Sebastijan Kurc teži da poveća uticaj na Balkanu

Ipak on pripada novoj generaciji lidera koja želi da „ostavi trag u evropskoj politici“, uključujući povećanje uticaja Austrije na Zapadnom Balkanu, kažu za Danas nezvanično pojedine zapadne diplomate komentarišući spoljnopolitički kurs zvaničnog Beča prema ovom regionu. Naši sagovornici ističu da je tokom aktuelnog predsedavanja Austrije EU iznova došla do izražaja želja zvaničnog Beča da „pokuša da doprinese pomirenju na Balkanu, čime se, na neki način, Kurc pojavljuje kao protivteža nemačkoj kancelarki Angeli Merkel“.

Najnovija inicijativa Beča koja se odnosi na ovaj region jeste „radni sastanak“ sa premijerima Zapadnog Balkana. Iz Vlade Srbije našem listu je juče potvrđeno da je premijerka Ana Brnabić prihvatila poziv austrijskog kancelara da prisustvuje tom skupu. Prema najavama iz Beča, pored premijera „zapadnobalkanske šestorke“, uključujući kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, očekuje se prisustvo i Johanesa Hana, komesara EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju, kao i Marije Gabrijel, evropske komesarke za digitalnu agendu i digitalno društvo.

Austrijski kancelar je, podsetimo, prošle sedmice posetio Beograd i Prištinu i poručio da je „uspešan ishod dijaloga Beograda i Prištine jedinstvena prilika da „istorija ostane istorija“ i da krenemo u uspešnu budućnost. Za razliku od nemačke kancelarke, koja je u nekoliko navrata rekla da „nema promene granica na Balkanu“, Kurc i ostali austrijski zvaničnici ne protive se mogućnosti da se razgraničenjem reši pitanje Kosova. Prošlog meseca austrijski predsednik

Aleksander van der Belen izjavio je u Beogradu da će Austrija, „ukoliko bude postojalo mirno i saglasno rešenje za Kosovo između Beograda i Prištine, na to gledati sa velikom blagonaklonošću“, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tom prilikom poručio da „Austriju doživljavamo kao prijatelja, imamo dobre i partnerske odnose i Austrija podržava Srbiju na putu ka EU“.

Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, kaže za Danas da je pojačano zalaganje Austrije za rešenje kosovskog pitanja u poslednje vreme rezultat „pre svega predsedavanja EU, a i uloge medijatora koju Austrijanci sami smatraju da imaju“.

– Austrija, koja je smeštena između Nemačke i zemalja Višegradske grupe, Rusije i „stare Evrope“, smatra sebe „kapijom Balkana“. Ali, ponavljam, to je, prvenstveno, njihova lična percepcija o sebi samima, što vuče korene iz neutralnosti tokom Hladnog rata, ocenjuje naš sagovornik.

Estonski diplomata Erki Bahovski navodi za Danas da postoji nekoliko razloga zbog čega je Austrija toliko zainteresovana za Zapadni Balkan.

– Prvi razlog je istorijski. Moguće je da je Austriji, kao bivšoj carevini, stalo do stabilnosti Zapadnog Balkana kao nekadašnjeg dela Austrougarske. Drugi razlog je migracija. Mi smo videli da svaka vrsta nestabilnosti u bilo kojem regionu izaziva migraciju i, stoga, izbeglički talas. Austrija nije voljna da prima bilo kakve izbeglice, a Zapadni Balkan je veoma blizu Austriji, tako da bi prvi naredni „talas“ „zapljusnuo“ Austriju. Treći razlog odnosi se na Kosovo, budući da trenutno situacija tamo znači dosta kriminala, crno tržište, pranje novca i slično. Ako ne bude pronađeno rešenje za kosovsko pitanje, to će negativno uticati na Austriju i na čitavu Evropu. Istovremeno, članstvo Srbije u EU bilo bi korisno za Austriju. Na kraju, Austrija je iz ponosa želi da pokaže da je postigla nešto tokom svog predsedavanja EU, kaže naš sagovornik.

Zona stabilnosti

Kao „primarni cilj“ austrijske spoljne politike zvanično se navodi „podrška preobražaju Zapadnog Balkana u zonu stabilnosti“, što podrazumeva „punu integraciju ovog regiona u EU“.