Šeholi: Dogovor Beograda i Prištine pre 1. septembra, Kosovo će morati da vrati zemlju Visokim Dečanima i formira ZSO

– Bilo je pesimizma da išta mogu da se dogovore. Ako gledate iz ugla Beograda ili Prištine ne vidim da može da bude više razloga za zadovoljstvo nakon razgovora. Borel je rekao da su razgovarali o tablicama i ličnim kartama. Jedno rešenje je da se Vučić povuče, da Srbija prestane na lepi nalepnice. Ako ne dođe do dogovora, onda imamo potencijalane probleme na severu kada Kosovo počne da implementira odluke donete pre par meseci, istakao je Milenković za N1.

Vučić i Kurti u Brisel su stigli u četvrtak, kada su imali odvojene sastanke sa generalnim sekretarom NATO alijanse Johanom Stoltenbergom, a dan kasnije su se zajednički sastali sa šefom diplomatije Evropske unije Žozefom Boreljom, koji je u četvrtak istakao da je taj dan prošao bez dogovora. Dodao je da će se razgovori nastaviti, u nadi da će nekakav dogovor biti postignut do 1. septembra, koji je Priština naznačili kao rok za sprovođenje mera reciprociteta, a Beograd kao početak etničkog čišćenja Srba sa Severa Kosova i Metohije, što je, bar po tvrdnjima srpskih zvaničnika, plan Vlade Aljbina Kurtija.

Ako do sukoba dođe za njih će odgovornost snositi i kosovska i srpska strana, rekao je ranije Borelj, što za Milenkovića predstavlja ishitrenu reakciju evrozvaničnika.

-Oni prisustvuju razmeni informacija, oni vide ako ne dođe ovih dana do dogovora da će Kurti prići implementaciji onoga što su nedvano dogovorili i da Srbi na Kosovu mogu da krenu u određenu vrstu reakcije“, kazao je i dodao da je dobro što je došlo do susreta NATO sa predstavnicima dveju strana, kaže Milenković.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi kaže za Danas da javnost očigledno nije informisana o suštini razgovora koji se obavlja u zgradi EU.

– Kako mi u Insitutu imamo informacije da je tokom razgovor Kurtija i Vučića rečeno dosta temeljitih i po dubini suštinskih stvari oko dogovora za tablice i dokumenata za prelazak granice, navodi Šeholi.

Šeholi kaže da po informacija koje ima će dogovor o tablicama i ličnih karata postignuti pre tog 1. septembra, s tim što će nakon toga Kosovo morati da sprovode odluke Ustavnog suda vezane na zemljište manastira Visoki Dečani, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.

– Po svemu sudeći čeka se i formiranje Vlade Srbije da bi Zapad uvideo kuda će se orijentisati Srbija, kaže naš sagovornik.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže za Danas da očekuje veći pritisak i SAD i EU na obe strane. Poruka ambasadora Kristofera Hila da je Beograd došao „u pozitivnom duhu“ na razgovor može da se tumači i kao signal da se takav pristup očekuje i od Prištine, tako da će se sada popuštanje očekivati i o Kurtija, kaže Krstić.

– Amerika je stalno tu, NATO služi da održava mir i bezbednost na Kosovu, Srbi na severu su ugroženi, jedino NATO može da ih zaštiti, oni nemaju direktne veze na političko rešavanje krize, već da dole bude mir i da se zna ko moze da reaguje, kazao je Milenković.

Vučić je kratko u video obraćanju na društvenim mrežama rekao da se u Briselu bori za mir i stabilnost, kao i da se uzda u čudo da dođe kompromisnog rešenja, što je na konferencije u petak ponovio i direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković.

Petković je rekao da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiti u nedelju 13:30 časova, zato što, kako je istakao direktor Kancelarije za KiM, ne može da se pomiri sa činjenicom da nemamo rešenje, da imamo sukobe na KiM. Za nedelju u 11 časova planiran je i susret predsednika Republike sa predstavnicima Srba sa KiM u Palati Srbija.

On je medijima u petak otrkrio i da je Vučić o toku prvog dana pregovora obavestio premijerku i nekoliko funkcionera Vlade Srbije.

– Od danas počinje naša trka s vremenom, kako da pored svih problema i poteškoća, pored gotovo nemogućih uslova koje stvara Aljbin Kurti, osiguramo bolji život i mir za Srbe na KiM, da izbegnemo sukobe i da nastavimo sa razvojem i napretkom cele naše države, naveo je Petković.

U četvrtak se u Briselu govorilo o dve teme, ali kosovski premijer u Brisel nije došao da traži rešenja već sa „očigledno drugim razlozima“, ali će Vučić i pregovarački tim probati da pronađu rešenja do 1. septembra kako bi se izbegli sukobi.

Šta je Beograd predložio kao rešenja?

Petar Petković je na konferenciji rekao i da je srpska strana imala dva predloga o slobodi kretanja, kao i predlogom rešenja za lična dokumenta, odnosno prelazak administrativnih prelaza. Kosovskim zvaničnicima su predložili da se po pitanju ličnih karata sprovode ono što je potpisano u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011. godine, koji su tada potpisali Borko Stefanović i Edita Tahiri.

– Po pitanju ličnih karata bili smo spremni da građanima Srbije koji imaju prebivalište u centralnoj Srbiji Priština izdaje ulazno-izlazni dokument kada idu na KiM. Bili smo spremni na to, s obzirom da mi od 2011. izdajemo ulazno-izlazna dokumenta za Albance, ali to je apsolutno neprihvatljivo za Srbe koji žive na KiM, njima niko nema pravo da ukida ličnu kartu, naveo je Petković.

Direktor Kancelarije za KiM je poručio da kosovski premijer traži da taj dokument važi 90 dana i da Srbi koji žive na KiM moraju da ga napuste i ponovo se vrate da bi taj papir dobili. Dodao je da to nema veze sa slobodom kretanja, nego da je namera Kurtija da „zatre srpsko postojanje na KiM“ ovim recipročnim merama.

Zvanični Beograd je zatražio implementiranje sporazuma iz 2011. i u pogledu registarskih tablica. On je kazao da je predlog da oni koji voze sa srpskim tablicama koje imaju oznaku Kosovske Mitrovice „KM“ preregistruju na statusno neutralne KM tablice, koje je i UNMIK izdavao 1999. godine – Kurti kategorično odbio.

– Prištinska vlada pre godinu dana, mimo dogovora, jednostrano je ukinula KS tablice i Srbi sada više nemaju mogućnost da uzmu KS tablice, a svi Srbi su ih uzimali, rekao je Petković.

Grenel kritikuje Kurtija

Bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel u petak je izjavio da je kosovski premijer Kurti odbacio svaku ideju koju su iznele EU i SAD.

Grenel, koji je i ranije u javnosti upravo Kurtija isticao kao krivca za nedostatak rešenja u dijalog, za razliku od prethodnog premijera Hašima Tačija koji učestvovao u potpisivanju Vašingtoskog sporazuma 2020. godine, rekao je da ovim postupkom kosovskog premijera „EU frustrirana“.

– Predstavnici EU zatražili su od Kurtija i Vučića da ostanu duže kako bi nastavili da pokušaje rešavanja problema, napisao je Grenel.