Samoopredeljenje predstavilo platformu o saradnji Kosova i Albanije

Samoopredeljenje je u platformi najavilo da će 28. novembra u Tirani organizovati marš kojim će obeležiti albanski Dan nezavisnosti, dok neke tačke platforme imaju za cilj da ojačaju saradnju između dve države jednog naroda i mogle bi se protumačiti kao uslovi za buduću saradnju sa Raminom vladom, piše Dita.

Najava Samoopredeljenja o maršu u Tirani nije se dopala Ediju Rami koji je u jednom TV intervjuu rekao da bi to bilo kao da njegova Socijalistička partija organizuje marš u Prištini na dan nezavisnosti Kosova, navodi se u tekstu.

Jedna od prvih tačaka platforme odnosi se na odbacivanje inicijative za otklanjanje necarinskih barijera između Srbije, Makedonije i Albanije, nazvane „mini Šengen“.

„Proizvodnja donosi posao i razvoj. Naši proizvođači suočavaju se sa velikim izazovima. Carinska unija Albanije i Kosova obezbeđuje tržišta i zaštitu. Mini Šengen i njegovo širenje na druge zemlje izložio bi lokalne proizvođače nefer konkurenciji i nelegalnoj damping praksi“, navodi se.

Sem toga, dodaje se, „na političkom nivou mini Šengen podriva napore Kosova da ostvari reciprocitet sa Srbijom koja i dalje ispoljava agresivnost prema Albancima, deli spoljne politike dve albanske republike i jača uticaj Beograda na zvaničnu Tiranu“, navodi se u platformi.

Kosovo je odbilo da učestvuje na samitu u Ohridu gde je bilo reči o balkanskom Šengenu, inicijativi koju ocenjuje štetnom i smatra da bi doprinela širenju ruskog uticaja na Balkanu. Uprkos činjenici da je nova kosovska vlada još nije formirana Kurti se protivi toj inicijtativi i zalaže se za snažniju sradnju Kosova i Albanije pre toga.

Samoopredeljenje, kako se navodi u platformi,  zahteva i ukidanje putarine za nacionalni autoput koju je uvela Ramina vlada, što se vidi kao prilika da se onemogući bogaćenje oligarha i sa čim se slaže i albanska opozicija, prenosi Dita.

U platformi se navodi da bi „propali model beskrupulozne privatizacije kroz sistem javno-privatnog partnerstva trebalo zameniti modelom zasnovanim na proizvodnji i zapošljavanju, što bi takođe sprečilo dalju depopulaciju albanskih teritorija“.

Jedna od tačaka odnosi se na prava etničkih Albanaca.

„Nacionalna i građanska prava Albanaca u Severnoj Makedoniji, Preševu, Medveđi i Bujanovcu (Srbija) i Crnoj Gori i prava Albanaca proteranih iz Grčke treba da budu prioritetno pitanje za Albaniju i za Kosovo u bilateralnim i multilateralnim odnosima s drugim državama regiona. Koordinacija napora dve zemlje s tim u vezi je imperativ. Dve vlade trebalo bi da uključe političke predstavnike Albanaca s drugih teritorija u rešavanje pitanja koja ih brinu“, navodi se u platformi u delu koji se odnosi na zaštitu etnički albanskih područja.

U platformi se kao zasebne tačke navode i zajednički kulturni događaji i obrazovanje, uključujući očuvanje zgrade Narodnog pozorište, budžet za bisokope i filmsku produkciju, objedinjavanje nastavnih programa bez prepreka za priznavanje stučnih diploma i licenci.

Platforma predlaže i zajedničku sportsku ligu Kosova i Albanije.

Platforma takođe poziva na „objedinjavanje pravnog okvira, koordinaciju institucija koje se bave istraživanjem, dokumentacijom kao i i zajedničko finansiranje očuvanja nacionalne baštine, zajedničko predstavljanje u međunarodnim institucijama i organizacijama i zaštitu baštine od otuđenja i privatizacije“.

Navodi se takođe da dve albanske države treba da „sva mesta baštine unesu u zajednički digitalni i javni registar i da ih učine delom školskih programa“.

Kako je prenela Dita, Platforma o saradnji Kosova i Albanije u 16 tačaka predviđa i zajedničko tržište ekonomičnog snabdevanja električnom energijom, ukidanje troškova rominga, zajedničku borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ukidanje dozvola boravka za građane dve zemlje, zaštitu prava žena, zaštita životne sredine, prava i uključivanje dijaspore.