Samuel Žbogar: SSP za Kosovo po ubrzanom postupku

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

*Kako objašnjavate presedan da EU ovaj dokument treba da potpiše sa otcepljenim delom teritorije države kandidata za EU, koja duže od godinu dana čeka otvaranje poglavlja za pristupne pregovore?

– Kosovo i Srbija su uključeni u dijalog, u kome posreduje EU, s veoma jasnim ciljem za obe strane – da normalizuju odnose kako bi svaka od njih dalje napredovala na evropskom putu. U skladu sa zaključcima Evropskog saveta od 16. decembra 2014, nastaviće se pomno praćenje kontinuiranog angažovanja Kosova na vidljivom i održivom napretku u normalizaciji odnosa sa Srbijom, uključujući i dobru volju u primeni svih do sada postignutih sporazuma. Tako i Kosovo i Srbija mogu da nastave svojim evropskim putem, a da pri tome izbegnu međusobno blokiranje u tim naporima, s perspektivom za obe strane da ostvaruju svoja prava i ispunjavaju obaveze.

*Šta je sa „statusnom neutralnošću“ EU, jer se SSP potpisuje isključivo s nezavisnim evropskim državama? Da li je SSP za Kosovo u potpunom saglasju s Ugovorom o funkcionisanju EU?

– Sporazum EU o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom pokriva sve ključne oblasti koje su obuhvaćene i u drugim takvim sporazumima. Jednako kao i drugi u regionu, i SSP za Kosovo je pravni ugovor koji predstavlja osnov udruživanja, pruža okvir za politički dijalog i definiše prava i obaveze u širokom spektru političkih oblasti. Ali SSP za Kosovo je „EU only“, što znači da ne obuhvata brojna politička pitanja koja ekskluzivno pripadaju državama članicama. Sve članice EU podržavaju nastavak procesa stabilizacije s Kosovom.

*Da li bi kosovski presedan mogao da se primeni i na druge slične „situacije“ u Evropi?

– Svaka situacija je specifična, s različitim istorijskim okolnostima i savremenim kontekstom.

*Potpisivanje SSP-a za Kosovo očekuje se u junu, a njegovo stupanje na snagu početkom 2016. godine. Da li do tada Beograd i Priština moraju da potpišu drugi pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa i da li bi to za EU bilo i faktičko srpsko priznavanje samoproglašene kosovske nezavisnosti?

– U pomenutim zaključcima iz decembra 2014. Savet je podsetio da je napredak u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom suštinski osnovni princip predloženog SSP-a i da podupire razvoj odnosa i saradnje između EU i Kosova.

*Zbog čega je za Brisel neprihvatljivo da se u Srbiji primeni „kiparski model“ – da ona, u skladu sa svojim Ustavom, uđe u EU s međunarodno priznatim granicama, koje obuhvataju i Kosovo i Metohiju, a da se kosovski problem potom rešava u EU?

– Kao što sam rekao, svaka situacija je specifična, s različitim istorijskim okolnostima i savremenim kontekstom.

*Kako objašnjavate da je Kosovo lakše došlo do SSP-a nego do vizne liberalizacije?

– To su dva različita procesa. SSP je ugovorna obaveza između dve strane. Vizna liberalizacija je proces u kome Kosovo treba da ispuni određene uslove kako bi zemlje članice EU mogle i bile volje da ukinu vizni režim. Nijedan od ova dva procesa nije lak, ali je njihova priroda različita i na neki način neuporediva.

*Kakve su Vaše procene, imajući u vidu iskustvo s terena, kada bi Kosovo moglo da dobije status kandidata i pod kojim uslovima?

– Obično kažem da preko mosta treba da pređemo kada do mosta dođemo. Nova komisija je jasno saopštila da tokom njenog mandata, koji se završava 2019, neće biti proširenja, ali to ne znači da u međuvremenu kandidati i potencijalni kandidati ne treba da napreduju na evropskom putu tako što će usvojiti i sprovesti presudne reforme. Jasno je da je Kosovo na evropskom putu, a SSP će učvrstiti kosovsku poziciju u glavnom toku politike EU na Zapadnom Balkanu.

ZSO i kosovski zakoni

*Kada kažete da će se ZSO formirati u skladu s kosovskim zakonima, da li mislite na postojeće zakone, kako Priština tumači Briselski sporazum, ili pak na nove propise koje Priština tek treba da donese kako bi ZSO uvela u svoj pravni sistem, što tvrdi Beograd?

– Pod kosovskim zakonima podrazumevam svu kosovsku legislativu , uključujući i Briselski sporazum ratifikovan u Skupštini Kosova. Zakonodavstvo je, svakako, živa materija i uvek odražava trenutnu situaciju, buduće potrebe društva i vizije političkih lidera. Međutim, nikada ne treba da zaboravimo najvažnije – samo su zakoni koji dobiju većinu u najvišem demokratskom telu, skupštini, obavezujući za sve građane.

Taman oblak

*Koliko će potpisivanje SSP za Kosovo i evropske integracije Prištine biti u vezi sa osnivanjem specijalnog suda za zločine na Kosovu i da li se zna za koji će se period zločini procesuirati – lideri kosovskih Albanaca spore se da li da to bude samo 1999. ili i 2000, dok Srbi traže da bude od 1998. do 2004. godine?

– Specijalni sud će se baviti navodima iz izveštaja Saveta Evrope i sudiće za zločine za period obuhvaćen tim izveštajem. Od kada je izveštaj objavljen, nad Kosovom se nadvio taman oblak s navodima o vrlo ozbiljnim zločinima, što samo pothranjuje predrasude o Kosovu i veoma loše utiče na sliku i doživljaj Kosova na međunarodnom planu. Došlo je vreme da krivicu preuzmu pojedinci umesto nacije kao celine.