Gradonačelnik Beograda i potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić izjavio je danas da u političkom životu postoji jedna struktura ljudi koji su neokomunisti i neoboljševici, „pokriveni pod plaštom neoliberala i kvazidemokrata“.
Šapić je, na komemorativnom skupu žrtvama komunističkog režima u Beogradu i Srbiji 1944. i 1945. godine, rekao da je devedesetih godina prošlog veka bilo pokušaja da se sa Srbije „skine plašt komunizma“, ali da je tu krenulo pa stalo, a da dobar deo krivice snose i lažni srpski nacionalisti, „koji su oskrnavili patriotizam, rodoljublje i srpstvo“.
Učinili su sve da u slici iz Bulajićevih filmova predstave srpski narod na taj način, ukazao je on.
Šapić je poručio da, ukoliko se želi pomirenje srpskog naroda, to neće biti moguće dok se ne definiše na pravi način ono što se desilo posle Drugog svetskog rata, jer su „dobar deo naroda komunisti zloupotrebili“.
Ja sam prvi državni zvaničnik koji je otvorio neke teme koje su ranije pokretali oni koji nisu smeli da podnesu odgovornost, naglasio je on.
Šapić je upozorio da ne smeju da se dozvole pokušaji etiketiranja zbog tih ideja, navodeći da njega već mesec-dva nazivaju fašistom zbog stavova o izmeštanju posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita iz Kuće cveća i podizanja spomenika četničkom vođi Draži Mihailoviću.
U ovom momentu politička volja za izmeštanje Tita ne postoji, što ne znači da neće biti sutra. A videćemo za spomenik, istakao je on i poručio da od svojih stavova neće odustati.
Šapić je zamolio sve one koji se bave javnim i političkim životom da budu jedinstveni oko nekih ciljeva, a jedan od tih je i da se suprostave „dubokim pipcima puštenim krajem četrdesetih“.
Akedamik Matija Bećković je rekao da je pobednik pisao istoriju, „ali pobednika više nema, pa ćemo tu istoriju morati pisati ispočetka“.
On je podsetio da su u Srbiji početkom dvehiljaditih izjednačena dva pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, a da je Evropska unija donela deklaraciju u kojoj su izjednačeni komunizam i fašizam.
Na mestu bivšeg kamenoloma u Lisičijem potoku ispod Dedinja podignut je spomenik ubijenim Beograđanima posle oslobođenja 1944. godine i kasnije 1945, a kako organizatori skupa tvrde, tu je stradalo više stotina ljudi, koji su ubijeni „samo zato što su drugačije mislili“, i to je mračna strana srpske istorije koja je dugo bila zakopana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
