foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)U odnosima Srbije sa Evropskom unijom postoji kombinacija faktora, čiji je špic odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji, ali će nekoliko zemalja, kao što su Holandija i Švedska, uvek držati visoko vladavinu prava i odsustvo procesuiranja slučajeva visoke korupcije, izjavio je danas FoNetu Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
Imamo od 2014. godine dugačak rep u pregovorima o evropskom priključenju, a u EU su naveli kao fundamentalne tačke vladavinu prava i političke i medijske slobode. Kroz ocene tih stvari su nas merili, rekao je Igrutinović.
On je naveo da je od 2019. godine Srbija otvorila samo jedan pregovarački klaster sa EU, što se dogodilo 2021. godine, pre napada Rusije na Ukrajinu.
Kako se nismo saglasili sa sankcijama prema Rusiji, to je postao dodatan problem, konstatovao je Igrutinović.
Stare teme nisu akutno važne, izjavio je Igrutinović, uz tvrdnju da je, u skladu sa administrativnim reformama i ustavnim aranžmanima oko prvosuđa u Srbiji, na neki način, EU postala delimično zadovoljna Beogradom, mada ne potpuno.
To je pitanje političke taktike – da li će blok zemalja koji vas blokira izvući neke negativne karakteristike vaše politike proteklih par godina i reći – ‘mi vas blokiramo i zbog toga’. Sada je akutna tema sankcije Rusiji, donekle odnos sa Kosovom, gde se stalno traži normalizacija, odnosno ispunjavanje odredbi Ohridskog sporazuma. Neko će vam reći – morali ste da priznate Kosovo, ali to još nije zvanično usaglašen stav Brisela, naveo je Igrutinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
