Scenario kojim se javnost malo plaši, malo teši: Vašingtonski sporazum krše i Beograd i Priština

O tome je javnost i predsednika države u petak obavestio ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost zakazane zbog toga što je Kosovo u četvrtak apliciralo u SE. Selaković nije otkrio koje su to zemlje, ali je Savet ovlastio predsednika države, Aleksandra Vučića, da to objavi „u trenutku kada bude smatrao da je potrebno javnost obavestiti koje su to države“.

– Ovim gestom želimo da damo šansu državama člancama SE da u junu ne pokrenu postupak prijem Kosova u SE. Time pokazujemo spremnost da razgovaramo i do rešenja dolazimo dijalogom. Ovo znači da ćemo nastaviti da radimo na povlačenju priznanja Kosova – naveo je Selaković.

Da će Srbija reagovati na poteze Kosova bilo je jasno posle Vučićevog obraćanja javnosti 6. maja kada je najavio snažnu diplomatsku ofanzivu, a mediji bliski vlasti objavili da će 14 zemalja povući svoje priznanje Kosova.

Može se pretpostaviti da će naprednjaci narednih dana i nedelja dozirano obaveštavati javnost o zemljama koje povlače priznanja, iako takva aktivnost Srbije, kako je Danas već pisao, ne utiče na plan Zapada da Kosovu pomogne.

Budući da prijem Kosova neće biti u skorijem periodu, jer procedura može trajati i do godinu dana, a možda i kraće ukoliko Zapad to bude „sredio“, tada će reakcija Srbije biti važna, najpre za građane Srbije,  i to u pogledu hoće li izaći iz članstva u SE, što bi bila kranja mera, ili neće.

Posle sednice Saveta javnost je obaveštena i da najmanje dve velike države pomažu Kosovu.

– Radom naših službi bezbednosti došli smo do informacija da najmanje dve velike države pružaju ozbiljnu logističku podršku Kosovu u kampanji za dobijanje priznanja i onemogućavanju otpriznavanja – naveo je Selaković, poduprevši tako Vučićeve reči da velike sile pomažu Kosovu.

Zvaničnici Kosova, pak nisu krili, da u aplikaciji za SE imaju pomoć Nemačke.

To je rekao Jeton Zuljfaj politički savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dodavši da je Kosovo obezbedilo dve trećine zemalja članica SE, čiji su im glasovi potrebni za člantsvo.

Kurti, koji nikada nije krio da ga Vašingtonski sporazum ne obevezuje, budući da ga je potpisao njegov prethodnik, Abdulah Hoti, ali je Vučić u svim svojim javnim obraćanjima insistirao na Kosovo aplikacijom ruši taj dokument, uz Briselski i Rezoluciju 1244.

Pitanje da li taj sporazum, potpisan u septembru 2020. u Beloj kući uz prisustvo tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, još važi ili ne, otvorilo se jer u jednoj od tačaka piše da godinu dana Kosovo treba da se suzdržava od traženja članstva u međunarodnim organizacijama, a Srbija se obavezala da odustane od kampanje za povlačenje priznavanja, kao i od lobiranja kod drugih zemalja da ne priznaju Kosovo.

Taj rok je istekao u septembru prošle godine.

Na to se osvrnuo i Selaković podsetivši da je vlada SAD saopštenjem povodom godišnjice od potpisivanja tog dokumenta stavila do znanja da SAD sporazum smatraju i dalje važećim i da su tada pozvali i Beograd i Prištinu da sporazum poštuju.

– Predajom formalnog zateva za članstvo u SE Priština je pokazala da ne poštuje sporazum, ne poštuje datu reč ni stav države koja je bila domaćin postizanja sporazuma i učestvovala u njemu. Tako je Priština pokazala da nema nameru da do rešenja dolazi bilo kakvim razgiovorom Beograda i Prištine, nego po ko zna koji put povlači unilateralne poteze – naveo je on.

Prema njegovim rečima, država je pod velikim pritiscima da dobrovoljno prihvati narušavanje teritorijanog integriteta i rušenje međunarodnog prava i poretka, ali da će se vlast boriti za nacionalne interese.

Pitanja novinara nisu bila predviđena.

Ono što se može primetiti je da se ponavlja ustaljeni scenario u kojem se javnost malo plaši malo teši. Dok zvaničnici vlade i predsednik „šire optimizam“ i najavljuju borbu za interese Srbije, niži funkcioneri SNS, poput Vladimira Đukanovića ili Milovana Drecuna, šalju poruke da je izvesno da će Kosovo ući u SE.

Sednici u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike prisustvovali su ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar unutrašnjih psolova Aleksandar Vulin, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, predsednik Skupštine Ivica Dačić, ministarka pravde Maja Popović, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović i direktor BIA Bratislav Gašić.

Nemački ambasador u Prištini: Radujem se Kosovu u porodici SE

Nemački ambasador u Prištini Jorn Rode izjavio je da Kosovo pripada Savetu Evrope i da se raduje zajedničkom radu na promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, preneo je RTK2. „Radujem se što ću videti Kosovo kao deo porodice Saveta Evrope koja zajedno radi na promovisanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Kosovo pripada Savetu Evrope. Sve najbolje za članstvo“, napisao je Rode na Tviteru.

Stejt department: Kosovo i Srbija suverene zemlje koje odredjuju svoje spoljnopolitičke prioritete

„Kosovo i Srbija su suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete“, naveo je portparol Stejt departmenta u pisanom odgovoru za Glas Amerike. Iz Stejt departmenta je ovako odogovoreno na izjavu predsednika Srbije Vučića da je Kosovo, zahtevom da se pridruži SE, prekršilo odredbe Vašingtonskog sporazuma. „Moratorijum je bio osmišljen da bi se proširio prostor za razgovor i kompromis između Kosova i Srbije, za koji verujemo da je u strateškom interesu obe zemlje“, naveo je Stejt department u odgovoru na upit Glasa Amerike. „I dalje smatramo da je dijalog o normalizaciji odnosa, pod pokroviteljstvom EU, ključan za obe zemlje da bi otključale svoju evropsku budućnost. Pozivamo na njihovo hitno, fleksibilno i ozbiljno učešće u tom procesu“, navodi Stejt department.