Šef odborničke grupe SSP: SNS i SPS znaju da u prestonici nemaju većinu

Zamislite taj nivo anksioznosti vladajuće stranke kada ovakvim trikovima moraju da pribegavaju. Mora da im nije ni lako, ni udobno u Beogradu kad to rade. Naravno da nije, Beograd ih neće – navodi Peđa Mitrović, šef odborničke grupe „Sloboda i pravda“ u Skupštini grada Beograda i član Predsedništva Stranke slobode i pravde, u razgovoru za Danas.

Mitrović ovako odgovara na pitanje o tome da li postoje neki posebni problemi u vezi sa izbornim uslovima u glavnom gradu, gde bi novi odbornici trebalo da se biraju na proleće 2022. godine.

On ističe i da sve ono što opozicija navodi kao glavne zamerke na izborne uslove važi u Beogradu, uz ove dodatne probleme koji se primećuju u prestonici.

– Beogradski izbori pate od istih boljki kao i svi drugi o kojima smo do sada pričali. Potčinjavanje javnih resursa interesima jedne stranke, zatvorene medije, pritiske na članove biračkih odbora, funkcionerske kampanje, da se ne ponavljam, to svi jako dobro znaju, istakao je Mitrović.

Zbog toga što su izborni uslovi i dalje loši i nema mesta za fer nadmetanje, Mitrović ne deli mišljenje koje je nedavno izneo Marko Bastać, bivši predsednik opštine Stari grad i osnivač Kancelarije za lokalne i inovativne politike (KLIP), da opozicija treba da traži vanredne parlamentarne izbore.

Bastać, koji je smenjen sa funkcije predsednika beogradskog odbora SSP nakon junskih izbora, je, naime, uoči sednice Skupštine grada kraje prošle godine, predstavio svoje novo političko udruženje KLIP i pozvao sve stranke opozcije da se ujedine oko zahteva za smenom gradske vlasti i raspisivanja prevremenih beogradskih izbora.

Mitrović pak ne misli da je ovo dobra ideja niti da može doći oko saglasnosti opozicije po tom pitanju.

– Nema nikakvog smisla zahtevati vanredne beogradske izbore jer danas nemamo ni elementarne preduslove za održavanje tih izbora u bazično demokratskoj atmosferi. Odlično svi znamo da bi i ovaj put celokupan državni aparat bio potčinjeni interesu izbornog rezultata vladajuće partije. Ništa se nije promenilo od 21. juna kada su neke liste izašle na izbore da budu vreća za udaranje, pa da sada tražimo nove izbore, naveo je on.

Beogradski izbori, po njegovom mišljenju, treba da se održe u redovnom roku, početkom 2022. godine, ali Mitrović i SSP su stava da oni treba da budu razdvojeni od izbora na ostalim nivoima, odnosno ne slaže se sa idejom vlasti da se uz beogradske održe i prevremeni parlamentarni izbori.

– Razdvajanje izbora, apsolutno nema mesta za bilo kakve dileme. Pogledajte kako se u ozbiljno uređenim zemljama, poput Nemačke ili Švajcarske, odvijaju izborni ciklusi. U gotovo svim se lokalni, pokrajinski i parlamentarni izbori razdvajaju iz jednog prostog razloga – da ne bi jedna politička opcija potčinila celokupan politički sistem samo svojim interesima. A to je upravo ono što se desilo Srbiji. U proteklih osam godina nam je uništena izborna kultura. Zato moramo to da popravimo već na narednim izborima, navodi šef odborničke grupe Sloboda i pravda.

Vladajuća stranka uveliko se priprema za prestoničke izbore, što se može očitati iz kampanja koje vode, od negativne kampanje protiv lidera SSP Dragana Đilasa preko prazničnih video-spotova u kojima Deda Mraz kritikuje opoziciju do obećanja novih gradskih projekata, ali i sa najavama Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd i stranke SPAS, da bi bio idealan kandidat za gradonačelnika.

Mitrović ovo ocenjuje kao znak da vladajući režim nema dovoljnu podršku u Beogradu zbog čega pribegava negativnim kampanjama.

– SNS i SPS znaju da u Beogradu nemaju većinu i zato traže trik kojim će opstati na vlasti. Gospodin Šapić im se čini rešenje za njihove probleme, ali Beograđani se neće prevariti. Dobro znaju da se danas glasanjem za gospodina Šapića glasa za SNS. Zato im to neće proći. Beograđani žele promene, to je jedino važno, ukazao je on.

S druge strane, delu opozicije koja još uvek nije odlučila da li će na ove izbore izaći ili ih bojkotovati kao prethodne, često se zamera nepripremljenost za izborni proces, posebno nedostatk mreže kontrolora i aktivista na lokalnom nivou, u opštinskim odborima.

Mitrović pak smatra da ovo nije „slaba tačka opozcije“ kako im se često spočitava, već znak devastiranog političkog sistema.

– Izvinite, ali to nikako ne bi mogla biti slaba tačka opozicije, nego pokazatelj koliko je politički sistem zemlje devastiran zahvaljujući vladajućoj koaliciji. Danas opozicione partije maltene da ne mogu ni da funkcionišu jer se njihovi članovi zastrašuju i diskriminišu, a zamislite koliki je tek izazov naći ljude koji će na biračkom mestu sedeti ceo dan i odolevati pritiscima predstavnika vladajućih partija. Uprkos tome, mi radimo na mobilizaciji simpatizera i članstva i izgradnji mreže kontrolora. S obzirom koliko su ljudi razočarani time što je postalo jasno da u Srbiji postoje građani prvog reda, privilegovani koji ni ne idu u zatvor kada nekoga prebiju ili mu spale kuću, i svih nas ostalih, to više nije nikakav izazov. Ljudi žele promene i da se za njih bore, naveo je on.

Beograd ima 230.000 birača viška

O mogućim fiktivnim glasačima koje Mitrović pominje, Danas je pisao predstavljajući podatke da na području Srbije ima skoro 700.000 ljudi „viška“ u biračkim spiskovima u odnosu na podatke o broju punoletnog stanovništva Republičkog zavoda za statistiku. Beograd prednjači 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača, prema ovim podacima. Podatke iz 2018/2019. godine je obradio i predstavio kartografski Dučan Dačić, student Pravnog fakulteta, koji se već neko vreme bavi kartografskim prikazom različitih statističkih i demografskih informacija. Pojedini poznavaoci izbornog procesa ukazivali su pak da se ove brojke razlikuju zbog migracija stanovništva i iseljenika u dijasporu koji nisu odjavili svoje adrese u Srbiji.