Nastavak dijaloga Beograda i Prištine jučerašnjim sastankom u Briselu trebalo bi da bude uvod u konačno razjašnjenje pitanja formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) na predstojećem sastanku Vučića i Kurtija krajem jula.
Ipak, sagovornici Danasa različito gledaju na mogućnosti da dve strane postignu sporazum po ovom pitanju nakon razgovora koji je juče održao Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem i zamenikom premijera Kosova za evropske integracije Besnikom Bisljimijem.
Nakon što su učesnici dijaloga, a potom i mediji u regionu, nazvali ovaj sastanak „tehničkim dijalogom“ Lajčak je, posle sastanka sa Bisljimijem rekao da „ništa nije tehničko“ već je normalizacija odnosa „visoko političko“ pitanje.
Predstavnik Beograda Petar Petković rekao je uoči sastanka da će debatu u Briselu otpočeti sa pitanjem neformiranja ZSO na Kosovu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je, govoreći o pregovorima sa Prištinom, rekao da je gotovo siguran da kosovsku stranu ne zanima ispunjavanje obaveze o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ipak, Dušan Janjić u razgovoru za Danas ukazuje da je dobro što je dogovoreno da tema razgovora bude Zajednica srpskih opština jer to može da vodi nekom konkretnijem dogovoru i razjašnjenjima kako ZSO vidi predsednik Srbije Aleksandar Vučić a kako kosovski premijer Aljbin Kurti.
– To može da bude prekretnica u dijalogu i da se krajem jula na sastanku Vučića i Kurtija konačno razjasni šta je Kurti mislio kada je umesto ZSO nudio manjinski nacionalni savet. Ipak najgore za srpsku stranu bi bilo ako bi Kurti zapravo napravio ZSO jer bi se, kada se to konkretizuje i stavi na papir, videlo da to zapravo i nije nikakav mehanizam zaštite za kosovske Srbe – ukazuje Janjić.
On podseća da je ZSO mehanizam iz perioda dok su pregovore vodili Vučić i Hašim Tači, bivši predsednik Kosova, te da su oni blokiranjem ZSO pokušavali da „dobiju vremenu“ kako bi našli model za razgraničenje Kosova.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, naglašava da su pozicije dve strane u dijalogu dosta udaljene, podsećajući da je Priština otvoreno govorila o odbacivanju sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i pokrenula neke nove teme, dok se Beograd drži svoje ustaljene pozicije da nema razgovora o obostranom priznanju i insistira na sprovođenju postojećih sporazuma.
– Moguće je da postoji prostor da se postigne napredak na tehničkom nivou, odnosno da se van reflektora javnosti koji prati sastanke na političkom nivou ipak naprave neki konkretni koraci u manje osetljivim oblastima. Međutim, ne verujem da to može predstavljati zamajac za rešavanje krupnijih pitanja kao što je ZSO u narednom periodu, naveo je Burazer.
Pored ove teme, važna su i pitanja primene ranije dogovorenih odredbi o isporuci električne energije, što po oceni Janjića, Srbija pokušava da iskoristi i „ubaci“ novog posrednika za isporuku, kao i nastavak traganja za nestalim osoba što bi moglo da dovede do ostvaranja nekih grobnica na Kosovu.
On dodaje i da su korisne napomene Lajčaka da se ne zloupotrebljavaju formati razgovora, odnosno da se ne govori o tehničkom dijalogu, kao što je Beograd „navikao iz doba Mogerinijeve“ već da se radi o konsultacijama i pripremama za sledeću rundu dijaloga.
– Važno je da napustimo tu manipulaciju sa tehničkim dijalogom. To je izbegavanje odgovornosti jer u pripremama može mnogo toga da se uradi – naglasio je Janjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.