Šef diplomatije Austrije Šalenberg za Danas: Balkan nije zadnja kapija Evrope nego njen centar, ali put u Brisel ne vodi preko Moskve

Upitan kada je po njegovom mišljenju optimalno da dođe do normalizacije odnosa i konačnog priznanja Srbije i Kosova Šalenberg dodaje da obe strane moraju mnogo toga još da učine kako bi se osnažilo međusobno poverenje.

– To nije pitanje optimalnog trenutka. Obe strane moraju još mnogo toga da učine kako bi osnažile uzajamno poverenje, ali i kako bi sprovele konkretne mere. Što pre to bolje… Kako bi se nastavilo tim putem, važno je da se dosledno sprovode već postignuti sporazumi, gradi uzajamno poverenje, da ne bude jednostranih poteza i da se unapredi regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa. Ja kod svojih kontakata na obe strane izričito apelujem da pokažu odgovornost i spremnost za kompromis kako bi se postigao konkretan napredak, navodi Šalenberg.

Očekujete li da Srbija na kraju uvede sankcije Rusiji, kao deo usklađivanja sa spoljnopolitičkim kursom EU?

– Pozdravljamo to što se Srbija velikom većinom pridružila međunarodnoj zajednici, koja je u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija osudila rusku invaziju. Kao nadogradnju na taj korak očekujemo da se Srbija priključi i sankcijama i da koherentnim i odlučnim delanjem doprinese što je moguće skorijem okončanju ovog rata. Moramo i nadalje biti ubedljivi, jer kandidat za članstvo u EU ne može da se drži na „ekvidistanci“ između EU i Rusije. Mora biti jasno da put u Brisel ne vodi preko Moskve.

Šta očekuje Zapadni Balkan u pogledu evropskih integracija u narednom periodu?

– Zapadni Balkan je bio i ostao prioritet Austrije po pitanju spoljne i evropske politike. Ovaj region nije zadnja kapija Evrope nego njen centar. Stoga je nas stav jasan: Očekujemo brz napredak u procesu proširenja. Raduje me što su, nakon godina odlaganja, u julu napokon otvoreni pregovori o pristupu sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Sledeći važan korak je status kandidata za Bosnu i Hercegovinu. Prošlonedeljna pozitivna preporuka Evropske komisije je prekretnica, sada pojedinačni glavni gradovi Unije ne smeju biti kamen spoticanja. Mora se napokon pokrenuti i vizna liberalizacija sa Kosovo, koja je odavno trebalo da dođe na red. Ovde je reč o fer odnosu i ravnopravnom tretmanu. I želimo da i Srbija uskoro napravi sledeći korak kada je reč o otvaranju poglavlja. Moramo napokon da napravimo nešto konkretno, reč je o kredibilitetu EU u regionu.

Koliko je inicijativa „Otvoreni Balkan“ slična Berlinskom procesu i u skladu sa evrointegracijom regiona?

– Mi načelno podržavamo svaki vid regionalne saradnje, ali bi ona trebalo da obuhvata sve partnere na Zapadnom Balkanu i da se zasniva na evropskim normama i standardima. Što je tešnja saradnja između šest zemalja, to vodi većem prevazilaženju sukoba i prepreka iz prošlosti. Stoga veoma pozdravljam što Nemačka ponovo aktivno prati Berlinski proces i što smo se u Berlinu usaglasili oko konkretnih dogovora za realizaciju zajedničkog regionalnog tržišta. To je važna inicijativa koja će celu regiju odvesti korak dalje u pravcu evropskih integracija.

Šta je Vaš lični utisak sa pripremnih sastanaka za predstojeći samit Berlinskog procesa?

– Važno je da nakon prekida od tri godine napokon ponovo imamo fizički sastanak u okviru Berlinskog procesa. Oseća se novi podstrek, svi ponovo žele da se kreću ka Evropi. Naročito je bitno da – kao i tokom pandemije korona virusa – i po pitanju energetske bezbednosti pokažemo solidarnost i da i zemlje Zapadnog Balkana budu obuhvaćene sistemom sigurnog snabdevanja energijom, npr. u okviru energetske platforme EU. Tu moramo da pokažemo solidarnost sa regionom. Ponovno pokretanje Berlinskog procesa važnije je nego ikad, jer je ruski napad na Ukrajinu između ostalog jasno pokazao da je Zapadni Balkan neka vrsta lakmus papira za Evropsku uniju i ne smemo dozvoliti da drugi akteri ostvare svoj uticaj u ovom regionu. Berlinski proces podržava dva cilja i takoreći ubija dve muve jednim udarcem. S jedne strane je tu bliska međusobna saradnja država Zapadnog Balkana, gde je naročito reč o izgradnji zajedničkog tržišta, ali je i saradnja mladih barem jednako važna. A s druge strane ovakva regionalna saradnja daje ogroman podsticaj našim partnerima na Zapadnom Balkanu na putu ka članstvu u EU.

Koliko je za zemlje EU važno ukidanje bezviznog režima sa zemljama iz kojih dolaze u migranti?

– Brojevi zahteva za azil u Austriji i drugim zemljama članicama EU su alarmantni. U Austriji je ove godine do kraja septembra podneto već preko 70.000 zahteva, čime u Evropi po broju zahteva po stanovniku zauzimamo drugo mesto, a po apsolutnim brojevima četvrto. Pritom veliki problem predstavljaju državljani trećih zemalja – između ostalog iz Indije i Tunisa – koji imaju pravo bezviznog ulaska u Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, a zatim ilegalno dolaze u EU odn. Austriju. Na samitu na temu migracija, koji su savezni kancelar Nehamer, predsednik Vučić i premijer Orban održali početkom oktobra u Budimpešti, dogovoreno je da će Srbija – kao i druge zemlje Zapadnog Balkana – prilagoditi svoje vizne režime pravilima EU, sto bi u okviru pristupnog procesa svakako morale da urade. Veoma pozdravljam što je Srbija delala konstruktivno i pre nekoliko dana ponovo uvela vize za Tunis i Burundi. Verujem da će uskoro uslediti dodatni koraci u pravom smeru.