da preživimo unutar Evrope ako jedni druge saplićemo“. Koliko sada pokušaji pojedinih zemalja da ostvare neki svoj interes u čitavoj situaciji komplikuju proces evropskih integracija regiona?

To je proces koji postoji kako unutar EU, tako i na njenoj periferiji, smatra Boško Jakšić.

„Uvek postoji neki dežurni kočničar koji je glas protiv unutar EU. Sadašnji potez Hrvatske će samo doprineti pogoršanju međusobnih odnosa, koji su ionako bili zamrznuti na jednom niskom nivou. Možda je veći problem ukoliko ostatak EU tu zabranu na kraju prihvati, što bi bio prvi čin kažnjavanja Srbije zato što se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije“, ocenjuje Jakšić.

Nije svakako dobar nijedan potez koji bi mogao ugroziti energetsku stabilnost Srbije u ovom trenutku, kaže Milan Antonijević, i dodaje „da to nije korisno za Hrvatsku ni sa ekonomskog aspekta. To su, naravno, dnevno-političke čarke koje smo viđali i ranije, ali ne bi se trebalo zaista igrati ni sa energetskom stabilnošću, ni sa nekim porukama koje mogu izazvati dugoročne probleme u odnosima dve zemlje“, zaključuje Antonijević.