Saša Paunović: Opozicija i dalje čeka da se „iskrcaju saveznici“ na Balkan

Ovako Saša Paunović, odlazeći predsednik opštine Paraćin i bivši zamenik predsednika Demokratske stranke, odgovara na pitanje da li bi opet izašao na izbore, sa iskustvom koje sada ima.

„Da, kako bih mogao da pogledam u oči i one ljude kojima su uništeni životi i koji su hapšeni pod lažnim optužbama, ali nisu pristali da ‘kupe slobodu’ ni pod pretnjom višemesečnog nezakonitog pritvora ‘priznanjem’ nepostojećeg dela tako što će mene optužiti i omogućiti im da me stave u pritvor, a sami se ‘izvući’ sa ‘blagom kaznom’, one koji su gubili posao jer su ostajali dosledni, one kojima su pretili i koje su maltretirali godinama“, dodaje sagovornik našeg lista.

* Koliko u opozicionim krugovima kojima ste pripadali ima razumevanja za ovaj Vaš stav?

– To malo ko može da razume van Paraćina i  kruga ljudi u timu koji je godinama odolevao u „tvrđavi pod opsadom“, niti tražim da iko razume. Ja znam da sam za one koji su bili uz mene učinio sve što sam mogao, odradio sve što sam znao i u tome izgoreo. Sad kad šetam gradom znam da ih nisam izneverio i ostavio koristeći se bojkotom kao „višom silom“. Da, biće maltretirani, otpuštani, dešavaće im se strašne stvari, ali ne zbog mene. Ko nije bio na srpskim političkim barikadama to ne može da razume, posebno tatini sinovi koji piju kapućino na Terazijama, namerno koristim ovu paralelu.

* Kako je to SNS pobedila u Paraćinu?

– U suštini mi smo krenuli na izbore u jednoj zemlji a završili ih u drugoj – „zemlji korone“. Zadatak SNS nije bio pretežak, samo su morali da što više birača koji inače već glasaju za Aleksandra Vučića na državnom nivou navede da to učine i na lokalnim izborima. U Paraćinu, koji ima više glasača u ruralnim sredinama, raspoloženje je od devedesetih usmereno ka opcijama kao što su SPS, SRS, kasnije SNS, ovde je i Toma Nikolić pobedio Tadića 2008. godine, pa je i Vučić 2016. dobio duplo više glasova za parlamentarne izbore od naše, tada pobedničke liste na lokalu.

Sada su bili neuporedivo uspešniji nego 2016. jer je njihov kandidat Aleksandar Vučić svakom biraču dodelio 100 evra posle vanrednog stanja, svakog penzionera nagradio dodatkom na penziju i „spasio korone“. Takva je naime kampanja vođena i tokom vanrednog stanja i tokom drugog dela izborne kampanje. Logično je bilo da se najpre najstariji za ovo „dobro delo“, jer je „takav red“, zahvale makar tako što će glasati na izborima za onog ko im je pomogao. Nekom 100 evra nije puno, ali ima mnogo građana kojima je to od životnog značaja.

Organizacija im je bila neuporedivo bolja, uz rad bukvalno svih državnih službi. Socijalno ugroženi građani glasali su svi do jednog. Jedna grupa iz pre pet godina raseljene zgrade za socijalno stanovanje u obližnjem selu, došla je uredno organizovanim autobusom na glasanje. Taj stepen discipline i organizacije ne može se napraviti kroz regularnu političku organizaciju, to je prosto nedostižno. Svi privrednici posećeni su od strane „aktivista“ po spisku, navodno su svi morali da doniraju i sredstva za kampanju i praktično svi su u tome učestvovali, od onih koji imaju prodavnice u selu i koji su pomogli davanjem „veresije“, otpisom „veresije“ pa do onih koji su obezbedili pare za neka manjinska udruženja koja su te pare, gotovinu, delila ugroženim građanima uz Fejsbuk prenos bez ikakvog skrivanja. Obećavano je zapošljavanje u državnim službama, otpis duga za struju, znali su ko je dužan, građani koji godinama ne žive u Paraćinu dolazili su da glasaju uz plaćen prevoz i dnevnicu, neko je znao gde žive…

* A kampanja?

– Kampanja se oslanjala na državnu medijsku sapunicu po kojoj svuda u Srbiji cvetaju ruže, uz lokalni dodatak da svako ko u Paraćinu teško živi, tome može da „zahvali“ samo činjenici da SNS ovde nije na vlasti, a kad oni dođu, Paraćin će procvetati kao i svi drugi srpski gradovi sa „Pinka“. Taj efekat mi je dobro poznat, građani naime svuda u Srbiji misle da Srbija strašno mnogo napreduje ali ne vide to u svom okruženju i onda obično taj neuspeh pripisuju svojoj sopstvenoj nesposobnosti tamo gde je na vlasti na lokalu SNS, a ovde u Paraćinu to se lako kačilo uz lokalnu vlast koja nije SNS.

* Šta je objašnjenje za to da je vaša lista dobila manje glasova nego 2016. godine?

– Mi smo dve godine pripremali teren za izbore, kontaktirali bukvalno svako domaćinstvo u gradu i selima, obišli preko 15.000 kuća, anketirali sve u svakoj mesnoj zajednici i to ponovili za izbore, tačno smo znali koje su komunalne potrebe svakog naselja, ostvarili smo sva važna obećanja iz 2016. i veoma studiozno spremili program i napravili sistem komunikacije sa građanima. Međutim, posle korone, to više nije bila presudna stvar kao ranijih godina.

Naš „rezervoar glasova“ okrnjen je višegodišnjom veoma prljavom kampanjom, koja je vođena u nekim fazama i preko državnih medija, a neprestano putem SNS portala i u direktnom kontaktu. Ovde ima ljudi koji stvarno veruju da imam kuću u Londonu i da sam ukrao iz apoteke 100 miliona dinara, za šta na primer imam i sudske presude i priznanja „medija“ da su pisali proizvoljnu neistinu. To nije ostalo bez posledica, pre svega kod onih „Vučićevih“ glasača koji su na lokalu glasali za nas. Oni su prosto odustali od podrške.

* Koliko je uticao bojkot?

– Deo problema, ali ne najveći, bio je i bojkot. Jedan broj naših tradicionalnih birača ostao je kod kuće, nije to presudilo i nije to veliki broj, ali je doprinelo, efekat bojkota vidi se po broju nevažećih listića na republičkim izborima kojih ima skoro dvostruko više nego na lokalnim.

Na kraju, treba priznati, posle dvadeset godina istog tima na vlasti i istog kandidata za predsednika opštine – dosadiš nekim ljudima, a sa nekim se zameriš, to je prosto neminovnost. Na ovim izborima glasale su tri generacije koje su rođene i glasačko pravo stekle od kako sam ja nekakav predsednik u opštini. Za njih, ali i za mnoge druge, mi smo establišment koji treba promeniti, nemaju sa čim da porede naš rad služeći se sećanjem, ne pamte devedesete. Dakle, mi nismo mogli da mobilišemo nove glasače u ovoj situaciji kada nije bilo jasnog ideološkog motiva na državnom nivou ili je čak sa te strane stizala poruka – ne idite na izbore, a komunalne teme su zbog korone izgubile značaj. Ipak, uprkos svemu, dobili smo više glasova nego u prvom krugu lokalnih izbora 2004. godine.

SNS poruka je bila veoma jasna, glasajte za Vučića, koji vas je spasao, pomogao i od Srbije gradi raj jer će to omogućiti promene u Paraćinu koji nije deo rajske Srbije zbog korumpiranog lokalnog rukovodstva zabarikadiranog u opštini decenijama. Mi tu vrstu alternative rajskog Paraćina u rajskoj Srbiji nismo mogli da ponudimo.

Veoma je zanimljivo da nam je preko 12.500 građana u kampanji potvrdilo da će za nas glasati čak tri puta direktno, a još veći broj skoro 14.000 računajući one koji su kontaktirani jednom. Naše ankete pre izbora i tokom kampanje davale su nam podršku od 44 odsto i to na ogromnom uzorku. Naravno da ne glasaju svi za vas ni od onih koji se zakunu, ali na kraju smo imali oko 7.200 glasova, što je dramatično velika razlika. U anketama smo verovatno dobili ono što građani smatraju načelno ispravnim, a na izborima smo dobili ono što građani smatraju trenutno isplativijim. Naši koalicioni partneri bili su još neuspešniji, dobili su od trećine do polovine prethodnog rezultata, što je i logično jer imaju više birača koji naginju SNS i sličnim opcijama.

* Insinuirate da su glasovi kupovani i da su birači zastrašivani, zašto ste priznali rezultate i čestitali pobedniku?

– Ako su i prodali svoj glas ili podlegli zastrašivanju, građani su to izabrali, tu vrstu budućnosti, društvenih odnosa, da u takvim okolnostima žive. Imali su mogućnost da glasaju drugačije, ali glasali su za „program“ koji je za razliku od našeg odmah donosio rezultat u kešu i to im je bilo dovoljno što se tiče „svetle budućnosti“. Nije bilo nasilja, nije bilo mafije na ulicama, nije bilo navijača, nije bilo nikakve fizičke sile, prosto tako su izabrali. Zato nemam primedbe na rezultat izbora. Što se izbornih uslova tiče, nije bilo prljave kampanje preko državnih medija i nije bilo pomenute mafije na ulicama, što znači da su uslovi bili bolji od onih koje sam očekivao, ali naravno da se sve to ne može nazvati zaista slobodnim i fer izborima. To samo konstatujem i objašnjavam jer će možda nekom koristiti, ne žalim se.

* Kada će se formirati novi saziv Skupštine opštine? Očekujete li neku političku odmazdu, da se buduća naprednjačka većina obruši na „staru vlast“?

– Konstitutivna sednica zakazana je za početak septembra. U srpskoj je tradiciji, a posebno u tradiciji naprednjaka da pola mandata provedu objašnjavajući koliko je bila loša prethodna vlast, o naprednjacima postoje i vicevi na tu temu, oni su tu disciplinu usavršili. Da, biće sigurno odmazde, blaćenja u medijima, pokušaja da se nešto „iskopa“, podnesu prijave, maltretiraju oni koji su ostali da rade u opštinskim službama.

* Po Vašoj proceni, koliko je bojkot oslabio Vučićevu vlast i da li je i kako ojačao deo opozicije?

– Bojkot parlamentarnih izbora je van svake sumnje postigao cilj, parlament je izgubio svaki smisao, a Srbija je jasno iskoračila iz kruga demokratskih zemalja u kojima se poštuju ljudska prava i slobode i sada je to potpuno jasno. Opozicija i dalje čeka da se „iskrcaju saveznici na Balkan“ pa će onda da se vodi borba za slobodu. Ta vrsta strategije, „čekanje jer će možda nešto da se desi što će da promeni stvari“, samo ne znamo šta, u prošlosti nije dala rezultate.

* Da li razmišljate o ostanku u politici, eventualno povratku u DS?

– Izvesno je da ću biti odbornik u lokalnoj skupštini u ime grupe građana i to je svakako političko angažovanje. Ko god se jednom bavi politikom ili samo učestvuje u izbornoj kampanji, obično zauvek ostane u toj priči na neki način, a ja sam bio mnogo ozbiljnije i duže angažovan. Međutim, u ovom trenutku, osim ovog lokalnog angažovanja, nemam druge planove, jer moram da rešim neke druge, lične stvari, na primer da najpre pronađem posao, jer sam u ovome koji sam do sada radio bio u potpunosti i nikad nisam pripremao odstupnicu.

* Kako vidite pozicioniranja za predsedničke i beogradske izbore 2022.?

– Ne vidim nikakve ozbiljne pripreme za ove izbore, doduše ima još mnogo vremena, ali s obzirom na ono što trenutno vidim u opozicionim redovima ne gajim poseban optimizam. Kao što rekoh, u opoziciji vlada uverenje da će se odnekud pojaviti „konjica“ koja će rešiti stvari. Nema volje da se ozbiljno i dugoročno radi, sve se svodi na lansiranje saopštenja u kojima se brane načela. Kad su naprednjaci upadali kod nas u opštinu, nismo stigli da napišemo saopštenje, nego smo to rešili na drugi način. Na kraju krajeva, ako se izborni uslovi ne poprave, zar se neće i ti izbori bojkotovati? Šalim se naravno.

* Da li mislite da Vučićeva vlast može da padne samo na pitanju Kosova, to jest po pitanju odnosa prema Evropskoj uniji i Zapadu?

– Ne mislim uopšte da su to ključna pitanja. To su ključna pitanja samo za salonsku opoziciju u prestonici. Vučićeva vlast pašće zbog bahaćenja, sile i uzurpacije svega u Srbiji od strane onih koji jašu koristeći se članstvom u SNS kao štitom dok pljačkaju, uzurpiraju, maltretiraju. Kad se nađe neko da okupi i organizuje sve koji žele zemlju u kojoj ima pravde i nade, da jasno progovori u njihovo ime, tad će doći do promena. Dok ne bude pravde, neće biti mira, kako reče jedan građanin pre mesec dana pred skupštinom, a pravde i nade nema u Srbiji na Balkanu.