Selaković gasi vatru koju je sam zapalio: Šta znači to što Srbija neće priznati rezultate referenduma u Luganjsku i Donjecku?

Selaković je posle potpisivanja plana o dvogodišnjim konsultacijama sa Rusijom i osuda koje su došle iz Evropskog parlamenta i domaće javnosti, izjavio da je to uobičajeni tehnički dokument, ali je i dodao da Srbija zbog svojih nacionalnih interesa neće priznati referendume u ukrajinskim oblastima.

Time je nastavio politiku „toplo-hladno“ prema Rusiji koja se od početka ruske agresije na Ukrajinu servira građanima Srbije.

Za ovaj potez ministra Selakovića politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je u skladu sa proklamovanom državnom politkom, da se podržava teritorijalni integritet svih dražava i međunarodno pravo.

– Međutim, mislim da u okolnostima kada veliki deo država sveta ne poštuje teritorijalni integritet Srbije, znači zapadne države i podržava Ukrajinu čime su u neskladu sa principima međunarodnohg prava, ni mi nemamo razloga da trčimo ispred i da se odmah izašnjavamo da ne priznajemo ruski referendum. Mislim da je trebala da bude mnogo odmerenija pozicija Srbije. Da se zasad ne izjašnjavamo po tom pitanju i da kažemo da načelno poštujemo međunarodno pravo, ali da stvari pre svega merimo svojim interesom i podrškom koju dobijamo od pojedinih država za odbranu Kosova. Srbija, dakle, nije trebalo da se izjasni ni da podržava ni da ne podržava – navodi Anđelković za Danas.

Upitan zašto se ministar izleteo, odgovara da je to politika vlasti da se ne zamera.

– Nastoje da ne zatvore sva vrata prema Rusiji jer je Srbiji potrebna podrška Rusije za sprečavanje ulaska Kosova u UN a tu je i energetska zavisnost. S druge strane, evedentno je, od glasanja u UN za osudu Rusija na početku, pa za izbacivanje iz Komiteta za ljudka prava po pitanju Buče gde n postoje jasni dokazi da je Rusija kriva, pa do sada, da Srbija balansira prema Zapadu – ukazuje Anđelković.
Kako dodaje, to je pitanje meke moći.

– Vlast zna da je Rusija mnogo slabija na terenu meke moći u Srbiji. Niti ima svoje medije ili su oni marginalni, niti imaju ozbiljne nevladine organizacije, niti ume da te stvari radi, jer da ume ne bi dočekala Ukrajinu ovako. Onda bi vlasti koja krši mnoge demokratske standarde i koja ne bi davala geopolitičlke ustupke Zapadu, verovatno bilo postavljeno pitanje kako to da se neko u srcu Evrope ne ponaša u skladu sa demokratskim normama. Ta vlast plaća neku vrstu geopolitikog reketa da je Zapad ne bi dirao – zaključuje Anđelković.

A da je Srbija ipak sve dalje od EU, smatra Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

– Igranju muzičkih igara, na Tadićeve četiri stolice spoljnih odnosa Srbije, koje ja Vučić ispolirao i obilato koristio zarad lične političke dobiti, najzad je došao kraj. Stolice će gotovo sigurno povući SAD i EU ukoliko Srbija nastavi da implicitno podržava ruskog agresora u nelegalnom pohodu na Ukrajinu. Tako nespretno slikanje i potpisivanje nekakvog tehničkog sporazuma o konsultacijama Srbije i Rusije koje je Selaković s Lavrovim potpisao u Njujorku pred kamerama poslednji je trn u oku Briselu i Vašingtonu – kaže Beširi.

Prema njegovim rečima, Vučić polako, ali sigurno, dok žaba skroz ne bude skuvana, zatvara priliku da Srbija ikada postane članica EU.

– I dok iz Evropske unije dolaze oštre osude, za sada samo iz Evropskog parlamenta, jednog od pregovarača o članstvu, Srbija je uradila gotovo ništa na reformama koje znače bolji život građana Srbije i članstvo u EU. Selakovićevo prenemaganje o nepriznavanju referenduma koje Duma sprovodi u Donjetsku i Lugansku je samo gašenje vatre koju je sam zapalio. Šteta koju vlast u Srbiji pravi zarad koje rublje koju političari primaju meri se decenijama stagnacije, siromaštva i egzodusa građana iz ove neuređene tvorevine koju pogrešno zovemo državom – ističe Beširi.

Kako dodaje, naše institucije su privatizovane i rade u korist vlasti i ekonomskim moćnika oko nje nauštrb naše i budućnosti naše dece.

– Odbijanje da se svrstamo s logičnim ekonomskim, bezbednosnim i istorijskim saveznicima na Zapadu i da uvedemo sankcije Rusiji, trajno se osuđujemo na etiketu ruskog trojanskog konja kome niko nikada neće verovati. Kako ne postoji ni jedan scenario u kome Putin iz rata izlazi kao pobednik, nemogućnost vlasti da Srbiju od njega ogradi, osuđuje sve nas na budućnost bez slobodnog protoka ljudi, kapitala, robe i usluga. Osuđuje nas na zatvorenost, izolaciju i bedu – skreće pažnju naš sagovornik.

Kako zaključuje, možda je žaba skuvana i nije nam više bitno da li ćemo biti članica najbogatijeg i najrazvijenijeg kluba na planeti, ali ako je vlasti stalo do javnog dobra i dobrobiti građana Srbije bez pogovora i odlaganja ubrzala bi reforme i uvela sankcije Rusiji na putu ka članstvu u EU.

– Istovremeno, potpisala bi ugovor s Prištinom, učinila sve da smiri strasti i doprinela izgradnji unitarne BiH, učlanila bi Srbiju u NATO i ispravila bi višedecenijski put loših političkih odluka. Sve to pod uslovom da je Vučiću važna budućnost građana, a za sada deluje da nije – smatra Beširi.