Savić: Đilasovi predlozi nisu novi

Došlo je vreme da kao građani moramo da razmišljao trezveno o tome šta lepo zvuči a šta je realno, kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, komentarišući Đilasov plan „Srbija 2020“, u kojem se pokazuje kako je moguće da za šest meseci lekari imaju najmanju platu od 1.000 evra, medicinske sestre 600, a nastavnici i vaspitači po 700 evra.

Savić ukazuje da neki Đilasovi predlozi nisu novi i da je pokazao kako deluje na primeru PKB.

Kada je reč o povećanju plata, Savić kaže da je to populistička ideja.

– Sve je moguće pa i redistribuirati novac jer su to sve državne službe pa se nekome može zaustaviti rast plata ili smanjiti za deset, 20 ili 30 procenata, a povećati medicinskim sestrama i ostalima. Samo je pitanje šta će da rade oni drugi, da li će da budu zadovoljni ili će štrajkovati – kaže naš sagovornik.

On podseća da Đilasova ideja o osnivanju nacionalnog poljoprivrednog holdinga nije nova.

– Đilas je pre više godina govorio o 500 miliona evra državnog fonda iz kojih je predlagao da se osnuje deset velikih kombinata kojima bi država dala po 50 miliona osnivačkog kapitala koji bi bili zametak primarne poljoprivredne proizvodnje, a koja bi bila osnova za preradu, nova zapošljavanja i veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Tada sam rekao da je dobra ideja pomagati primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Ali način na koji će država da se odrekne 500 miliona evra, kao da ih ima negde u šteku, pa može da da po 50 miliona svakom kombinatu je diskutabilan. Jer postavljaju se pitanja koji i kakav je to kombinat, kakva je garancija da će ti ljudi uopšte imati proizvodnju i za koga će oni proizvoditi. Da li siromašna Srbija treba da se bavi onim što je najmanje isplativo, a što može da da rezultate tek za 10 ili 15 godina, jer nije moguće napraviti kombinat za dan i da krava da mleko odmah – objašnjava Savić.

On navodi da je poljoprivreda delatnost koja najmanje zavisi od mera državne politike a najviše od „volje Svetog Petra“, odnosno od vremena.

Na konstataciju Đilasa da se dve milijarde evra iz budžeta rasipa, između ostalog, i na auto-puteve umesto kojih predlaže izgradnju puteva sa četiri trake, kao i na subvencije RTS, Železnicama, ER Srbiju i Koridorima, Savić odgovara da „biti odgovoran državnik i reći da ne trebaju auto-putevi pokazuje da su se pobrkali lončići“.

– U celom svetu osnovna infrastruktura su auto-putevi koji se ne grade za sutra i prekosutra nego za sledećih 20 ili 30 godina. Zamislite da je Josip Broz Tito bio vidovitiji i da je auto-put od granice prema Grčkoj do granice prema Austriji napravio sa tri plus tri trake. Sklon sam da tvrdim da se možda ni Jugoslavija ne bi raspala i da bi stranci došli u većem broju i da bi imali više stranih investicija i isprepletanih interesa. Mogu da razumem da možda neki od ovih puteva nije trebalo praviti u punom profilu, ali kada se posmatra na duži rok, jedan auto-put ne može biti loš. Srbija ne može pogrešiti sa izgradnjom auto-puteva, samo je pitanje da li su prioriteti pravilno postavljeni. Isključivi kriterijum treba da bude značaj te deonice puta. Znači da li tu prolazi više robe i više putnika i šta će u kraćem vremenskom periodu doneti više državi – ukazuje Savić.

On se slaže sa tim da subvencije ne treba davati propalim javnim preduzećima koji ne mogu brzo da izađu na zelenu granu, ali dodaje da to nema veze sa povećanjem plata već sa efikasnim funkcionisanjem države.

– Moram da podsetim gospodina Đilasa da je bio gradonačelnik i kada je PKB bio pod direktnom kontrolom Grada Beograda i kada je mogao biti sačuvan. Tada se nisu potrudili da dovedu PKB u ozbiljno stanje. Naprotiv, tada je prodat najbolji i najzdraviji deo PKB Imlek, Imes, Frikom. PKB je ostavljen bez jedne noge kao velika zemljoradnička seljačka radna zadruga koja proizvodi samo mleko i meso. Toliko o tome koliko on zna i koliko čovek može da ima poverenja u njega da će se zaista dogoditi ono što predviđa – zaključuje Savić.