Saša Janković: Prema mojim saznanjima, obe strane su načelno prihvatile nemačko-francuski predlog o Kosovu

Srbija ima jako dobar pregovarački položaj, imajući u vidu da, zbog ruske agresije na Ukrajinu, „ima nešto što Zapadu jako treba“, objasnio je Janković u serijalu Kvaka 23.

Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, naglasio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali može da pokaže konstruktivnost koja će „izbiti i poslednji argument ruskom predsedniku Putinu za to što radi“.

U Briselu će biti više dodatnih predloga sa raznih strana, što je i normalno, mislim da i Srbija ima svoj, sa dobrim šansama da bude prihvaćen, najavio je Janković i poručio da ne može da teži neuspehu Srbije.

Takozvani nemačko-francuski predlog iza koga su stale i EU i SAD, po njegovom dubokom uverenju, ide u prilog normalizaciji odnosa, a Srbiji je potrebna normalizacija odnosa.

Upitan da li je Srbiji prihvatljivo da Kosovo postane član međunarodnih organizacija, pa i UN, on je odgovorio „naravno“ i objasnio da to nije pitanje presedana, podsećajući da su, kao deo SSSR, članice svetske organizacije bile i Ukrajina i Belorusija, ali i dve Nemačke, iako se međusobno nisu priznavale.

„Dakle, potrebno je da ne uradimo nešto što nas za vjek i vjekova lišava mogućnosti da ostvarimo svoje ambicije, ali istovremeno mi realno nemamo vlast na Kosovu, i to nije pitanje od danas“, predočio je Janković.

On je nemačko-francuski predlog označio kao dobru osnovu, ali smatra da ga ne bi trebalo prihvatiti bezuslovno, već dodatno insistirati na eksteritorijalnosti crkava i manastira i teritorijalnoj autonomiji za Srbe, kroz Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali i njihovoj personalnoj autonomiji.

Na opasku da Zapad povodom formiranja ZSO poručuje da neće dozvoliti formiranje nove Repuiblike Srpske (RS), Janković je uzvratio da je RS postala „nešto negativno onog momenta kada je počela da nastupa destruktivno u odnosu na državu čiji je deo, Bosnu i Hercegovinu“.

Za Srbiju i za njega Kosovo nije nezavisna država, ali on ne vidi da ZSO mora destruktivno da se ponaša u odnosu na vlasti u Prištini.

Kako je obtazložio, „posao te zajednice je da obezbedi što bolje uslove za kvalitetan život i autonomiju za Srbe.

„Prema tome, vi od nečega možete da napravite međunarodnu pariju, nekog ko je najgori, negativan, ko je primer za nešto loše, ili možete da taj vid autonomije iskoristite da budete primer za nešto dobro. To je na vama“, naglasio je Janković.

Prema njegovom viđenju, Srbija prihvatanjem sporazuma dobija normalizaciju, sigurnost za građane i prestaje da bude stalno potencijalno krizno žarište u Evropi.

To bi značilo jačanje Srbije na međunarodnom planu, pa time i mogućnosti da zaštiti svoje interese po svim drugim pitanjima, ali i omogućavanje današnjem svetu da koliko-toliko konsoliduje norme međunarodnog prava u situaciji kada Rusija „zaista zloupotrebljava sve moguće potencijale koje ima“, tvrdi Janković.

On ne misli da je širenje NATO i Zapada prema Rusiji u redu i korektno, ali pita šta je bila reakcija Rusije?

Za njega je veliko razočaranje strategija ruske politike da uđe u konflikt i napadne prve komšije, najbliže po svim kriterijumima.

Janković ne vidi kako to može da bude legitiman način da Rusija odgovori pritisku kojem je izložena, ve
misli da je to veoma loše i da Srbija treba da gleda svoj interes.

Na pitanje da će Srbija uvesti sankcije Rusiji, on je odgovorio da ne zna, ali je ocenio da Rusija, ako sankcije i budu uvedene, nema moralno, ni diplomatsko pravo „da kaže jedno slovo Srbiji“.

„Rusija je mogla da spreči sankcije prema Srbiji zbog stvari za koje smatram da su mnogo manje narušile međunarodni poredak nego ovo što sad radi Rusija, ali to nije uradila. Upravo suprotno, uvela je sankcije Srbiji“, podsetio je Janković.

Na pitanje da li Moskva gura Srbiju u zamrznuti konflikt kada je Kosovo u pitanju i pretvara je u taoca ishoda ukrajinskog rata, on je odgovorio da je to interes Rusije, koja gleda da njena agresija na Ukrajinu ne bude jedina svetska tema, već da krizu distribuira na više tačaka.

Ponavljam, normalizacija odnosa sa Prištinom je jedan od načina da imamo bolju međunarodnu poziciju i time se rešimo uticaja koji nam vežu omču oko vrata, naglasio je Janković.

U slučaju prihvatanja sporazuma, on misli da nije šargarepa ako Srbija, posle silnih godina lutanja po evropskim koridorima, dobije jasan način za priključenje EU.

Kako je istakao, nije šargarepa, već realnost činjenica da je integracija Srbije u EU u interesu ne samo Srbije, već i same EU, u interesu je i Unije i Zapada da Srbija ima konstruktivan stav i u našem je interesu da imamo konstruktivan stav.

Upitan da li je Vučiću pripala istorijske uloga i odgovornost da stavi tačku na rešavanje problema Kosova, Janković je odgovorio da je Vučić više od 10 godina „jahao“ na talasu toga da će nešto uraditi po tom pitanju, tako da to ne vidi kao neku kaznu.

On bi voleo da je neko drugi pre njega Vučića uspeo da normalizuje odnose, ali ističe da rešavanje problema Kosova nije nikakva kletva.

„Najveći doprinos nacionalnom interesu, pa ako hoćete i najveća žrtva je ako uradite nešto što je za ovu zemlju dobro, bez obzira na to što postoje neki ljudi koji to u tom momentu ne vide tako“, ocenio je Janković.

On misli i da je sam Vučić doprineo da mnogi ljudi to ne vide tako, kao i na to da se o svakom konstruktivnom stavu prema situaciji na Kosovu reaguje kao na neku vrstu izdaje.

Podsećajući da je i sam mnogo puta bio proglašen za izdajnika upravo zbog stava oko rešavanja problema Kosova, Janković je primetio da je neka vrsta životne ironije da će Vučić da potpiše ono zbog čega je njega 2018.godine zvao izdajnikom.

Upitan da li je zbog tektonskih promena na svetskoj sceni, usled rata u Ukrajini, kao rešavanja kosovskog pitanja, Srbija izložena bezbednosnim rizicima koji bi opravdali velika ulaganja u naoružanje, on je uzvratio da je u ovim okolnostima jedino odgovorno jačati odbranu.

Znam da je van režimskih krugova veoma popularno osporavati potrebu za naoružanjem, ali svet je danas u izuzetno nestabilnoj fazi i postoji više neprijateljstava, u našem bližem i daljem okruženju, koja mogu dalje da se razgore u neku veću vrstu konflikta, objasnio je Janković.

Kako je precizirao, on misli da je danas na Balkanu jedina ozbiljna i odgovorna politika iz starih vremena: „Radimo kao da će 100 godina biti mir, ali spremajmo se kao da će sutra biti rat“.

Janković „ne misli, inače, da će sutra da bude rata u Srbiji, ali misli da je najbolji način da toga ne bude upravo da Srbija ima snažnu odbranu i bezbednost“.

Stavljajući na ovakav stav „veliki zarez“, on je napomenuo da to ne znači da „specijalac treba da ima veću platu od doktora specijaliste, niti da vojska treba da bude stecište za neobrazovane ljude kojima ćete dati oružje u ruke i reći pucaj kud ti gazda kaže“.

Ne vidim da je to neki aspekt jačanja odbrane, niti pravi put. Ne vidim da su svi aspekti jačanja naše odbrane i bezbednosti stvarni napredak. Neke od njih smatram nazadnim. Smatram da nazadujemo u nekim aspektima reforme sektora bezbednosti, ukazao je Janković.

Upitan kako će vlast, u svetlu rešavanja problema Kosova i odnosa prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, promeniti narativ u javnosti, on je odgovorio da je Vučić u jednom momentu napravio ili podstakao ultranacionalističke i ekstremno desničarske pokrete.

Nije im dao pravu snagu, ali ih je gurnuo da budu jako vidljivi da bi pred Zapadom izgledao umerenije, protumačio je Janković.

Prema njegovim rečima, taj manevar bi danas verovatno prilično lako rešio, ali je u međuvremenu, Rusija taj narativ počela da koristi za ostvarivanje svojih ciljeva.

Sad bi Vučić na regleru da spusti taj napon, ali ga neko dodaje, pa to više nije tako jednostavno, ukazao je Janković, ali ipak ne vidi da se kvalitetna i, suštinski ispravna politika koja štiti interese Srbije i njenih građana ne može medijski objasniti ako to neko zaista hoće.

Povodom opažanja da situacija u svetu liči na puzajuću Jaltu, on ocenio da je to rezultat razvoja civilizacija i konstatovao da je Srbija u proteklim decenijama, zbog nekvalitetne politike koju je vodila, sebe dovela u situaciju ili da bude meta za potkusurivanje ili da se previše ne pita.

U takvim okolnostima, jedna varijanta naše budućnosti je da budemo periferija. Ne želim da budemo na periferiji, već da živimo onako kako svako zamišlja da njegova zemlja treba da izgleda, istakao je Janković.

Ne odsečeni od sveta. Želim da imamo saveznike, a ne samo neprijatelje, što ne znači da pod savezništvom smatram prihvatanje svačega, obrazložio je on, ali je upozorio da se to ne može ostvariti ako politiku vodimo na tabloidan način.

„Kao građanin Srbije, ne mogu da kažem – što gore, to bolje. Dakle, ne želim da Aleksandar Vučić doživi debakl u Briselu, jer bi to značilo loše stvari za Srbiju“, zaključio je Janković.