Hoće li sankcije Rusiji biti tema samita u Atini i može li Srbija izbeći potpisivanje deklaracije?

Sam predsednik Vučić u proteklih nekoliko televizijskih gostovanja najavljivao je snažnije pritiske na Srbiju, u kontekstu uvođenja sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, koji će, po Vučićevim rečima, uslediti na različitim samita čiji će Srbija biti deo, a slično su rekli i ministri u Vladi Srbije – Ivica Dačić i Miloš Vučević.

Popović kaže da će na svečanoj večeri biti predstavljen “Plan rasta za Zapadni Balkan”, koji je promovisala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a da se u deklariciji neće pojaviti bilo šta što bi Srbija mogla da odbije da potpiše.

“Radi se o regionalnom sastanku u čijem fokusu je proces proširenja na Zapadni Balkan i nikom nije u interesu da Srbija iza takvog dokumenta ne stoji.

Od početka rata u Ukrajini bilo je nekoliko susreta na ovom nivou između regionalnih i evropskih lidera i nikada se nije pojavila bilo kakva formualcija iza koje Srbija ne bi stala. Mislim da će to i ovog puta biti slučaj”, navodi Popović.

Objašnjavajući plan predsednice Evropske komisije, novinarka EWB navodi da on predstavlja koncept “faznog pristupanja” zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koji između ostalog za cilj ima i dublje ekonomsko vezivanje regiona za EU.

“Evropska unija pokušava da pokrene koncept “faznog pristupanja”, koje bi između ostalog imalo za cilj da region dublje veže za EU u ekonomskom smislu, dok proces pristupanja i dalje traje. Za dublje ekonomsko povezivanje regiona sa EU biće važan nastavak Berlinskog procesa i dovršetak rada na stvarnju Zajedničkog regionalnog tržišta. To će na test staviti inicijativu Otvoreni Balkan, dragu još samo srpskom predsedniku s obzirom da se čini da je od nje albanski premijer Edi Rama odustao”, navodi Popović.

Poručuje da atmosferu o velikim pritiscima na Srbiju kreira, kako kaže, isključivo predsenik Srbija za unutrašnju upotrebu.

“To je sada već deo uobičajenog folklora pred bilo koji susret sa evropskim i regionalnim liderima. Priča o velikim pritiscima skrojena je isključivo za unutrašnju upotrebu i birače Aleksandra Vučića”, kaže Popović.

Samit EU-Zapadni Balkan počinje danas u Atini, a trajaće dva dana. U okviru njega biće organizovana neformalna večera lidera Zapadnog Balkana i predstavnika Evopske unije, a očekuje se i potpisivanje deklaracije.

Ko sve dolazi?

Samit se organizuje nakon 20 godina od samita u Solunu na kom je usvojena Solunska deklaracija, kojom je izražena je podrška ulasku zemalja regiona Zapadnog Balkana u Uniju. Samit je imao ključnu ulogu u otvaranju vrata za ulazak više zemalja regiona u EU.

Na neformalnoj večeri, večeras u 20 časova, uz predsednika Srbije Vučića naći će se i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačeski i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, kao i kosovski premijer Aljbin Kurti. Iz redova zvaničnika EU poziv su prihvatili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Najavljeno je da će na skupu biti i premijeri Hrvatske, Bugarske i Rumunije, Andrej Plenković, Nikolaj Denkov i Marsel Čolaku, tri članice EU koje u vreme samita u Solunu nisu bile deo Unije, dok je predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar sprečena da dođe.

Takođe, grčki mediji spekulišu da je moguć dolazak premijera Ukrajine Volodimira Zelenskog koji se ne nalazi na spisku zvanica, ali ovaj državnik svoje posete generalno ne najavljuje unapred.

Sem Slovenije, predstavnika neće imati ni Albanija – premijeru Ediju Rami grčki kolega je uskratio poziv zbog hapšenja kandidata grčke manjine za gradonačelnika primorskog mesta Himari u Albaniji zbog navodne krađe glasova. Grčko Ministarstvo spoljnih poslova je zatražilo da smesta bude pušten na slobodu, ukazavši da bi u suprotnom pristupanje Albanije Evropskoj uniji bilo otežano, a u međuvremenu rezultati su pokazali da je uhapšeni Dionisios Alfred Beleri odneo pobedu na izborima.

Poziv je upućen predsedniku Albanije Bajramu Begaju, koji je poziv odbio zbog „zauzetog rasporeda“.

Ranije je najavljeno da Vučić treba da se sastane  sa Fon der Lajen u Atini.

Grčki mediji navode da Micotakisova inicijativa ističe ulogu Grčke kao stuba stabilnosti, mira i energetske bezbednosti na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.

Solunskom deklaracijom, usvojenom na samitu Zapadnog Balkana i EU u Solunu 2003. godine, izražena je podrška ulasku zemalja tog regiona u Uniju. Samit je imao ključnu ulogu u otvaranju vrata za ulazak više zemalja regiona u EU.

Uz proširenje EU i evropsku budućnost regiona, na sastanku bi trebalo da bude reči i o energetskoj bezbednosti na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi i drugim temama.

Vučić je juče u Mađarskoj rekao novinarima da će u Atini razgovarati o evrointegracijama Zapadnog Balkana, a da za druge teme nije siguran.