Nemanja Šarović deset godina vlasti Srpske napredne stranke „dočekuje“ kao predsednik Pokreta Ljubav Vera Nada. Dolazak SNS-a na vlast dočekao ga je kao funkcionera Srpske radikalne stranke, iz koje je, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, 2008. Vučić otcepio deo stranke i napravio tada samo poslaničku grupu „Napred Srbijo“. Radikali su te 2012. ostali ispod cenzusa.
Kako vidite 10 godina vlasti SNS? Da li biste Vučića i danas nazvali radikalom?
Desetogodišnju vlast Srpske napredne stranke ili preciznije rečeno, Aleksandra Vučića, obeležile su pre svega potpuna devastacija institucija i uspostavljanje totalne kontrole nad medijima čime je većina građana Srbije postala nevoljni učesnik jednog velikog rijaliti programa. Za razliku od učesnika “Zadruge” I “Parova” koje deo nacije prati, a deo im se podsmeva, ali koji su dobrovoljno pristali na to da da se valjaju u blatu po pravilima produkcije i da znaju samo ono što im “produkcija” saopšti, većina građana Srbije ne samo da nije dala svoju saglasnost za učešće u rijalitiju “Srbija”, već čak i ne shvata da živi život sličan zadrugarima, s tim što je u rijalitiju “Srbija” ulogu produkcije samovoljno prigrabio Aleksandar Vučić. On je taj koji putem RTS-a, Pinka, Hepija, Informera i drugih svojih megafona, odlučuje šta se dogodilo a šta nije, saopštava potčinjenima koji zadatak imaju narednog dana i kako će nagraditi one koji se najviše ponize kako bi učinili plezir svome gospodaru.
Vučić ima medijsku moć da onoga ko je godinama proglašavan lopovom preko noći preimenuje u “gospodina” ili da ljotićevca, fašistu koji bije žene, čašom rujnog dedinjskog vina, transformiše u mladog perspektivnog političara. Iako na trenutke deluje moćno i nepobedivo, Vučićeva ahilova peta su mediji. Kada se naruši njegova medijska dominacija, veoma brzo pašće i Vučić.
Koje elemente politike SRS naprendnjaci i danas koriste?
Oni nemaju apsolutno ništa zajedničko sa nekadašnjom politikom SRS. Vučić je proevropski evoluirao još davne 2008. godine. Vlast koju “obnaša”, i principi koje deset godina sprovodi su evropski, a ne radikalski. Ne treba zaboraviti da je Vučić još od 2013. godine, laureat “prestižne” nagrade “Najevropljanin” i da se time svrstao rame uz rame sa drugim gromadama demokratije poput Borisa Tadića, Ivice Dačića, Dragoljuba Mićunovića i Dragana Markovića Palme ili Šutanovca, što je dalo neizbrisiv pečat njegovom demokratskom i proevropskom pedigreu.
U Srpskoj naprednoj stranci ideologija ne postoji. Oni su ideologiju zamenili idolopoklonstvom. Oni nemaju ni jednu vrednost za koju bi se borili, niti opšti cilj kome bi težili. Svrha postojanja Srpske napredne stranke obožavanje lažnog idola. Kada on bude oboren sa trona, istog trenutka nestaće i SNS.
Da li ste se nekad kajali što niste prešli u naprednjake?
Hahahaha, ne! Nikada nisam ni pomislio da pređem u naprednjake, pa se samim tim ne mogu ni kajati što to nisam učinio. Za razliku od mnogih “uspešnih” političara, politika za mene nikada nije bila način da gazeći sve moralne i ljudske principe dođem do funkcije i lične koristi, već borba za ideje u koje verujem. Lično, više cenim pojedince sa kojima se politički baš ništa ne slažem ali koji se za svoje stavove dosledno i iskreno bore, nego preletače koji su zarad funkcije spremni da služe i crnom đavolu. Na žalost, takvih na političkoj sceni nikada nije bilo više. SNS je prva, a nadam se i poslednja stranka u Srbiji koja je potpuno izbrisala bilo kakve aršine za ljude koji žele da joj pristupe. U taj lonac zajedno mogu svi, pošteni sa lopovima, radikali sa demokratama, rusofili sa evropejcima, vakseri sa antivakserima, vernici sa ateistima.
Tajna uspeha SNS i propasti Srbije je to što naprednjaci nisu bili gadljivi ni na koga i ni na šta. Oni su svima koji su spremni da im se pridruže ponudili oprost svih pređašnjih grehova ma kakvi oni bili. Veliki broj ljudi je takvu nepristojnu ponudu iskoristio, a ceh plaćaju građani i institucije koje nikada nisu bile na nižim granama. Vučić je zapravo ugasio institucije i institucionalizovao sebe kao čoveka koji, umesto gomile idiota kojima se okružio, odlučuje o svemu od nabavke respiratora do izgradnje Beograda na vodi ili metroa.
Spremate li se za prevremene beogradske izbore, hoće li Vaš pokret na njih izaći?
Očigledno je da građani nisu ni o čemu odlučivali na izborima započetim 3. aprila. Kažem započetim jer se oni mogu nazvati proteklim s obzirom na činjenucu da još uvek traju i da će trajati do “oktroisanja” zvaničnih rezultata.
Mi smo ponosni na činjenicu da smo imali odličnu, potpuno originalnu i jeftinu kampanju koju na žalost, zbog totalne medijske blokade, nije mogao da vidi najveći deo biračkog tela. Ukazali smo na realne probleme i brojna neispunjena obećanja režima i ostali dosledni svojim idejama. Imali smo hrabrosti da samostalno izađemo na izbore uz minimum para i maksimum pameti. Za razliku od drugih učesnika na izborima, od vlasti do opozicije, koji su već u prvim danima nakon 3. aprila, pokazali da mogu sa svakim da bi prigrabili vlast, mi nikoga nismo lagali, niti pravili trule kompromise. Ponašali smo se pristojno i držali svojih principa kako tokom kampanje tako i nakon izbora, čime smo pokazali da poštujemo ljude koji su nam ukazali poverenje. To je po mom mišljenju, najbolja preporuka za naredne izbore na kojima ćemo svakako učestvovati i sasvim sigurno ostvariti znatno bolji rezultat.
„Davno sam mogao da budem ministar“
Da li ste spremni da pristupite bloku oko Srpske stranke Zavetnici i Srpskog pokreta Dveri, u koji Vas je javno pozvao lider Dveri Boško Obradović?
Ja sam duboko ubeđen da ljudi nisu cigle da bi se slagali u blokove. Da sam hteo da sarađujem sa Vučićem, otišao bih davno kod njega i bio ministar ili ko zna šta sve ove godine. Zašto bih sarađivao sa njegovim poslušnicima poput Zavetnika? Ako Boško želi da sarađuje sa Micom Zavetnicom, to mnogo više govori o njemu jer je o njoj sve odavno rečeno i poznato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.