Foto: EPA/ENRIC F. MARTI„Prošla su vremena kada je Srbija postavljala zid na reci Drini i pravila blokade i govorila protiv ljudi u Republici Srpskoj da bi, valjda sebi, napravila nešto bolju poziciju. Srbija nema pravo i ne sme da odustane od podrške Republici Srpskoj, ma koja sila da traži da uvede sankcije protiv naših ljudi, pripadnika našeg naroda“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije za RTS, aludirajući na sankcije koje je Slobodan Milošević 1993. godine uveo tadašnjem rukovodstvu Srpske.
Sagovornici Danasa tvrde da Vučić ponovo zaboravlja da je bio deo režima koji je imao nesporni kontinuitet sa politikom uvođenja sankcija Srbima zapadno od Drine.
Napominju i da on po starom običaju pravi lažne diskontinuitete i kontinuitete, kada mu kako odgovara, a najnoviji diskontinuitet je sa Slobodanom Miloševićem, čiji je svojevremeno bio ministar i to nekoliko godina nakon postavljanja granice na Drini.
Da podsetimo, Srbija je 1993. godine uvela sankcije političkom rukovodstvu Srba u susednoj Bosni i Hercegovini, koje je kontrolisalo teritorije na levoj obali Drine – Biljani Plavšić, Momčilu Krajišniku, Radovanu Karadžiću, Nikoli Koljeviću.
Razlog je bio što su politički vrh, ali i Skupština Republike Srpske odbacili jedan u nizu mirovnih sporazuma kojima se želelo zaustavljanje krvavog rata u BiH, a koji je Srbija bila spremna da prihvati.
Reč je bila o mirovnom predlogu Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ovena, pod kapom Ujedinjenih nacija koji je predviđao podelu BiH na deset kantona, raspoređenih tako da nijedan od naroda nema mogućnost da poveže sve kantone u kojima je većina. Rukovodstvo sa Pala odbacilo je taj predlog i onda su usledile političke i ekonomske sankcije koje su najviše pogodile same građane u Srpskoj.
Odluku o uvođenju sankcija donela je manjinska Vlada Srbije na čijem čelu je bio Nikola Šainović, a koju su podržavali radikali, koji su kasnije uskratili podršku toj vladi.
Danas je pokušao da sazna šta danas o trideset godina od uvođenja sankcija na Drini misli Šainović, inače član Predsedništva SPS. Pitali smo ga i kako komentariše Vučićevu izjavu da nikad više sankcije na Drini, ali Šainović, na žalost nije želeo da odgovori na naša pitanja.
„Kod Vučića ne postoji ‘juče’ kada se radi o njegovim interesima. Sve što mu ne odgovara pravi se da je zaboravio, odnosno preko toga prelazi i po sopstvenom nahođenju pravi lažne kontinuitete i diskontinuitete. Tako stalno napada vlast koju smo dobili posle 5. oktobra 2000. godine, čiju politiku je u mnogome preuzeo. A sada, na neki način, kritikuje i Miloševića zbog uvođenja sankcija Republici Srpskoj 1993“, kaže Dragomir Anđelković, politički analitičar.
Prema njegovim rečima, Vučić kaže toga više neće biti, a pravi se da je zaboravio da je nekoliko godina posle Miloševićeve blokade na Drini i neprijateljskih mera prema Biljani Plavšić i nekim drugim funkcionerima RS koji nisu bili spremni da mu se dodvoravaju, on sa još nekoliko prvaka SRS-a ušao u koaliciju sa SPS-om i dobio ministarsko mesto.
„Znači, i te kako je bio deo režima koji je imao nesporni kontinuitet sa politikom uvođenja sankcija Srbima zapadno od Drine, od kojih se sada ograđuje kao da sa njim nemaju nikakvu vezu. To u mnogome posredno govori o iskrenosti podrške koju sada pruža Banjaluci. Srbija je dužna – kao garant Dejtonskog sporazuma, ali i pošto je prema svom Ustavu matična država srpskog naroda ma gde on bio – da stane iza RS sa punom energijom, istom sa kojom bi morala da brani i svaki pedalj svoje teritorije“, smatra Anđelković.
On se pita i da li je to stvarno realno kada Vučić ceh za svoj dolazak na vlast i zapadno tolerisanje njegove autokratske vladavine plaća postepenim prihvatanjem „kosovske kapitulacije“?
„Mnogo više o Vučićevoj stvarnoj politici prema Srbima zapadno od Drine od njegovih ‘ura-patriotskih’ iskaza, govori rečeno, kao i njegov odnos prema Šmitu, koji nelegalno – bez adekvatne odluke Veća za implementaciju mira i bez potvrde Saveta bezbednosti UN – zauzima mesto međunarodnog visokog predstavnika za BiH. Banjaluka ga s pravom ne priznaje u tom svojstvu, dok ga Vučić u Beogradu prima sa svim počastima kao da je uistinu ono za šta se predstavlja. Time, ali i mnogim drugim potezima, oficijelni Beograd slabi poziciju RS“, smatra Anđelković.
Dodaje da je, uostalom, Vučiću RS kao i Kosovo ili bilo šta drugo od naših nacionalnih interesa, samo moneta za potkusurivanje. Na stranu njegove prazne patriotske reči.
Miodrag Gavrilović, poslanik i potpredsednik Demokaratske stranke, smatra da uvek ima lepšeg i boljeg načina iskazivanja podrške sunarodnicima od toga da se konstantno potencira konfrontacija i sukob.
„Zamislite samo kako to ‘ohrabrujuće’ zvuči kad Vučić kaže da Srbija nema pravo i ne sme da odustane od podrške ljudima u Republici Srpskoj, pa makar oni bili i poslednji na kugli zemaljskoj. Žele li ti ljudi da budu ‘poslednji’ na kugli zemaljskoj. Solidarnost, pažnja, saradnja, razumevanje, znanje – to su vrednosti koje treba zajedno da negujemo sa našim sunarodnicima gde god oni živeli“, kaže Gavrilović.
On ističe da vraćati čitavu javnost u prošlost i podsećati na sopstvene lične greške, bez osećaja odgovornosti za podizanje barikada i granica prema KiM, veoma zabrinjava.
„Čovek koji se prema jednom delu srpskog naroda ponaša kao da traži oproštaj (Republika Srpska) prema drugim delu srpskog naroda (KiM) se ponaša kao maćeha ukazuje da ne vidi ceo narod kao jedan, već ga deli i jednima podilazi, a druge zaobilazi. Nacionalna politika vođena retorikom uvek daje katastrofalne rezultate i uvek sluzi interesima kapitala, ili ima loše rezultate“, napominje poslanik DS.
On smatra i da je krajnje prizemno kada Vučić kaže – mi smo dali novac Srpskoj, umesto da govori o lepim primerima nacionalne saradnje.
„Svoditi saradnju na davanje novca sigurno ne stavlja ljude u prvi plan“, zaključuje Gavrilović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
