Savić: Srbija ima ograničene mogućnosti da reaguje u slučaju Trepče

„Ovo je još jedan pokušaj kosovske vlasti da stavi Trepču pod kontrolu i nastavak pritiska na Srbiju da sedne za pregovarački sto i učini ono što Priština očekuje, ali i novi pritisak na Srbe sa severa Kosova i njihovu egzistenciju“, kazao je on agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, sve što se dešava u vezi sa Trepčom deo je i globalne strategije SAD koje žele dominaciju nad Balkanom.

Savić smatra da protiv odluke, kojom se potvrđuje novi statut „Trepče“, a na osnovu kojeg bi trebalo da se 80 odsto vlasništva tog kombinata pripiše Vladi u Prištini, Srbija treba da se bori diplomatskim i pravnim sredstvima, ali ukoliko je potrebno i mirnim otporom radnika.

„Ministarstvo spoljnih poslova bi trebalo da se aktivira i upozna svet sa pravim vlasništvom nad Trepčom u čije poslovanje i razvoj je najviše ulagala država Srbija“, kazao je on i dodao da je potrebno uraditi i neku vrstu „Bele knjige“ koja bi kroz dokumente pokazala šta je istina o Trepči sa ekonomskog aspekta.

Savić je podsetio da je kombinat „Trepča“ u vreme bivše Jugoslavije bio jedan od najvećih proizvođača olova i cinka u Evropi, ali da su sankcija 90-ih godina prošlog veka, a potom NATO bombardovanje i stavljanje pod međunarodnu kontrolu, umnogome poremetili poslovanje tog preduzeća.

Dodatni problem za kombinat, kako je kazao Savić, predstavlja i to što se topionica i rafinacije nalaze na albanskoj strani, a flotacija i rudnik u delu gde je većinsko srpsko stanovništvo, a pojedini tuneli rudnika zadiru i na teritoriju centralne Srbije.

Srpske vlasti su juče pozvale međunarodnu zajednicu da ne dozvoli sprovođenje odluke kojom Priština pokušava da, kako su naveli, otme rudarski kombinat „Trepča“, ugrožavajući tako egzistenciju 3.000 porodica.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kazao je da je jedini cilj odluke Prištine „da se preseče vitalni dotok egzistencije srpskog naroda na severu, jer se radi o najvećem poslodavcu Srba na Kosovu“.

On je podsetio da je najveći akcionar „Trepče“ Fond za razvoj Srbije, sa više od 55 odsto udela, dok je ostatak u vlasništu „Generaleksporta“ iz Beograda, Jug banke, „Progresa“ Beograd, „Dunav osiguranja“, „Elektroprivrede“, „14. oktobra“ iz Kruševca, „Ratka Mitrovića“ iz Požege…

„Kombinat ‘Trepča’ proizvodi oko 200.000 tona koncentrata rude olova i cinka i sve to izvozi, čime podmiruje svoje obaveze. Sada Priština želi da ga priključi nelikvidnom preduzeću ‘Trepča jug'“, rekao je Djurić.

I rukovodstvo „Trepče“ najavilo je da neće prihvatiti bespravni statut tog preduzeća, koji nameću albanske vlasti na KiM.

Generalni direktor Trepče Jovan Dimčić je taj akt ocenio kao bespravan i podsetio da ga je Srbija pre tri godine proglasila ništavnim i da ga neće sprovoditi.

Kako je podsetio Insajder, prema rezoluciji 1244 pravo upravljanja nad kapacitetima Trepče na teritoriji Kosova i Metohije je 2000. godine preuzeo UNMIK, nakon čega je formirao i registrovao novi privredni subjekat Trepča Under UNMIK Adminsitration, s dve celine – Trepča sever i Trepča jug.

Takva situacija trajala je do 2009. godine kada su vlasti u Prištini preregistrovale preduzeće Trepča tako što je sedište kompanije koje je bilo u severnom delu Kosovske Mitrovice prebacila na adresu u južnom delu tog grada.

U kosovskoj Skupštini je zatim 2016. godine usvojen Zakon o Trepči prema kom kosovska Vlada ima 80 odsto vlasništva u ovom preduzeću.

Iste godine Vlada Srbije odlučila je da poništi pravne posledice svih akata i radnji Prištine koje se odnose na Rudarsko-metalurški kombinat Trepča. Odluku je osporio i Vrhovni sud Kosova, ali je Vlada u Prištini tvrdila da to neće promeniti status zakona.

Početkom prošle godine kosovska vlada imenovala je članove Nadzornog odbora Trepče, što je bio jedan od glavnih preduslova za sprovodjenje kosovskog Zakona o Trepči, a u avgustu je osnovala tehničku radnu grupu za procenu celokupne imovine u vlasništvu metalurškog kombinata Trepča.

U izveštaju UN 2011. koji se bavio Trepčom navedeno je da je na vrhuncu svog poslovanja, 1980. godine, Trepča osiguravala posao za 22.500 radnika i imala prosečan godišnji profit od 100 miliona dolara.