Saša Paunović: Jedina mana SZS-a je što nije dovoljno čvrsto ujedinjen

Samo ozbiljna organizacija opozicije, posvećena, disciplinovana, sa požrtvovanim članovima koji razmišljaju samo o tome kako vratiti slobodu, pravdu, poštovanje zakona u Srbiju kako bi se omogućili i fer i slobodni izbori, sloboda medija, normalan politički život, može se izboriti sa naprednjačkom hobotnicom. Svako ko veći problem vidi u onima koji se zajedno sa ostalima bore za ove ciljeve, a ne smetaju mu oni koji su nam slobodu uzeli, svesno ili u neznanju radi za SNS, kaže za Danas Saša Paunović, zamenik predsednika Demokratske stranke i predsednik opštine Paraćin.

* Deo javnosti je ubeđen da ćete vi u Paraćinu izaći na izbore kao grupa građana ili čak na listi „Jedan od pet miliona“. Da li je to tačno?

– Uvek sam izlazio na izbore na listi DS, na snazi je odluka da DS ne učestvuje na izborima. Apsolutno je sigurno da me neće biti ni na kakvoj listi „Jedan od pet miliona“ na lokalnim izborima. Tačno je da je teško objasniti da treba da se povučemo bez borbe, onima koji osam godina nisu izdali iako su ostajali bez posla, smenjivani, premeštani pred penziju na šaltere, ucenjivani, trpeli pretnje, maltretirani na razne načine, hapšeni, primoravani pod pretnjom višemesečnog pritvora da priznaju „dela“ koja nisu počinili. Daleko od reflektora prestoničkih medija ovde su mnogima uništeni životi da bi se sačuvalo ovo malo demokratije. Da li je njihova žrtva bila uzaludna? Tačno je da u Paraćinu postoji veliko nerazumevanje u javnosti zašto bismo prepustili 20 godina rada naprednjacima, iako lokalne izbore organizujemo preko institucija lokalne samouprave i opštinske izborne komisije u kojoj SNS nema većinu, imamo lokalne medije preko kojih građani mogu da se informišu i rezultate zbog kojih nam građani godinama daju podršku. U Paraćinu nije bojkotovan rad skupštine, upravo zato što je reč o instituciji kojom ne upravlja SNS i u kojoj je bio moguć dijalog. Tačno je i da smo se za redovne izbore pripremali ozbiljno kao i uvek mnogo pre ideje o bojkotu. Od septembra 2018. do septembra 2019. smo obišli preko 15.000 domaćinstava, preneli informacije o sprovođenju našeg programa, prikupili predloge građana o tome šta žele da uđe u naredni četvorogodišnji program. Sam sam zakucao na vrata 1.100 domaćinstava, 88 dana razgovarao sa građanima od vrata do vrata. Verovatno utisak o kome govorite dolazi zbog svih gore navedenih činjenica. Pogled na politiku u Srbiji sa naše provincijske linije fronta izgleda prilično drugačije od ćaskanja o politici u prestonici.

* Da li je tačno da će liste „Jedan od pet miliona“ biti maska za izlazak stranaka iz Saveza na izbore? Zašto nije teško u to poverovati?

– Ne verujem. Ne primećujem bilo kakve pripreme SZS za izlazak na izbore. Duže vreme iz objektivnih razloga, nisam predstavljao DS na sastancima Saveza, ali mi tako nešto ne izgleda verovatno.

* Kako bi opisali trenutnu situaciju u DS, zašto je do nje došlo i koji je izlaz?

– Grupa dugogodišnjih rukovodilaca i poslanika DS izgubila je pozicije na stranačkim izborima, sad im preti i gubitak političkih pozicija koje im omogućavaju određene privilegije, npr. veću vidljivost u medijima. Priča o Savezu i bojkotu je samo zgodan alat da pokušaju da se izbore za pozicije koje su imali unutar stranke, nema tu nikakve politike, ideje ni ideologije. Zbog te neprekidne unutarstranačke borbe splektarenjem je DS i pala na dva odsto na beogradskim izborima. Većina u stranci je jasna i ova grupa zadržava pažnju samo zato što s jedne strane ignoriše statutarna ograničenja a sa druge koristi Statut da vrši opstrukciju i tako usporava rad stranke nanoseći i dalje štetu organizaciji. Imaju podršku, ako ne i direktnu pomoć režima za svoje aktivnosti. To je lako dokazati samo prebrojavanjem gostovanja na režimskim medijima i tretmanom u tabloidima koje kontroliše SNS. Međutim, posle odluke PSG da bojkotuje izbore čini se da su im sve lađe potonule. Očekivali su da će do poslaničkih mesta dođi forsiranjem sukoba i rasturanjem SZS zbog navodnog „antevropejstva i rusofilije“, preuzimanjem DS i izlaskom na izbore u saradnji sa PSG i još nekim organizacijama. Cenzus od tri odsto posledica je neuspeha da ovo sprovedu. Ne isključujem mogućnost da uskoro, posle još jednog pokušaja puča napuste DS i izađu na izbore u nekom drugom formatu. Potpuno sam siguran da bi, da su kojim slučajem u situaciji da vode DS i da Savez ide na izbore, bili po celi dan zagrljeni sa Boškom Obradovićem i u najvećoj ljubavi sa celim glavnim odborom Dveri.

* Kako se u DS zove kada neko posle unutarstranačke rasprave i donete odluke javno zastupa drugačiji stav?

– Očigledno kršenje člana 17. stav 1, 2 i 7 Statuta DS, a u vezi člana 24. stav 1 Statuta. Reč je o svesnoj sabotaži usvojene politike stranke u javnosti.

* Dragoljub Mićunović misli da je bojkot besmislen i opasan? Njegova reč bi trebalo da ima težinu, zar ne?

– Gospodin Mićunović je imao slične stavove 1997. DS je izbore bojkotovala, a on na njima učestvovao kao kandidat Demokratskog centra čiji je bio lider. Tada to nije pomoglo Demokratskom centru da sruši Miloševića i da ojača organizaciju, a DS bez njega bila je glavna snaga promena tri godine kasnije. Naravno, uslovi sada i tada nisu isti. Gospodina Mićunovića uvek treba saslušati, ima ogromno iskustvo, imao je više nego bilo ko od nas mogućnosti da uči na sopstvenim greškama, što ne znači da je uvek u pravu.

* Šta ste pomislili kada ste videli reakciju Boška Obradovića, lidera Dveri?

– Da je reč o lažnom tviter nalogu, zbog neprihvatljivih kvalifikacija na račun g. Mićunovića i činjenice da je ovakav napad pomogao upravo kritičarima SZS i režimu. Mnogi članovi DS koji se ne slažu sa učešćem DS u SZS kritikovali su prethodnih meseci g. Obradovića i Dveri, pa i on ima pravo na kritiku stavova nekih u DS, ali to ni u kom slučaju ne može biti opravdanje za ovakav odgovor i korišćeni rečnik.

* Mislite li da je reakcija predsednika DS bila blaga s obzirom na reči koje je uputio Obradović?

– Reakcija predsednika bila je sasvim primerena.

* Hoće li se DS izjašnjavati o svom članstvu u Savezu i kada? Šta vi mislite treba li DS da ostane deo Saveza ili da ostane i stalno se ograđuje od poteza Dveri?

– DS se više puta izjašnjavala o članstvu u Savezu. Najpre na izbornoj skupštini, jer je upravo politika saradnje sa opozicijom na temelju gorkih iskustava sa beogradskih izbora dobila najveću podršku. Drugi put na GO, kada se odlučivalo o izveštaju predsednika stranke kada je govorio o Savezu, treći put kada je formalno donošena odluka o osnivanju Saveza, četvrti put kada se glasalo o bojkotu, peti put kada je grupica nezadovoljnih neuspešno pokušala da obori kvorum na sednici glavnog odbora. Koliko puta treba da se izjasnimo o Savezu da bi to bilo ozbiljno shvaćeno? Nisam primetio da se DS stalno ograđuje od poteza Dveri. Pretpostavljam da mislite na „ograđivanje“ grupice nezadovoljnih članova koji imaju medijsku pažnju obrnuto proporcionalnu značaju u stranci i u javnosti često samovlasno govore ili se u medijima predstavlja da govore „u ime DS“ dok zapravo govore samo u svoje ime. Sve je to farsa, ponavljam, da Savez izlazi na izbore i da imaju šanse da se nađu na „prolaznim“ poslaničkim mestima, Boško Obradović bi im bio najbolji drug.