Selaković u Bundestagu pozvao Nemačku u pomoć u dijalogu s Prištinom

„To je u prošlosti pomoglo“, rekao je Selaković na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa šefom nemačke diplomatije Hajkom Masom, i dodao da je Beograd „privržen putu ka EU“.

Mas je ponovio da Nemačka podržava put Srbije u EU, a naročito reforme u oblasti vladavine prava i slobode medija, prenosi Dojče vele (DW).

Šef nemačke diplomatije je izbegao da odgovori na pitanje zašto EU za vreme prošlogodišnjeg predsedavanja Nemačke nije ni otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom.

„Nemačka je bila zaokupljana procesom otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom“, kazao je Mas zaobilazno.

Tema razgovora dvojice ministara bila je i pandemija korona virusa.

Mas je pohvalio Srbiju zbog strategije vakcinacije i naveo da on, za razliku od nekih u Nemačkoj, ne kritikuje to što Srbija od dobija vakcine Kine i Rusije.

„Mislim da bi mi u EU trebalo više da govorimo o tome kako ćemo do kraja maja da u preko 140 zemalja isporučimo vakcine, samo na Zapadni Balkan više od milion vakcina, a u Srbiju 300.000. Naš problem je što o tome ne govorimo dovoljno glasno“, kazao je Mas.

Dodao je da je EU vakcinisala dvostruko više gradjana nego Rusija i Kina, gledano po glavi stanovnika.

Selaković je rekao da Srbija ni od koga nije dobila vakcine, već da ih je kupila od Rusije, Kine i od proizvođača sa Zapada.

Mas je najavio je da će posetiti Beograd „čim se pruži prilika“.

Selaković je tokom dvodnevne posete Berlinu održao govoor u Odboru Bundestaga za Evropsku uniju i razgovorao s članovima Odbora nemačke privrede za Istočnu Evropu.

U govoru u Bundestagu, Selaković je u sredu rekao da je Beograd privržen dijalogu s Prištinom, ali da su „mnoge poteškoće“.

„Nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o ‘velikoj Albaniji’, što je pretnja ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona“, kazao je Selaković u Bundestagu.

On je pozvao Nemačku u pomoć, navodeći da Srbija „očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija“.

Član Odbora Bundestaga za EU i predsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu, Josip Juratović, rekao je za Dojče vele da su poslanici „ozbiljno shvatili“ strahove Beograda.

Juratović, član vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke, naveo je da je Nemačka „apsolutno protiv“ svake ideje „velike Albanije“ i dodao da je to protivljenje upisano i u koalicioni ugovor sadašnje demohrišćansko-socijaldemokratske vlade.

Jučerašnje sastanke Selakovića s Odborom za EU i parlamentarnom grupom za Jugoistočnu Evropu Juratović je ocenio kao pozitivne i uspešne: „Ministar je kvalitetno predstavio pozitivan ekonomski razvoj i rast stranih investicija“, rekao je on.

Selaković se juče pred Odborom za EU suočio sa nekoliko neugodnih pitanja, navodi DW.

Na pitanje šta vlasti u Beogradu čine da bi u Srbiji bio bolji imidž EU, najvažnijeg investitora, s obzirom na nepopularnost Unije medju mladima, Selaković je rekao da će Vladi Srbije preneti zabrinutost poslanika Bundestaga.

Drugo pitanje koje je DW ocenio kao neugodno, odnosilo se na bojazan od prevelike finansijske zavisnosti Srbije od Kine koja bi mogla negativno da se odrazi na njeno približavanje Evropskoj uniji.

Selaković je domaćine uveravao da su te bojazni neosnovane i da vlada Srbije „drži pod kontrolom“ zaduženost prema Kini.

DW dodaje da bi posetu Selakovića Berlinu trebalo posmatrati i u svetlu spoljnopolitičke ofanzive koju je u utorak najavilo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova: tada je saopšteno da je „strateška suverenost“ Evrope nezamisliva bez zemalja Zapadnog Balkana, a Mas je danas to ponovio.

Radi razgvora o tome Mas će sledećih nedelja odvojeno ugostiti ministre spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i Albanije, do je crnogorski ministar Djordje Radulović Berlin posetio početkom godine.

Zvaničnici navode da Nemačka „misli ozbiljno“ kada je reč o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, zbog čega će Berlin na leto biti domaćin novog samita u okviru takozvanog „Berlinskog procesa“.