„Šapić ima više koristi nego štete“: Koje su posledice gradonačelnikovog sukoba sa komunistima i socijalistima?

Šapićeva kampanja protiv komunizma i socijalizma započela je početkom ove godine najavom rekonstrukcije izgleda fontane na Trgu Nikole Pašića.

Tom prilikom gradonačelnik je izjavio da je srećan što simbol grada više nije fontana koja se nalazila na trgu „koji je ime dobio po tvorcima komunističke ideologije“.

Nakon togam Šapić je izrazio želju i najavio pokretanje inicijative da se grob Josipa Broza Tita izmesti iz kuće cveća, a grobovi četiri narodna heroja sa Kalemegdana.

Već tada, lider SPS-a koja je naslednik nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije, Ivica Dačić reagovao je na izjave gradonačelnika Beograda tvrdeći da socijalisti sigurno neće podržati iseljenje Tita kao i da se istorija ne može izbrisati.

Do danas, Šapić je predložio i izgradnju spomenika Draži Mihailoviću na Terazijama ali i promenu naziva Savske ulice u Bulevar Kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Ipak, za ponovno vraćanje Šapićevih izjava u javnost nije zaslužan Šapić, već potpredsednica Skupštine i šefica poslaničkog kluba SPS-a Snežana Paunović, koja je na sednici parlamenta rekla da se „duboko kaje zbog podrške kandidatu za gradonačelnika kog smo izabrali“.

Da nije u pitanju samo lično mišljenje Snežane Paunović potvrdio je potpredsednik Glavnog odbora SPS Branko Ružić.

“Snežana Paunović, kao prva među jednakima u poslaničkoj grupi SPS, svakako je vlasna da iznese stav partije. Na takav način sam i shvatio iznešeno, a nikako kao lični stav. SPS je ozbiljna, dugovečna partija, bazirana između ostalog i na baštinjenju vrednosti antifašizma i najljući protivnik dekadencije i revizije istorije. Pretpostavljam da je partijski stav iznet spram ovog ideološkog principa, koji i ja svesrdno poštujem”, rekao je Ružić za portal Nova.rs.

Dok je ministar iz redova SPS, Novica Tončev rekao da lično ne bi podržao Šapića jer mu je za vreme njegovog mandata srušena kuća sa legalnom građevinskom i upotrebnom dozvolom, član Predsedništva SPS Predrag Marković je podsetio da on nikada nije podržavao Šapića.

“Kad je Aleksandar Šapić izglasan za predsednika opštine Novi Beograd, ja sam bio odbornik i moj glas je bio glas protiv. Moj stav prema Šapiću je poznat već dugo. Dakle, slagao sam se sa Snežanom, mnogo pre nego što je izabran za gradonačelnika Beograda”, istakao je Makrović.

Nakon „odbacivanja“ Šapića od strane socijalista postavlja se pitanje koja je priroda ovog sukoba, s obzirom da i unutar SNS-a očigledno postoji protivljenje Šapiću, pre svega od strane ministra Gorana Vesića koji se otvoreno suprotstavlja gradonačelniku Beograd.

Samo poslenji u nizu primera tog sukoba predstavalja i Vesićeva izjava nakon Šapićeve najave da će autobusi u Beogradu biti prefarbani u „nemanjićko plavo“, kada je ministar brže bolje pojasnio da je boja Nemanjića crvena, a ne plava.

Ništa ne zavisi od Šapića

Istraživač Demostata, Milomir Mandić kaže za Danas da je medijska saga sa sukobom Šapića u koju se uključio i SPS zapravo polemika „u okviru vlasti gde svako utvrđuje svoje pozicije, i gde je dozvoljeno sve osim dovođenje u pitanje njihovog vrhovnog autoriteta, a to je Vučić“.

Komentarišući posledice ove rasprave Šapića sa delom javnosti, SNS-a i SPS-a, Mandić ističe da od ove polemike Šapić ima više koristi nego štete kod onih kojima se obraća.

„SPS takođe stajanjem u odbranu Tita jasno podilazi svojim biračima, a Vesić se svojim izjavama pozicionira kao glavni oponenet Šapiću u okviru SNS-a, čime dobija dodatni publicitet“, tvdi naš sagovornik.

On ipak ističe da se centralne teme ove polemike poput boje autobusa i izmeštanja Titovog Groba nisu suštinski bitne za kvalitet žiota Beograđana, ali da one „svakako odvlače pažnju od onih glavnih poput inflacije, aerozagađenja, kvaliteta gradskog prevoza, parkinga i slično“.

„Na kraju, većina u Skupštini grada ne zavisi ni od Šapića, ni od SPS-a, ni od Vesića“, podseća Mandić, „u našem modelu autoritarnog sistema to zavisi od Vučića“.

Međutim, Mandić smatra da se Vučić neće odreći ni Šapića ni SPS-a ni Vesića, i dodaje da će ovakve i slične teme sigurno nastaviti da se eksploatišu.

„Ipak odigravaće se samo kao male kontrolisane svađe u krugu “prijatelja”, ne bi li se stekao utisak o nekakvom pluralizmu mišljenja u okviru režima“, zaključuje sagovornik Danasa.