Foto: B. Đ./Danas„Ono što očekujem od ovih izbora je da opocizija zauzme određene pozicije koje će omogućiti kasnije bolje i efikasnije delovanje. Nemam neke velike i bitne procene šta će se desiti na kom nivou vlasti, ali očekujem ključnu stvar, a to je stvaranje pozicija da političke organizacije uopšte deluju protiv ove vlasti.“
Ovako Saša Paunović, bivši predsednik opštine Paraćin i bivši zamenik predsednika Demokratke stranke, odgovara na pitanje šta očekuje na predstojećim izborima u aprilu.
Da li je opozicijaja čvrsto ujedinjena?
Teško je sad to reći. U suštini, mislim da je sada potpuno jasno koji su to opozicioni blokovi koji idu na ove izbore sa zajedničkim ciljem promena u Srbiji, a to znači ponovno vraćanje demokratskih sloboda, slobodnih izbora, slobodnih medija i to su definitivno blok koji je okupljen oko SSP-a, DS-a i Narodne stranke, dakle kandidata Ponoša sa jedne strane. Takođe, tu je i ova šira koalicija Zajedno za Srbiju, Ne davimo Beograd, eto ta zelena koalicija koja takođe pod nazivom Moramo izlazi na izbore i mislim da su to ta dva glavna, ključna opoziciona bloka koja pokrivaju levu stranu političkog centra i levi centar. Očekujem da ćemo posle ovih izbora imati potpuno jasno definisane te opozicione blokove koji će kasnije nastupati protiv ove vlasti.
Kada ste bili na vlasti, vi i vaši saradnici trpeli ste velike pritiske od strane SNS-a. Kako je to izgledalo?
Bio je to jedan period ogromnih pritisaka na svaki način, zloupotrebe institucija i korišćenja svih mogućih resursa protiv te lokalne vlasti. Bilo je skoro nemoguće raditi, tako da ta lokalna vlast šta god da je postigla u tom trenutku, to je za poštovanje. U nemogućim uslovima se radilo. Nismo mogli da dobijemo nikakve saglasnosti da zaposlimo radnike, tako da niste imali ni sa kim da radite. Oni ljudi koji su radili, radili su preko svih granica. Ljudi su privođeni, dobijali su pretnje da će biti u višemesečnom pritvoru ako ne priznaju krivična dela koja nisu učinili. To je period kojeg ne želim da se sećam, osim kao motivacije za dalju borbu u budućnosti. SNS je jedna čudna organizacija – oni imaju taj politički deo koji se bori protiv vas i postoji jedan deo državnog aparata koji radi svoj posao bez obzira na sve okolnosti gde je to verovatno i pod kontrolom nekih međunarodnih organizacija koje finansiraju poslove u Srbiji, tako da smo imali dosta uspeha u rešavanju problema građana.
Šta se promenilo u Paraćinu kada ste izgubili izbore i kada je SNS došao na vlast?
Ono što se ovde sad promenilo je da SNS, za razliku od onoga što je obećavao, nema kadrove. Oni rotiraju direktore javnih preduzeća na godinu dana u v.d. statusu zbog toga što nemaju nikog ko ima zakonske uslove da bude direktor javnog preduzeća. Slična je situacija i sa administracijom. Opštinska uprava je godinu dana bez načelnika budući da je načelnik kojeg su oni postavili podneo ostavku posle oko mesec dana zbog pritisaka koje je trpeo, da čini nezakonite stvari, da ne izdaje neke građevinske dozvole, da maltretira ljude po Upravi.
Kakva je atmosfera u gradu?
Koliko vidim, veliki strah vlada, a zasniva se na tome da će vam se nešto desiti ako činite bilo šta, makar i na Fejsbuku protiv vlasti, ako se sretnete sa nekim opozicionarom u javnosti, onda ćete isto imati problema. Doživeo sam nešto slično devedesetih godina. Viđam se sa ljudima po kućama, ali se oni boje da se vide sa mnom u javnosti. To je rezultat odmazde koju je SNS vršio prema ljudima, maltretiranje, slanje inspekcija, pretnje policijom. Ta kampanja 2020. je rađena tako da su oni obišli sve privrednike, od vlasnika prodavnice u selima do nekih najvećih preduzetnika gde su tražili pare za kampanju i svi su oni doživeli pretnje da ne učestvuju u kampanji sa strane tadašnje vlasti, da pomognu SNS ili bar da budu neutralni.
SNS je dosta toga obećavao uoči prošlih lokalnih izbora?
Nekih bitnih pomaka nema. Obećavali su otvaranje radnih mesta i razne aktivnosti, toga zaista nema. Ovo je treća kalendarska godina njihove vlasti, oni su samo završili poslove koje smo mi ugovorili. Izgubili su novac koji su dobili na konkursu Ministarstva kulture, 56 miliona za otvaranje Muzeja staklarstva, nisu uspeli to da urade. Sa druge strane su bili vrlo efikasni u koruptivnim poslovima. Navešću primer da su prošle godine nekih 50.000 evra na konkursu podelili udruženjima građana koja su sva formirana prošle godine, a zastupnici su momci i devojke sa štandova SNS-a ili njihovi funkcioneri.
Šta opozicija treba da uradi kako bi pomogla građanima da se oslobode straha?
Moje mišljenje je da opozicija treba da izgradi jednu efikasnu organizaciju, da se u svakoj opštini pronađu ljudi koji žele da sinhronizovano deluju prema građanima i vlastima koje su svuda korumpirane. Moje uverenje je da se SNS najlakše može raskrinkati i pobediti tako što će opozicija ukazivati na to što čine lokalni predstavnici SNS-a. Teško je pobediti propagandu sa Pinka, ali je građanima očigledno da njihove komšije koje su u SNS-u uživaju privilegije. Mislim da je to veliki prostor za delovanje, a kada građani budu videli da postoji ozbiljna organizacija koja deluje sinhronizovano, onda će se tome priključiti.
Pomenuli ste vreme devedesetih godina. Šta je sada drugačije u odnosu na taj period?
Teško je porediti različita doba. Ono što je sigurno, to je da za vreme Miloševića niste imali situaciju da doživite da vas na nekim medijima sa ogromnom vidljivošću u javnosti proglase izdajnikom i drže vas mesec dana na naslovnim stranama i da vam unište život na taj način. Naravno, tada je bilo ubistava političkih protivnika, ali niste imali tu vrstu organizovane sistematske akcije koje dovode do uništavanja života. Mislim da SNS najviše to radi preko medija sada. Skuplje je da unajmite nekog revolveraša i opasnije za vas, a jeftinije je da likvidirate nekog medijski.
Da li vas plaši mogućnost izborne krađe?
Mene ne brine mogućnost izborne krađe recimo u Paraćinu i sličnim mestima, jer opozicija će tu da bude dovoljno dobro organizovana da spreči izbornu krađu. Pokušaja će sigurno biti tamo gde nema kontrole. Imali smo primere sa ranijih izbora na nekim ruralnim područjima gde nemaju organizaciju opozicije, videli smo to i na snimcima iz Sandžaka. Međutim, to nije ključna stvar – ključna izborna krađa se već desila podmićivanjem građana sa 100 evra i 20.000 dinara. Oni će dobiti brojeve telefona i zvaće građane sa pitanjem da li ste raspoloženi da glasate za predsednika Vučića koji vam je obezbedio 20.000 dinara. Ta vrsta podmićivanja birača državnim parama je nešto neviđeno do sad, nisam čuo da se to radilo bilo gde u Evropi. To je monstruozna krađa koja se neće sprečiti kontrolom samih izbora.
Da li su birači dovoljno zainteresovani za izlazak na izbore?
Postoji motivacija kod opozicionih birača koji su tvrdo jezgro opozicije. Glasači SNS-a su oni koji tradicinalno izlaze na izbore, tako da ne očekujem malu izlaznost, ali ne očekujem ni nešto spektakularno, jer nema prostora za opoziciju da može da mobiliše neke šire narodne mase, kako mi se u ovom trenutku čini, jer su presečeni svi kanali komunikacije. Sve je moguće u Srbiji, ali mislim da ova atmosfera pritisaka od strane vlasti jednostavno nije održiva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
