Sedmi dan krize na severu KiM: Zapad traži održavanje novih izbora

Zaposleni u opštini Zvečan i jutros u sedam časova su se potpisivali kod bodljikave žice koju su postavili vojnici Kfora ispred zgrade lokalne samouprave da su došli na vreme na posao i pružili dokaz svog odgovornog ponašanja prema radnim obavezama iako im je oduzeto pravo na rad nasilnim ulaskom specijslaca kosovske policije i novih gradonačelnika albanske nacionalnosti u opštine.

Protest okupljenih građana od kojih su neki već 4. noć za redom proveli ispred zgrade opštine Zvečan protiče u jutarnjim satima mirno.

Agencija FoNet prenosi pisanje portala  Kossev, da su jutros u Zvečanu osvanuli i transparenti sa porukama o miru i kritikama na račun kosovskog premijera Aljbina Kurtija „Zašto mi Kurti snajperom nišani dete?“, „Mi nismo kriminalci, samo hoćemo slobodu“, „Nećete nas oterati iz naše kuće“, „Hoćemo mir a ne suzavac i šok bombe“.

Na više lokacija u Zvečanu nalaze se snage Kfora, što je prethodno zatražila Srpska lista nakon incidenta sa Kosovskom policijom.

Najviše pripadnika Kfora je i dalje ispred opštinske zgrade. Oni danas, međutim, ne nose štitove koji su bili deo njihove opreme u prethodnim danima i mnogo ih je manje u odnosu na prethodne dane.

S druge strane ograde, odnosno bodljikave žice, nalazi se veliki broj građana, zaposlenih u srpskim institucija i u Privremenom organu opštine Zvečan. Zaposleni u toj instituciji i danas su se potpisivali uz samu ogradu i bodljikavu žicu – simbolično, kao da im je počelo radno vreme.

U Zvečanu su i predstavnici Srpske liste, među kojima i nekadašnji gradonačelnici Zvečana i Severne Mitrovice, Milan Radojević i Dragiša Milović.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je da nema dileme da je srpski narod odlučan da prekine teror koji sprovodi Priština i da se situacija vrati na prehodno stanje.

„Kfor je pojačao prisustvo, ali vidimo da su pripadnici specijalne parapolicijske jedinice u zgradama opštine i da Priština ne pokazuje nikakvu volju da ih vrati u baze južno od Ibra“, navodi Drecun.

Vidimo kaže i neke propratne akcije Albanaca, kao što je skup bio u južnom delu Mitrovice.

„Srbi će nastaviti da protestuju dok se situacija ne reši, ali imamo i pojačane diplomatske aktivnost vodećih zapadnih zemalja da se kriza smiri i nastavi dijalog“, ističe Drecun.

Prema njegovim rečima, ako hoćete nasilno da upadnete i organizovano sa ratnohuškačkim porukama, onda želite da izazovete sukob.

„Nije ih bilo u velikom broju da urade tako nešto. To je bio pokušaj nekog organizovanja skupa koji je išao možda samo preko društvenih mreža, ali nije bio organizovan tako da bi mogao da dovede do teškog sukoba. Vidite koliko su u pravu Srbi kada se protive otvaranju mosta na Ibru za saobraćaj. To je unošenje dodatne nestabilnosti i straha kod srpskog naroda i nešto što mora da se spreči“, smatra Drecun.

O Samitu u Moldaviji, Drecun kaže da je to jedan od značajnijih političkih foruma i da je situacija na severu KiM bila gotovo dominantna tema.

„Predsednik je imao veoma značajne susrete, sa Makronom, Šolcom, Boreljom i ti ljudi itekako utiču na ono što se dešava na KiM. EU predlog o normalizaciji odnosa je inicijalno nazvan francusko-nemačkim predlogom i izuzetno je bitno razgovarati sa njima i postići saglasnost, kao ovog puta. Imamo i jednoglasni stav pet stalnih članica SB da je Priština kriva za ovu krizu. Prvi put se dešava tako nešto. Nama je važno da je predsednik Vučić uputio poruku srpskom narodu da se izbegava bilo kakav sukob sa Kforom“, napominje Drecun.

Kfor sada pokušava da se pozicionira na svim mestima gde je potrebno da bi se izbegli sukobi i više ne provicira srpski narod, dodaje Drecun.

„Videli smo inicijativu Makrona i Šolca kako da se deeskalira ova kriza na politički način, a to je da se održe novi izbori na severu KiM. Vidimo i da Amerikanci insistiraju na tome da se gradonačelnici izvuku iz zgrada i da tamo ne obavljaju poslove. Taj predlog je Kurti shvatio. Šolc i Makron su rekli da Zajednica srpskih opština mora da se formira“, ističe Drecun.

Što se Srbije, dodaje, tiče nije varijanta da se ponovo pregovara o ZSO, već da se realizuje u skladu sa Briselskim sporazumom.

„Bitno je da je shvaćeno da bez ZSO situacija uvek može da eskalira“, napominje Drecun.

Navodi da među samim albanskim političkim partijama postoje razlike u mišljenjima, posebno prema SAD.

„Ovde se radi o ponašanju Kurtija. Dugo se spekuliše da Amerikanci nemaju dovoljan uticaj na Kurtija i pokušavaju da nađu neke alterntivne mogućnosti. Ne bi mogao da se ponaša tako da nema podršku neke od zemalja Kvinte. Vidimo da je Kurti dobio opomenu, ne sankcije u pravom smislu reči, i čini mi se da je konačno razumeo tu opomenu“, kaže Drecun.

Drecun smatra da mora da se precizno dogovori ZSO, da bi se razgovaralo o eventualnom povratku srpskog naroda u institucije.