Savetnik Zelenskog za N1: Za Ukrajinu Kosovo nepriznato

Govoreći o značaju samita u Atini, zajedničke izjave tj. deklaracije i bilateralnih susreta za Ukrajinu, kaže da je najvažnije da je predsednik Zelenski razgovarao sa predstavnicima balkanskog regiona, što je veoma važan region.

„Taj region je i sam, a to vi bolje od mene znate, prošao kroz teške ratove. Zato region i sam u celini shvata veoma dobro šta znače pravila, šta znači stabilnost, neprikosnovenost granica, integritet, celovitost a najvažnije šta znači spoljnopolitička samostalnost“, rekao je Podoljak za N1.

On je kazao da veliki broj država treba da shvati u čemu je suština rata u Ukrajini, i da Rusija ne ratuje „za neke tamo teritorije“, već da Rusija „vodi klasičan agresivan rat, napada tuđu državu i na taj način anulira pravila na osnovu kojih možemo da živimo“.

Ocenio je da Rusija, „u ovom vidu u kome je, ne može da bude strateški partner“.

„Za nas je važno da svi zajedno razumemo da ako postoji teritorija, ako postoje granice, da one ne mogu da narušavaju. A glavno je da svi shvate da je Ukrajina nezavisna država koja ne može da zavisi od volje i želja Ruske Federacije“, kazao je on.

N1: U okviru ovog Samita, sastali su se predsednici Srbije i Ukrajine. Ovaj razgovor je okarakterisan kao otvoren, iskren i produktivan. Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, spekuliše da je Vučić navodno obećao Zelenskom municiju i granate u zamenu za to što Ukrajina neće priznati nezavisnost Kosova. Ovo postavlja nekoliko pitanja odjednom od kojih je prvo – ima li istine u ovom tvitu Fon Kramon?

MP: Svakako da nema nikakve istine u tome, to je spekulacija. Susret predsednika Srbije sa predsednikom Ukrajine je nesumnjivo važan. Komunikacija je potrebna na svim nivoima, mi moramo da razumememo pozicije jedni drugih, da razumemo zašto jedna starna ima neki stav. Mi razumemo zašto je takvo raspoloženje u društvu u Srbiji, razumemo i odnose Srbije i Rusije ali takođe shvatamo i da je Srbija neodeljivi deo Evrope, važan deo Evrope, ja bih rekao najvažniji deo Evrope. Zaista želimo da Srbija postane deo Evropske unije i da preuzme na sebe rizike koji danas postoje, mislim na rizike osiguravanja globalne bezbednosti u okvirima jedinstvene evropske unije. Hteli bi i da i Srbija razume našu težnju da Ukrajina ne zavisi od politike drugih velikih država i da vodi samostalnu spoljnu politiku. Da razume našu težnju ka Evropi i da razume zašto nas Rusija napada. Rusiji je važno da Ukrajina ostane podčinjena Ruskoj federaciji, da nema sopstvenu spoljnu politiku, da nema ni svoju unutrašnju poltiku. Zato je taj dijalog veoma važan. I veoma je važno što je gospodin Vučić potpisao Atinsku deklaraciju koja stavlja akcenat da svaka država ima pravo na sopstveni suvernitet u punom smislu te reči. Suverenitet je kada vi samostalno određujete prioritete svoje spoljne i unutrašnje politike. Svaka država mora da ima prava na spostveno istorijsko shvatanje, na svoje kulturno prostranstvo i svaka zemlja mora da raspolaže tim teritorijama koje su nastale, a sad govorim o Rusiji i Ukrajini, koje su natale 91 godine na postsovjetskom prostranstvu.

N1: To vodi ka pitanju koje je vezano za ovaj tvit i sam susret, a tiče se nezavisnosti Kosova. Iz Ukrajine su se čuli glasovi, na primer poslanik Oleksij Gončarenko govri da Ukrajina treba da prizna nezavisnost Kosova. Da li se to kod vas razmatra kao mogućnost, iIi pak ostajete tvrdo pri stavu da to ne treba raditi?

MP: Ima tu dva, čak tri dela. Prvo, u svakoj demokratskoj zemlji može da postoji unutrašnji dijalog. Bilo koja politička sila može da otvara dijalog da li treba neku teritoriju priznavati ili ne. To je prvo – to što poslanici ili neki delovi političke eite u Ukrajini diskutuju nešto ne znači drugo. A drugo je da postoji zvanična pozicija Ukrajine koja shvata da je Kosovo, to jest, ta teritorija srpksa. Odnosno ne da je srpska već da je nepriznata teritorija. I treća tačka je da ja ipak ne bio pravio paralele među procesima koji se dešavaju u Ukrajini jer je to klasičan rat jedne države koja je ušla na teritoriju druge države – Rusija na ukrajinsku, i pokušava da aneksira teritorije. To je situacija običnog agresivnog rata. To je potpuno druga situacija i ona nije nalik situaciji u kojoj se sada Srbija nalazi u okviru razmatranja pravnog statusa teritorije Kosova.

N1: Postoji još jedno pitanje koje se tiče Srbije i Ukrajine. Formulisaću ga ovako: Sprsko naoružanje i municija – da li nalazi na neki način put do Ukrajinske armije, do fronta? Ili ne?

MP: Sve što se tiče snabdevanja naoružanjem govori se u zvaničnim saopštenjima. To se odnosi na to i ko šalje municiju, da li koalicija, ili evropska koalicija ako govorimo o kalibru 155. Ako govorimo o kalibrima 152 i 122 mi saopštavamo gde smo kupili. To je prilično deficitarna municija. Rusija je uspela da sa tržišta skoro sve pokupi za sebe. Mi imamo zvanična saopštenja i ta zvanična saopštenja govore i o izvorima municije. U ovom trenutku mi nemamo zvanična saopštenja da dobijamo municiju iz Srbije.

N1: O „zajedničkoj budućnosti“ u EU – Srbija je već dugo na ovom putu i ​​reformama koje zahtevaju mnogo. Ukrajina je takođe započela taj proces. Ali Ukrajina je u ratu. Kako vam ide taj proces? Ima li smisla sporvoditi reformu za vreme rata?

MP: Znate, ne možete da budete u ratu da zaštite svoju teritoriju i da istovremeno ne reformišete zemlju, da je učinite konkurentnijom, boljom. Nezavisno do toga da li vam druga država preti ekspanzijom, vi morate da idete putem reformi baš zbog toga da bi, kada se jednom rat završi i otvore se mogućnosti, vi mogli brzo da privučete investicije u svoju zemlju. Da bi se to desilo zemlja mora da bude apsolutno konkurentna. Mora da bude prilagođena potrebama koje traže države EU. To je pitanje proriteta bilo da govorimo o Srbiji ili Ukrajini. Pitanje je šta želimo. Od koristi je imati velika tržišta na kojima možete da budete prisutni kao važan deo. Korisno je biti članica evropske unije polazeći od opšte količine novca koji se nalazi na tim tržištima, količine tehonologije koja se na tim tržištima nalazi i koja može da se koristi jedinstvenog prostora unije. I za Srbiju i za Ukrainu veoma je korisno da budu članice Evropske unije i iz ugla gledanja širenja mogućnosti rešavanja različitih ekonomskih pitanja. I za nas i za vas je to veoma interesantan pravac za budućnost. Ali dajte da razumemo i da postoje pravila. Ako idete negde gde su se već okuile neke članice onda morate da znate da su one već razradile neka pravila koja se moraju poštovati. Da bi naša konkurentnost unutar same evropskeunije bila efikasna morate da budete zainteresovani da budete uskalđeni sa tim pravilima. Onda ćete biti konkturetni. I moraju se sprovoditi reforme. I što se brže reforme sprovede čak i kada su bolne to ćete brže dobiti dodatni dobitak od članstva u nekom savezu. To je pitanje vašeg pritorteta, pitanje šta želite. Da li želite da sporo napredujete i ostanete izolovano tržište ili želite da brzo napredujete pa neka je i bolno ali da postanete deo globalnog tržišta i imate veći dohodak. To je nešto što vi trebate da rešite na nivou svog društva. i mi to rešavamo na nivou svog. Kod nas je podrška pristupanju Evropskoj Uniji više od 70 posto. Rat koji je Rusija započela samo je povećalo želju građana Ukrajine da bez obzira na sve ide putem reformi, bolnih reformi, da reformiše državu. Država mora da bude prilagođenije savremenim uslovima konkurencije i da postane članica evropske Unije. Velika je podrška u ukrajinskom društvu i to što je rat na nju ne utiče.

N1: Dan nezavisnosti Ukrajine je 24. avgust. Nezavisnost između ostalog brani Ukrajina na bojnom polju evo već godinu dana. Kako ide kontraofanziva? Šta je potrebno da se oslobode teritorije koje je okupirala Rusija?

MP: Idealno ste definisali nezavisnost i zašto Ukrajina ratuje. Nezavisnost je pravo da budueš ono što hoćeš. Nezavisnost znači da ćeš ti određivati spostveni život, u onim kategorijama u kojima hoćeš da on teče. Znači da ćeš biti slobodan. Važno je ne zavisiti od velikih država. Važno je umeti kazati NE velikim državama koje će uvek pokušavati da ti oduzmu deo suvereniteta i samostalnosti. Ukrajina upravo danas to i dokazuje. Da nezavisnost nije neka apstraktna kategorija. Za nezavisnost je ponekad, nažalost, potrebno platiti veoma visoku cenu. I Ukrajina je spreman da plati tu cenu. Pitanje je drugo: šta je potrebno da se što pre došlo do kraja rata, da se dođe do pravednog kraja. Ne prosto kraju rata. Ovaj rat, ovako veliki rat, nema komprimisno rešenje. U ovom velikom ratu neko mora da izgubi jer ako neko ne izgubi, odnosno završi se kompromisom, onda će taj rat postepeno ponovo da se javlja sa novom snagom. Ruska Federacija u tom slučaju neće izvšriti preporod svog politčkog sistema i realizovaće svoju mržnju prema Ukrajini drugim sredstvima: političkim pritiscima, političkim ubistviam, terorističkim akcijama i tako dalje. Ako Rusija ne izgubi zauvek ćemo imati sivu zonu na mestu Ukrajine. Ofanziva sada ide na mnogim pravcima. Dakle da bi se ubrzale ofanzivne operacije, velike i obimne, i uzimajući u obzir koliko resursa i žive sile je Rusija skoncentrisala tamo a govorimo o oko 350 do 400 hiljada mobilisanih, i da su tamo gigantske linije odbrane i ogromna minska polja, da bi se to savladalo Ukrajini je potrebno se poveća obim resursa koje imamo. Govorimo o raketama dalekog dometa koje uništavaju pozadinsku logistiku, veliki broj skladišta strateškog i operativno taktičkog naoružanja koja se nalaze duž cele linije fronta. Linija fronta je 1800 kilomatra. Plus postoje strateška skladišta na poluostvru Krim. Za to su potrebne rakete dalekog dometa. Uništavanje skladišta omogućilo bi da se oštro smanji vojna sposobnost ruske armije. Drugo, potrebni su sistemi protiv-vazdušne odbrane. Jer Rusija koristi veliki broj različitih avijacijajskih instrumenata. Da bi se sve to zaustavilo trebaju nam odgvorajući sistemi ili kao alternativa avioni lovci kao što je F-16. Treba nam i velika količina municije – 152 i 123mm i 155mm. I potrebna je naravno velika količina oklopinih vozila.

Što se tiče kontraofanzive veoma je važno zapamtiti: Rusija je imala armiju koje su se do početka potpune invazije na Ukrajinu pribojavali u mnogim evropskim prestonicama. Takvu armiju moguće je pobediti jedino istom količinom vojnih instrumenta.

Rat se vodi isključivo na teritoriji Ukrajine. Rat je počeo 2014. kada je Rusija zauzela mali deo terotirije i pretvorila ih u enkalve za napade na Ukrajinu koji su usledili. Rat se vodi isključivo protiv civilnog stanovništva Ukrajine. Rusija masovno napada civile. Rat Ukrajine protiv Rusije je odbrambeni rat za pravo da živimo u svojim domovima. Ponavljam: Za pravo da živimo u svojim domovima. Nije to rat za sporne teritorije. Nije to rat za priznavanje ili nepriznavanje nekih nepostojećih republika u Donjecku i Lugansku. Ne. To je rat za pravo da živimo samostalno. Rusija hoće da uništi ukrajinsku državnost.