„Dobro je da se ne govori o porazu kosovske politike“: Sagovornici Danasa o Šapićevoj ideji da se izmeste grobovi narodnih heroja i Tita

Šapić je na jučerašnjoj konferenciji za medije još jednom izneo svoju ideju da se grobovi Tita i jugoslovenskih narodnih heroja izmeste iz Kuće cveća i sa Kalemegdana.

On je rekao da Ministarstvo kulture donosi odluke o „izmeštanju Josipa Broza Tipa“ iz Muzeja istorije Jugoslavije, te izmeštanju Grobnice narodnih heroja sa Kalemgdana i dodao da je on lično za takvu odluku, jer je, kako kaže, vreme da se raskrsti sa boljševizmom i komunizmom.

Novinar i profesor Filozofoskog fakulteta u Novom Sadu, Dinko Gruhonjić za Danas kaže da ukoliko Beograđani dozvole da se iz grada izbaci Josip Broz Tito, “komandant najjačeg kontinentalnog antifašističkog pokreta otpora u Evropi – jugoslovenskih partizana – a u njega useli nekakav memorjijal posvećen kvislingu i saradniku nacističkih okupatora Draži Mihailoviću, onda će to reći sve o današnjem Beogradu“.

“Reč je o ratnom zločincu, koji je sarađivao sa okupatorom, o čemu postoje nebrojena istorijska dokumenta”, naglašava Gruhonjić i kao primer ističe “čiča Dražino” slanje izaslanika da ispregovara “zajedničku borbu protiv partizana u kvislinško-fašističkoj bežaniji prema Austriji, ali i hranu i lekove”.

Naš sagovornik ističe da se radi o istim ustašama koje su pre toga počinile genocid nad Srbima, “koje je “čiča Draža” tobože branio”.

“A kako je Srbe branio, znamo još od bitke na Kozari 1942. godine, kada su sarađivali na deportaciji Srba u Jasenovac ili u dečji logor Jastrebarsko”, dodaje Gruhonjić.

On podseća i da je po sličnom četničkom receptu, pod komandom zvaničnog Beograda, sprovođen genocid i etničko čišćenje i u jugoslovenskim ratovima iz devedesetih godina.

“Ako će Beograd proterati Tita kao simbol i na njegovo mesto inaugurisati Mihailovića, onda predlažem da, tokom parada organizovanih u čast Dana oslobođenja Beograda od fašizma, u njima dominiraju četnici. Ali tako da idu ispred kolone, sa podignutim rukama u znak predaje, kao što su i išli pre 80 godina”, kaže Gruhonjić i dodaje da bi onda Titu bilo mesto u Vojvodini, “u kojoj nije bilo nijednog četnika tokom drugog svetskog rata”.

Komentarišući Šapićevu izjavu, član predsedništva Lige socijaldemokrata – Vojvođani i advokat, Aleksandar Olenik kaže da je za reviziju istorije je potrebno obrazovanje i znanje, “te to neće moći baš tako”.

“Rekao sam gradonačelniku u lice tokom tv emisije, pa ponavljam: četnici su bežali zajedno sa ustašama kao poraženi izdajnici. Nijedan spomenik to ne može da promeni”, tvrdi Olenik i dodaje da će, ako bude potrebno, ponovo bežati.

Portparol Političke platforme Solidarnost, Miloš Baković Jadžić tvrdi da u Šapićevoj izjavi postoji “najmanje tri nivoa problema”.

“Na prvom mestu, radi se o klasičnom skretanju pažnje sa životnih problema u našem gradu – dok se uništava GSP i javne apoteke, štite kockarnice, ćuti o kanalizaciji, nameštaju tenderi, krade na konkursima, hajde da mi pričamo o spomenicima”, pojašnjava Baković Jadžić.

Naš sagovornik ističe da se postavlja i pitanje kakav legitimitet Šapić ima da predlaže bilo šta, kada je na funkciji gradonačelnika ostao “samo zahvaljujući izbornoj krađi, Nestorovićevim doktorima i bojkot opoziciji”, te dodaje da on nema legitimitet ni u sopstvenoj mesnoj zajednici.

Kao treći nivo problema, sagovornik Danasa naglašava da su ljudi poput Đakovića, Ribara, Milutinovića, Pijade i Broza, u odnosu na Šapića i njegove nekadašnje i sadašnje šefove “vrhunski heroji i patriote, neimari i diplomate”.

“Šapiću ako se ne sviđa istorija Beograda, on neka naš grad napusti, ima bar dva rezervna grada u Evropi gde se može preseliti, mi nemamo, a nemaju kuda ni zemni ostaci onih koji su Beograd oslobađali i voleli i gradili”, zaključuje Baković Jadžić.

Profesor Fakulteta političkih nauka,Đorđe Pavićević smatra da je ova Šapićeva izjava samo još jedan njegov prilog prekrajanju istorije i „promene ishoda Drugog svetskog rata koju sprovode visoki funkcioneri SNS“.

„Očito je da “bauk komunizma” proganja novu vladajuću klasu u Srbiji i to s dobrim razlogom. To je poslednji korak u uništavanju nasleđa i dostignuća socijalističke države čije su resurse privatizovali ili poklonili, a javnu infrastrukturu i velike sisteme, poput školstva, zdravstva ili elektropirvrede, urušili“, pojašnjava Pavićević.

Naš sagovornik dodaje i da „malo busanja u patriotska prsa“ nije na odmet kako bi se skrenula pažnja sa nepriijatnih tema i problema za koje vlast nema rešenja.

„Dobro je da se ne govori o porazu kosovske politike i teškoćama da se građani ubede da je kopanje litijuma dobro za zdravlje, štrajkovima prosvetnih radnika, javnom prevozu, kanazaciji i drugim temama“, zaključuje Pavićević.