Sedam od deset Srba na Kosovu se ne osećaju slobodno da izraze političke stavove

Milićević je naveo da je primetan pad već treću godinu zaredom ispitanika koji veruju u političke partije i u političare, o čemu govori u prilog nalaz koji pokazuje da samo 11 odsto ispitanika kaže da na Kosovu postoje političke partije ili političari kojima se veruje.

Dve trećine anketiranih smatra da je od međunarodnih aktera Rusija najbolji branilac interesa Srba na Kosovu, dok, napspram toga, 22 posto građana podržava nastavak Briselskog dijaloga, što je blagi porast podrške prema razgovorima.

– Međutim, jedna velika većina, gotovo 47 posto, smatra da Zajednica srpskih opština neće biti formirana. To je trend koji nas prati već unazad nekoliko godina i ta sva obećanja koja su dolazila u javnosti, naprosto, eto, sada nakon svih ovih godina vidimo da nisu moguće realno utemeljena iz mnogobrojnih razloga. Pre svega, nedostatka jasne komunukacije između ključnih aktera u pregovaračkom procesu – objašnjava Milićević.

Kada je reč o nalazima stavova Srba po pitanju kritičkog mišljenja i njegove nedovoljne zastupljenosti u medijima na Kosovu, sedam od deset građana ističe da se ne oseća slobodno da izrazi svoje političke stavove.

Što se bezbednosti tiče, podatak koji je Milićević izdvojio kao alarmantan, pokazuje da 74 procenata ispitanika smatra da je bezbednosna situacija na Kosovu poprilično loša, te da 37 odsto anketiranih misli da se bezbednosna situacija pogoršala u poslednjih godinu dana.

– Jedan od najalarmantnijih podataka koji se već godinama unazad u našim analizama na žalost pojavljuje, to je migracija, gde gotovo polovina svih ispitanika ne vidi sebe u narednih pet godina na Kosovu. To je za ovako jednu devastiranu zajednicu, poput srpske danas na Kosovu, ne alarmantan, nego katostrofalan podatak. Na moju veliku žalost, iskren da budem, nismo videli nijedan adekvatan institucijalni odgovor, bilo u Prištini, a ni u Beogradu, uključujući naravno i međunarodnu zajednicu, na ovako jedan negativan trend – ukazuje Milićević.

Istraživanje je takođe pokazalo da gotovo polovina ispitanika ima negativan stav prema Evropskoj uniji, gde uglavnom smatraju da je EU, kada je pregovarački proces u pitanju, u većini slučajeva na strani Prištine, ili makar nije u stanju da odgovori na jasne probleme koji su se pojavili tokom procesa dijaloga.

– Što se etničke distance tiče, za nas dole na Kosovu je ovo bila neverovatno interesantna oblast koja zavređuje veću pažnju od dosadašnje, upravo iz razloga da je pune dve decenije i duže od okončanja konflikta, ta etnička distanca neverovatno izražena. Jedan od deset građana smatra da su odnosi između Srba i Albanaca relativno dobri, što je, rekao bih, poprilično loše – naveo je Milićević.

Poslednji nalaz istraživanja tiče se procesa vakcinacije u poslednjih godinu dana, koji pokazuje da se 95 odsto ispitanika vakcinisalo u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije.

– Ovo je jedna od stavki koja je naprosto morala da bude zajednički imenitelj, ne samo u odnosima između Beograda i Prištine, već i na globalnom nivou. Na žalost, u međusobnim odnosima, umesto zajedničkog interesa da se svi zajedno borimo, odnosno da se nađe jasan mehanizam i modalitet borbe protiv Kovida, mi smo danas imali, na žalost, situaciju da se umesto na Kosovu, 95 posto ispitanika vakcinisalo u nekim od zdravstvenih centara širom Srbije – kaže Milićević .

Ovogodišnje izdanje Analize trendova je sedmo po redu od 2015. godine, kada je NVO Aktiv započeo ovo istraživanje.