Samit u Parizu: Usamljena pozicija Srbije

Ideja o razmeni teritorija, kao mogućnost da se postigne trajni sporazum Beograda i Prištine, propala je. To je pokazao video samit u Parizu između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i predstavnika vlasti u Prištini, Avdulaha Hotija, sa Emanuelom Makronom i Angelom Merkel kao posrednicima.

Skup je bio na najvišem evropskom nivou, o čemu govori i to što su sastanku prisustvovali i  visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije, Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog i regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu Miroslav Lajčak.

Bio je to još jedan u nizu sastanaka koji su pokazali da je dijalog dve strane nemoguć. Dve pozicije su nepomirljive : albanska strana traži da Srbija prizna Kosovo, srpska strana odgovara da je reč o « ultimatumu ». Povratak srpske delegacije u Beograd u subotu i pomeranje sastanka dve delegacije koji je trebalo da se održi u nedelju u Briselu govori o neuspehu skupa u Parizu.

Od sastanka u Parizu niko i nije očekivao mnogo. Cilj Pariza i Berlina je bio da se rešavanje ovog dugotrajnog političkog sukoba vrati za evropski pregovarački sto i napravi teren za nastavak pregovora. Susret je organizovan na poziv francuskog predsednika, u sklopu francusko-nemačke inicijative da se obnovi posrnuli Briselski dijalog, koji je zaustavljen nakon što je Priština u novembru 2018. godine uvela takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine od sto odsto. Predstavnici Beograda i Prištine su u aprilu 2019. godine prihvatili da se obnove pregovori pod šinjelom Francuske i Nemačke. Samit u Berlinu koji je tada održan nije dao rezultate, pa je naredni susret koji je trebalo da se održi u Parizu odložen. Video samit kome su prethodili bilateralni susreti francuskog predsednika sa Hotijem i Vučićem, nastavak je ove evropske inicijative.

Krajnji cilj ovih razgovora je da Srbija prizna Kosovo. Evropska unija nije odmakla dalje od obećanja da će nagrada biti članstvo u Evropskoj uniji. To je bio i cilj Briselskog dijaloga koji je propao, pa je sadašnja situacija povratak na status kvo.

Francuski predsednik i nemačka kancelarka su se zadovoljili saopštenjem u kome navode da su se „Vučić i Hoti dogovorili da nastave dijalog Beograda i Prištine“ i da će „Evropska unija da nastavi da omogućava njihov dijalog, sa ciljem normalizacije odnosa između Srbije i Kosova putem postizanja sveobuhvatnog, konačnog i pravno obavezujućeg sporazuma“. Makron i Merkel će sazvati novi samit „ukoliko bude potrebno“, u „kasnijoj fazi pregovora“. Vučić i Hoti nisu izdali zajedničko saopštenje jer su njihove pozicije nepomirljive. To je rekao i srpski predsednik, priznajući da je pozicija Srbije usamljena. „Srbija je jedina koja ima različite stavove“, rekao je Vučić.

Rešenje o „razmeni teritorija“, što je bio predmet tajnih pregovara sa Hašimom Tačijem, o čemu je Demostat pisao u oktobru 2018. godine, više nije na stolu i Srbija sada nema pregovaračku strategiju, osim da „razgovaramo o malim koracima“ koji bi doveli do „slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i usluga“, kako bi se stvorili „bolji uslovi za ljude koji žive na Balkanu“. Ova ideja, da se popravi ekonomska situacija pre nego što se postigne politički dogovor, u osnovi je inicijative o „malom Šengenu“ i američke inicijative o razvoju ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, kao „prvom koraku za ovaj dugotrajni politički sukob“, kao što je na Tviteru napisao specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova, Ričard Grenel, koji je početkom godine izdejstvovao dogovor o uspostavljanju avio i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i o završetku autoputa. Nijedna od ovih ideja nije sprovedena u delo, kao ni mnogi sporazumi koje su dve strane potpisale prethodnih godina.

Grenel je pokušao da iskoristi vakum koji je stvoren nakon što su Briselski pregovori zaustavljeni i preuzme posredovanje od Evropljana, što su evropski predstavnici nazvali „Rambo diplomatijom“. Njegova ideja da dovede Vučića i Tačija u Belu kuću kako bi postigli „istorijski sporazum“ je propala samo tri dana pre najavljenog sastanka, 27. juna, kada je objavljena optužnica protiv Tačija.

Šta je taj dogovor trebalo da podrazumeva nije poznato, ali se pretpostavlja da je u razgovorima sa Amerikancima bilo reči o razmeni teritorija. Grenel je to negirao u intervjuu američkoj televizijskoj stanici Foks njuz, pripisujući ovu ideju bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu. Bolton je na to uzvratio da ideja nije njegova, već da su „lideri Srbije i Kosova to tražili“ 2018. godine. Ovakav dogovor bi za njega bio prihvatljiv jer veruje da bi se tako smanjila „ruska uključenost“.

Opsesija ruskim, kineskim i turskim uticajem na Balkanu je i jedan od glavnih pokretača Evropske unije za pregovore sa Beogradom i Prištinom.

Ideja o „razmeni teritorija“ jedno vreme je bila prihvaljiva i za francusku diplomatiju. O njoj se raspravljalo u kuloarima na međunarodnim konferencijama, na nezvaničnim sastancima i večerama. Nemačka kancelarka je, međutim, od početka protiv. Komentatori u Francuskoj kažu da je Makron na kraju napustio tu ideju i prepustio nemačkoj kancelarki da vodi glavnu reč.

Izvori lista Figaro kažu da ni Žosep Borelj nije bio protiv ove ideje o razmeni teritorija, ali da ona nije aktuelna od kada Tači više nije u igri. Lopta je u evropskom dvorištu ali Nemačka i Francuska moraju da uzmu u obzir i stav Rusije i Kine. Diplomatski izvor iz Jelisejske palate kaže da se Rusi drže po strani i da do sada nisu pokazali da se ne slažu sa evropskim posredovanjem. Evropska unija ima mandat da posreduje u pregovorima, na osnovu rezolucije Ujedinjenih nacija, na šta je podsetio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nakon susreta sa Vučićem u Beogradu 18. juna.

Za Evropsku uniju je to test sposobnosti da samostalno vodi spoljnu politiku i rešava stvari u svom dvorištu. Nemačka je preuzela predsedavanje Evropskom unijom, ali je njen prioritet ekonomska obnova unije nakon zdravstvene krize.

Obnovljeni pregovori pod evropskim šinjelom odvijaju se u uslovima koji ne nagoveštavaju da je rešenje na pomolu. Resplet kosovskog čvora moraće da sačeka neke druge okolnosti i, po svemu sudeći, neke druge lidere.

Tekst preuzet sa portala Demostat