Scenario na koji Zapad nema odgovor: Šta ako Vučić pristane, a Kurti ne na francusko-nemački predlog?

Iz različitih verzija ovog predloga, ranije nazivanog “Šolc-Markon” predlog, po nemačkom i francuskom lideru, za sada je, gotovo jedino, jasno da neće podrazumevati priznanje Srbije, ali će podrazumevati neometanje Srbije ulasku Kosova u međunarodne institucije.

Stolica za Prištinu u međunarodnim organizacija, bez priznanja Beograda, predstavlja tako kompromisno rešenje između dve suprotne pozicije – Kosova koje želi suverenitet na celoj teritoriji i zaokruženu državnost, odnosno priznanje Srbije i zvaničnog Beograda za koji je taj postupak neprihvatljiv.

Inteziviranje govora o novoj armaturi i kriza na KiM

Mesecima unazad se govorilo o “novoj armaturi” briselskog dijaloga, kako se o ovom predlogu ranije govorilo, a inteziviranje pritisaka na obe strane u vezi ovog “francusko-nemačkog predloga” poklopilo se sa sijasetom kriza koje su iskakale na prostoru Kosova.

Krize izazvane jednostranim potezima Prištine, odnosno često nazivani reciprociteti, pre svega u pogledu ulazno-izlaznih dokumenata i srpskih ličnih karata, kao i tablica koje izdaje MUP Srbije, a koje su pre svega prisutne na Severu Kosova, ali i pitanje plaćanja struje na Severu Kosova, bile su čitave prošle godine “kočnica” u nastavku dijaloga.

Zvanični Beograd je zapravo tako sve vreme odgovarao i reagovao na postupke Kurtijeve vlade, sve vreme ponajavljajući kako Priština i dalje odbija da formira Zajednicu srpski opština, što je obaveza još iz ranije potpisanog Briselskog sporazuma.

Kako ni prištinska administracija, ali ni međunarodni zvaničnici koji su insistirali na francusko-nemačkom predlogu, nisu imali sluha za zahteve Srbije da se prvo formira ZSO, pa da se tek onda ide na potpisivanje novog sporazuma, u vreme inteziviranja promocije ovog predloga, koja se poklopila sa krizom oko tablica, došlo je do kolektivnog istupanja Srba sa Severa Kosova iz

Upravo ovo kolektivno napuštanje kosovskih institucija, s obzirom na zahtev o formiranju ZSO, dovelo je do toga, prvi put za celu godinu, da međunarodna zajednica i Priština reaguju na poteze Beograda, od kojih je Srpska lista postavljena na pijedesetal eksluzivnog predstavnika Srba Kosovaca.

Vučić na sinoćnoj konferenciji nije eksplicitno rekao da će sporazum prihvatiti, ali sve da i Beograd prihvati “francusko-nemački” predlog, koji je u međuvremenu izdignut na nivo “evropskog predloga” koji uživa otvorenu podršku Sjedinjenih Američkih Država, nije za očekivati da zvanična Priština prihvati sporazum u kome ne stoji već pomenuto međusobno priznanje.

Kurti je u više navrata čak govorio da je Priština sačinila određen opšti okvir za sporazum.

Šta su štap i šargarepa za Prištinu?

Predsednik Srbije Aleksandra Vučića od započinjanja priče o “francusko-nemačkom” predlogu nekoliko je puta menjao narativ. Od početnog odbijanja da ga uopšte uzme u ruke, isticanja crvenih linija Srbije, preko izjave nakon sastanka sa “velikom petorkom” međunarodnih zvaničnika da je protiv zamrznutog konflikta, do sinoćnjog priznanja da je imao uvid u ovaj papir pre 60 dana i isticanja da je za kompromis.

Jasno je Vučić ukazao da su na ovu promenu retorike uticali pritisci međunarodne javnosti i ono što mu je na sastanku sa “petorkom” krajem prošle sedmice poručeno – ako Srbija odbije predlog sporazuma doći će do: ukidanja bezviznog režima, prekida pregovora sa EU, povlačenja postojećih investicija bez dolaska novih i uvođenje neke vrste sankcija.

Time je predsednik Srbije potvrdilo ono što se ranije spekulisalo – šta su štap i šargarepa Zapada za zvanični Beograd, ali izgleda da oni izostaju kada je u pitanju Priština. Bar izostaje štap. Kao “šargarepa” u ovoj konstalaciji mogli bi se gledati davanje vizne lizne liberalizacije i prihvatanje aplikacije za članstvo u EU.

Dok je Vučić okružen saradnicima koji se nalaze na američkoj crnoj listi, poput Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, obojice umešanih u dešavanja na Kosovu, pogotovo što je Radoičić i potpredsednik Srpske liste, što se takođe može tumačiti kao vid pritiska, za Kurtija važi priča da je nekorumpirani idealista.

Rigidan u svojoj, u navratima esktremističkoj politici i retorici, kosovski premijer ima koliko-toliko stabilnu većinu. Vlada mu zavisi od poslanika iz opcije kosovske predsednice Vjose Osmani, za koju u kosovskim krugovima pričaju i da je ekstremnija od Kurtija. U pitanju je stranka “Smelo” čija je predsednica Domenika Gervala, aktuelna ministarka spoljnih poslova, ovdašnjoj javnosti poznata po nastupima na sednicama UN, a inicijator osnivanja stranke je bila sama Osmani, nakon napuštanja stranke DSK.

Ipak s pojavom priče koju su pokrenuli slovenački mediji o proneveri poreza i pranju novca u koje je navodno umxešan kosovski ambasador u Hrvatskoj Martin Berišaj, protiv kog je kosovska agencija koja se bori protiv korupcije podigla prijavu nekorupiranost ovog političara stavlja se pod znak pitanja.

Kurti je u aferu navodno umešan tako što je Berišaj porez izbegavao za novac u vrednosti najmanje od 1,5 miliona evra, koje je dobio od kompanije GEN sa sedištem u Srbiji, da bi taj novac kasnije bio korišćen za kampanju “Samoopredeljenja” za izbore 2021. godine.

Zapadu ne treba još jači Kurti

Upravo one izbore na kojima je Kurtijevo “Samoopredeljenje” uz podršku Vjose Osmani i drugih kojih su napustili Demokratski savez Kosova (DSK, albanski LDK) osvojilo 50.28 odsto glasova, ostvarivši tako najbolji rezultat u istoriji parlamentarnih kosovskih izbora. Na izborima 2019. godine ovaj pokret, tada bez Osmani, imao je 26.27 odsto glasova.

Taj rezultat treba imati u vidu s obzirom da su ovi izbori održani nakon što je prva Vlada Kosova čiji je Kurti bio predsednik pala, samo nakon nekoliko meseci, nakon izglasavanja nepoverenja u Skupštini, a sve na zahtev koalicionog partnera – Demokratskog saveza Kosova, čemu se tada Osmani usprotivila.

Kurti je tada govorio da rušenje Vlade ima veze sa “spremnim sporazumom o razmeni teritorija Kosova i Srbije”, odnosno priči o razmeni teriotija u vremenu kada se dijalogom u ime tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa bavio Ričard Grenel, koji i danas hvali tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija koji je, zajedno sa predsednikom Vučićem, učestvovao u dogovaranju “čuvenog” razgraničenja.

Jasna poruka da ga ruše zbog neprihvatljivog dogovora sa Srbijom, uz pritisak SAD, između ostalog, rezultovala je skoro duplo boljim rezultatom.

Jasno je da bi bilo kakvo rušenje aktuelne Kurtijeve vlade, sve i da je moguće, bi rezultovalo tome da Kurti, ako ne bolji, onda ostvari rezultat sličan onom na prethodnim izborima, tako da ovakav pritisak Zapada treba isključiti, jer im ovaj rigidni političar nikako ne treba još jači, a sve i da mu padne politička podrška, teško je zamisliti koaliciju u kojoj se Kurti i Osmani ne nalaze.

Pitanje je i koliko druga vrsta pritisaka koji se pojavljuju u vidu kritika da aktuelna Vlada nije dobar partner SAD, a kojom kosovksa opozicija pokušava s jedne strane da se u očima SAD pokaže kao neko ko bi mogao da zameni Kurtija, a sa druge strane da u očima kosovskih Albanaca kojima je SAD simbolički vrlo važna – Kurtija prikaže kao nekog ko odstupa od zahteva zvaničnika ove zemlje.

Ipak, pitanje je koliko su takvi postupci kosovske opozicije delotvorni, odnosno koliko briga Kurtijevo biračko telo da li jeste ili nije partner SAD.

Podršku je njegov pokret gradio na ekstremističkoj politici, žustroj retorici i nasilnim akcijama, setimo se obrtanja kamiona sa proizvodima iz Srbije 2016. godine, te bi prihvatanje sporazuma u kome ne stoji međusobno prizanje, za Kurtija bilo političko samoubistvo.

Iako su pritisci opozicije postojali i pre izlaska Srba iz institucija, Kurti se pokazao odlučnim u svojoj poziciji.

Nove krize na Kosovu kao Kurtijev odgovor

Kako se pritisak bude povećavao Kurti će izazivati nove krize na koje će Beograd i Zapad biti prinuđeni da reaguju, a da se sa tim već krenulo pokazuje i nedozvoljavanje vozilima sa KM tablicama da uđu na prostor KiM i pored ranije postignutog dogovora o tablicama kojim je rešena kriza čiji je deo bio i izlazak Srba iz institucija, ali i stava Evropske unije da Priština ovime krši pomenuti dogovor.

Ne treba zaboraviti ni na moguće povećanje tenzije usled nekog etnički motivisanog incidenta, kakav je bio onaj u Štrpcu, ili nekog prouzrokovanog drugim spletom okolnosti – poput onog u Leposaviću, kada su specijalci KP pucali na automobil u kome su se nalazila dvojica Srba od kojih je jedan zadobio ranu u predelu grudnog koša. Navodno oni su svojim vozilom udarili u vozilo policije, da bi zatim njihov automobil bio izrešetan hicima policajaca.

Povod za krizu mogu biti lokalni izbori na Severu Kosova koji se očekuju na proleće, a sve to bi pregovore u pogledu evropskog predloga odužilo.

Srbija bi iz ovakvog scenarija u kome Kurti odbija da prihvati sporazum profitirala jer bi se postavila kao konstruktivni saradnik Zapada, dok bi Kurti, po ko zna koji put od početka prošle godine, bio neko ko deluje mimo zahteva Zapada koji inteziviranjem dolaska do sporazuma o normalizaciji odnosa želi da Rusiji izbaci iz ruku argument kosovskog presedana.

Za to im je potrebna Kurtijeva kooperativnost – odnosno formiranje ZSO, kako bi Vučiću i zvaničnom Beogradu iz ruku izbacili argument o obavezama Prištine iz Briselskog sporazuma kojim Srbija konflikt pokušava da drži u zamrznutom stanju.

Kurti ga je jednostranim potezima odrmzavao i gurao u pravcu nekakvog novog sporazuma, ali očito da on nije ispao onako kako bi kosovski premijer voleo da izgleda. Ili će morati da nađe način kako da evropski predlog sporazuma podredi sopstvenim crvenim linijama, a ako međunarodna zajednica ipak pronađe način za veći pritisak, Aljbin Kurti će postati žrtva sopstvene politike.

Nešto slično kao Aleksandar Vučić kojeg oni koji je deceniju hranio putonifilskim narativom i pričom da nema predaje u pogledu Kosova i Metohije danas optužuju za izdaju srpskih nacionalnih interesa.