Samit Procesa Brdo-Brioni: Šta traže lideri Zapadnog Balkana od EU u zajedničkoj deklaraciji? 1

BETAPHOTO/STA/Bor Slana

Sa samita Procesa Brdo-Brioni poslate su poruke Evropskoj uniji kroz zajedničku deklaraciju lidera kojom se posebno zahteva ubrzanje evrointegracija, status kandidata za Bosnu i Hercegovinu, vizna liberalizacija za Kosovo kao i pomoć regionu za predstojeću energetsku i ekonomsku krizu.

Na Brdu kod Kranja juče je održan 11. sastanak lidera u okviru Procesa Brdo-Brioni. Predsednik Slovenije Borut Pahor i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, kao domaćini, dočekali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića, albanskog predsednika Bajrama Begaja, članove Predsedništva BiH Željka Komšića, Milorada Dodika i Šefika Džaferovića, predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, predsednicu Kosova Vjosu Osmani i predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog.

U Sloveniji danas samit Procesa Brdo-Brioni

Posle održanog sastanka, izdata je zajednička deklaracija okupljenih lidera, kojom su poslate poruke upućene Evropskoj uniji u vezi sa nastavkom evrointegracija Zapadnog Balkana.

„Ponovo ističemo politiku proširenja EU kao najdirektniju garanciju očuvanju mira i stabilnosti u našem regionu i, više nego ikada, kao geopolitičko pitanje. Pozivamo na ubrzavanje procesa evropskih integracija, u skladu sa dobro utvrđenim uslovima za članstvo u EU“, navodi se u zakjučcima koje je na društvenim mrežama podelio predsednik Slovenije Borut Pahor, a koje je predstavio ranije zajedno sa kodomaćinom predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem.

Sovoditelja pobude Brdo-Brijuni Process predsednik Republike Slovenije Borut Pahor in predsednik Republike Hrvaške Zoran Milanović sta predstavila zaključke današnjega 11. vrha voditeljev. @Ured_PRH pic.twitter.com/ETM4iUb42R
— Borut Pahor (@BorutPahor) September 12, 2022

Dve najkonkretnije stavke koje su zatražene jesu status kandidata za Bosnu i Hercegovinu i vzna libelarizacija za, kako je navedeno, ceo region, ali ovo se zapravo odnosno na Kosovo koje je jedino u regionu sa viznim režimom prema EU.

„Pozivamo da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata do kraja 2022. godine. Pozivamo na ukidanje viznog režima za ceo Zapadni Balkan do kraja 2022. godine. Pozivamo EU da stane rame uz rame sa Zapadnim Balkanom u ublažavanju posledica preteće ekonomske i energetske krize“, navedeno je u deklaraciji

Kroz deklaraciju je iskazana i „snažna posvećenost dijalogu“ kao jedinom vidljivom rešenju za postojeće razlike i otvorena politička pitanja u regionu.

Dva najkonkretnija zahteva – za kandidaturu BiH i viznu liberalizaciju za Kosovo, su najvažniji mogući ishodi ovog sastanka prema oceni direktora Instituta za evropske poslove Naima Lea Beširija.

– Prva poruka je da se pozovu šefovi vlada i država zemalja članica da daju zeleno svetlo za status kandidata za BiH. To je važno jer bi moglo da unese jednu novu dinamiku u odnose sa BiH, iako je ona, po nekim procenama, daleko od toga da stvarno ispunjava uslove da bude kandidat. Imajući u vidu trenutnu političku situaciju u Evropi, to bi bio jedan pozitivan pomak jer je politika proširenja najuspešniji mirovni projekat EU, naglašava Beširi.

Za drugi zahtev – viznu liberalizaciju koju iščekuju građani Kosova, kako podseća Beširi, Evropska komisija već duže vreme ponavlja da je spremna, međutim, zemlje članice nisu.

– Ukoliko bi ovaj samit poslao zajedničku poruku da se građanima Kosova omogući putovanje u zemlje Šengena, i poslednja zemlja ili entitet, zvezdica, kako god je nazvali, u regionu koja tu mogućnost nema bi je dobila. To bi bilo pozitivno za sve na Kosovu, i građane Srbije koji žive na Kosovu, naglasio je Beširi.

On ističe da je i sam susret lidera dovoljno pozitivna poruka u odnosu na uobičajeno „prepucavanje preko medija“ na bilateralnom nivou, kakvo smo navikli da gledamo od njih.

Loši odnosi na bilateralnom nivou upravo su ono što koči bilo kakve ozbiljnije efekte svih multilateralnih incijativa, kakva je i Proces Brdo-Brioni, ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

– Jedan od najvećih problema za region je to što mi zapravo nemamo bilateralnih sastanaka između zemalja regiona ni saradnju na parlamentarnom nivou, ali zato imamo više tih incijativa na multilateralnom nivou. Najčešće to bude jedna manifestacija bude prilika da se manifestuje da postoji regionalna saradnja međutim kada se pogleda rezultat svega toga to bude jedno lepo slikanje, izjave zvaničnika, neka lepa obećanja i dobije se neka idilična slika regiona bez ikakvih stvarnih efekata, naglašava on.

Popov ističe i da ne očekuje mnogo pozitivnih povratnih reakcija iz Evropske unije, pa ni u vezi sa statusom kandidata Bosne i Hercegovine.

– To može da se desi eventualno posle izbora koji predstoje u BiH, ali i kada je izbio rat u Ukrajini pokrenula se priča da bi mogao ceo region po brzom postupku da se integriše radi održanja stabilnosti, pa sada vidimo da to niko više ne pominje, podseća Popov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom samita je poslao kratku poruku putem društvene mreže instagram navodeći „Sastanak u Sloveniji. Sve je super, valjda se uskoro vraćam“.