Šef posmatračke misije EP: Bojim se da će se za Srbiju vrata za proširenje EU dosta brzo zatvoriti

Grošelj navodi da će rasprava o izborima u Srbiji biti na dnevnom redu EP i pre finalnog izveštaja ODIHR-a, te da će reagovati i na napade predstavnika vlasti na članove misije ODIHR, posebno na Andreasa Šidera.

„Evropski parlament uvek reaguje i reagovaće i zbog reakcija srpskih vlasti prema kolegi Andreasu Šideru. To su neke stvari koje su uznemirile kolege i oni traže neku reakciju i siguran sam da će ona uslediti nevezano za finalni izveštaj. Takva reakcija je neprihvatljiva, jer kad počnete sa ličnim diskreditacijama pojedinaca koji su bili posmatrači u ime institucije kao što je EP, to u evropskoj politici nije dobro prihvatljivo. Članovi parlamenta to ne uzmaju kao napad na pojedinca nego kao napad na instituciju. To vodi i do političkih reakcija koje prevazilaze političke razlike između nas kao liberala, socijalista itd. Očekujem da će biti reakcija iz Evropskog parlamenta i da one neće ići u prilog Srbije i srpskih vlasti“, ističe Grošelj.

Komentarišući pozive pojedinih evroposlanika na međunarodnu istragu izbornih nepravilnosti u Srbiji, Grošelj ističe da je to stvar o kojoj odlučuje zemlja u kojoj se izbori organizuju.

„Ako se srpske vlasti odluče za to, to bi bila dobra porika. To je način na koji bi stvari mogle da se pomaknu sa mrtve tačke, ali ja to ne očekujem“, navodi on.

Dodaje i da će to imati dosta uticaja na to kakav će stav zauzeti EP kada se bude spremao novi izveštaj o napretku Srbije ka EU, te da postoji bojazan da će se za Srbiju vrata za proširenje dosta brzo zatvoriti.

„Bojim se da će se Srbija nači u sličnom položaju kao Turska“

„Brine me da će prevladati evropska oportunistička politika, znači to što se desilo Srbiji to će se tolerisati, ali istovremeno kad budu krenuli procesi ubrzavanja približavanja EU, Srbija neće bio deo tog ubrzavanja. Bojim se da nekih bitnih promena u procesa približavanju neće biti i da će biti stanje slično onom u kojem se našla Turska. Bojim se da će Srbija biti u klopci i da će sa jedne strane EU i SAD očekivati da će se srediti pitanje Kosova, što ne znači priznanje Kosova, a na drugoj strani da će fokus proširenja biti na svim drugim zemljama poput Crne Gore, Ukrajine i Moldavije, a ostale zemlje će verovatno da čekaju na neku bolju budućnost“, kaže on.

Na pitanje da li i on, poput nekih u Srbiji, ima utisak da je Brisel spreman da zarad pomaka u dogovoru između Beograda i Prištine okrene glavu na stranu od stvari koje se čine suštinske za zemlju koja želi da bude članica EU poput vladavina prava i fer i poštenih izbora, Grošelj kaže da nažalost ima.

„Imate zemlje članice koje igraju dosta prljavu igru, koje na jednoj strani tolerišu šta se događa u Srbiji, očekuju neke poslovne prilike za svoja preduzeća, a istovremeno će biti one zemlje koje će blokirati Srbiju na putu prema EU. To je pat pozicija koja nije dobra ni za EU ni za Srbiju. Mislim da Srbija zbog toga gubi prilike u svom ekonomskom razvitku“, navodi on.

Grošelj dodaje i da je predsednik Vučić u Briselu i Vašngtonu percipiran kao koristan sagovornik koji čini određene pomake kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine.

„Predsednik Vučić čine pomake poput ovog sa tablicama, koji bude nadu da će se odnosi između Kosova i Srbije promeniti. Sad je to neka vrsta razmene izemđu očekivanja Brisela i onog što se dešava u Srbiji i očekuje se da će na kraju doći do priznavanja Kosova i da će to učiniti Vučić i njegova partija. Ja znam da to u Srbiji niko neće učiniti, ali dokle god je ovo stav koji provlađuje stvari će biti takve kakve jesu, samo je pitanje do kada će ta procena ostati“, zaključuje on.