Foto: EPA-EFE DENNIS BRACK POOLSrbija je mala zemlja, ali zauzima centralnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana. Upravo ta okolnost, u sprezi sa strateškom, geopolitičkom borbom između Rusije i Zapada, čini Srbiju interesantnom za inostrane obaveštajne službe, kaže za Danas Andreja Savić, nekadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije.
Neutralna pozicija Srbije, dodaje Savić, ima svoje pozitivne, ali i negativne strane.
– S jedne strane, upravo nas to što se nismo jasno opredelili za jedan od blokova čini „interesantnijim“ stranim obaveštajnim službama. Međutim, mora se priznati da nam je neutralni status podigao cenu u međunarodnoj zajednici – ističe Savić uz konstataciju da i dobri ekonomski rezultati podižu rejting neke zemlje.
A upravo je američka Centralno-obaveštajna agencija (CIA) u najnovijoj verziji svog izveštaja o svim svetskim zemljama prepoznala ekonomske reforme i stratešku lokaciju kao glavne faktore povoljnog privrednog rasta Srbije.
U izveštaju koji je dostupan na internet stranici CIA ističe se da su za Srbiju najveći ekonomski izazovi stagnacija ličnih prihoda, manjak radnih mesta u privatnom sektoru, odsustvo strukturnih reformi u državnim firmama i javnom sektoru, kao i dodatna potreba za stranim investicijama.
Gledano na duže staze, prepreke ekonomskom razvoju predstavljaju neefikasan sudski sistem, visok nivo korupcije i sve starija populacija.
S druge strane, u izveštaju se kao pozitivni ekonomski faktori prepoznaju reforme podstaknute evrointegracijama i aranžmanom sa MMF-om, strateška lokacija zemlje, relativno jeftina i obučena radna snaga i sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i zemljama članicama CEFTA.
„Srbija ima tranzicionu, pretežno tržišnu ekonomiju, ali državni sektor ostaje značajan u određenim oblastima. Ekonomija se oslanja na proizvodnju i izvoz, a značajan uticaj ostvaruju strane investicije“, piše u izveštaju. Kako se ističe, stopa nezaposlenosti od 16 odsto u 2017. godini, iako relativno niska u poređenju sa drugim zemljama regiona, i dalje ostaje značajno viša od evropskog proseka.
Govoreći o međunarodnim sporovima, u izveštaju se navodi da Srbija protestuje zbog toga što su SAD i druge zemlje priznale nezavisnost Kosova. Kako se ističe, srpske opštine sa severa Kosova se protive uspostavljanju granice sa Srbijom. Pored Kosova, ističe se i da granice sa Bosnom i Hrvatskom duž Dunava nisu u potpunosti definisane, kao i niz drugih pitanja koje proističu iz sukoba devedesetih.
Vojni budžet
U delu izveštaja koji se odnosi na vojsku, ističe se da je Srbija u 2017. godine potrošila 1,34 BDP-a na vojni budžet. To nas je svrstalo na 85. mesto na svetu po potrošnji na vojsku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
