Bojana Selaković: Formulisati politički zahtev da se obustave postupci protiv građana (VIDEO)

Govoreći o ovom predlogu za „one koji artikulišu političke zahteve“, Selaković je naglasila da je neshvatljivo da sada građani dobijaju kazne za učešće u blokadama kada su sami zahtevi tih blokada ispunjeni.

– Sama vlast je priznala da su oni u pravu i prihvatila njihove zahteve, zato je potpuno nerazmljivo da se nastavlja odmazda prema tim ljudima – navela je Selaković.

Prekršajne prijave zbog učešća na protestima tokom kojih su organizovane i blokade saobraćaja, dobilo je na hiljade građana širom Srbije, objasnila je Selaković, ističući da se prvo krenulo za prijavama protiv građana u manjim mestima pa se to proširilo i na one iz Beograda, a da su se Građanske incijative angažovale da objasne građanima šta su njihova prava i pomognu u pravnoj zaštiti.

– Građani koji su dobili prijave imaju dve mogućnosti – ili da plate kaznu od pet hiljada dinara, a ako je plate u roku od sedam dana ona će se prepoloviti, ili da pokrenu postupak za dokazivanje njihove odgovornosti. Mi ne želimo da utičemo na njih šta će odlučiti, ali možemo da pomognemo u oba slučaja. Ako žele da plate, osnovali smo solidarni fond iz koga će se plaćati te kazne, a ako se odluče za prekršajni postupak možemo da ih povežemo sa advokatima koji se time bave – navela je Selaković.

Mnoge od njih, prijave su zastrašile i možda i odvratile od daljeg aktivizma, ali veliki je broj onih koji su revoltirani, kaže Selaković.

– Jeste to zastrašilo neke od njih, posebno u manjim mestima. Ali solidarnost koja se pokazala za zajedničku odbranu je nešto što vraća nadu tim ljudima i lak i ako im je prva reakcija bila zabrinutost, mnogo im znači kada znaju da nisu sami u toj borbi. Sa druge strane, mnogi su postali revoltirani – ne žele da plaćaju kaznu a nisu uradili ništa loše, i imaju potrebu da to na sudu dokazuju – navodi Selaković.

Ona je najavila i da će Građanske incijative zbog svih ovih slučajeva razmotriti kojim međunarodnim organizacijama može da obrati, kao i da postoje izvesni mehanizmi pri Ujedinjenim nacijama koji bi mogli da se iskoriste za zaštitu slobode okupljanja.

– Naše je stanovište da je ovo bila jedna odmazda za učešće građana u javnim okupljanjima i nećemo dozvoliti da se sve završi u pojedinačnim prekršajnim postupcima. Ova vlast je i dalje deklarativno na liniji evropskih integracija a u okviru toga mora da poštuje i jača osnovne slobode, kao što je sloboda okupljanja – naglasila je Selaković.

Upitana da uporedi način postupanja policije tokom demonstracija u julu 2020. godine, sa mehanizom koji je policija primenila na ove najnovije ekološke proteste, Selaković ističe da je on značajno drugačiji.

– Za julske proteste pristup je bio drastično drugačiji – to što se desilo tokom julskih demonastracija jeste bila građanska spontana reakcija ali postoje brojni dokazi da je država intervenisala i u odnosu na to kako će ići tok tih demonstracija. Tu su postojale različite grupe koje se mogu dovesti u vezu sa državnim strukturama i njihovo ponašanje doprinosilo je pojačanoj reakciji policije – podsetila je Selaković.

Na poslednje ekološke proteste koji su otpočeli krajem novembra 2021. policija u početku skoro i da nije reagovala, a kasnije je morala da „balansira“ kako kaže Selaković, i zbog toga što smo ušli u predizborni period, te ne bi želeli da dođu u situaciju da objašnjavaju pogreške postupke i izazivaju još već bes građana, kao što je to bio slučaj posle incidenta u Šapcu.

–  Pitanje je kako bi policija sada reagovala i da li bi je bilo uopšte na ovim skupovima da se nije desio incident u Šapcu kada smo videli potpuno povlačenje policije i dolazak jedne kriminalne grupe da se fizički obračuna sa demonstrantima. Videli smo da je to izazvalo reakciju velikog broja ljudi i posle je policija promenila način delovanja.