Selaković u SB UN: Suštinska nespremnost Prištine za pronalaženje bilo kakvog kompromisnog rešenja

Selaković je, obraćajući se na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom najnovijeg šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, konstatovao da situacija u našoj južnoj pokrajini nije sasvim u skladu sa slikom koja je predstavljena u tom dokumentu, nav odi se u saopštenju Ministarstva.

„Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore, ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba“, upozorio je Selaković.

Prema njegovim rečima, Priština aktivno radi i na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu, kao osnovnom mehanizmu za postizanje rešenja.

I dalje se, kako je upozorio, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote.

„Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode“, rekao je Selaković, navevši primer hapšenja i osuđivanja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana.

„Smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini“, poručio je Selaković.

Osvrćući se na tok dijaloga Beograda i Prištine, Selaković je upozorio na činjenicu da Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, koja, kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, zapravo pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalaženje bilo kakvog kompromisnog rešenja.

„Ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju, samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti“, kazao je Selaković.

Šef srpske diplomatije upozorio je da zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva privremenih institucija samouprave u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci, poput mera o registarskim oznakama.

Srbija, kako je objasnio, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije, jer su protesti građana bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja.

Uprkos svemu, Beograd je, prema njegovim rečima, dosledno opredeljen za politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

„Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate.

Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana“, kazao je Selaković.

On je kategorički odbacio i argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnosti formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava.

„Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog Kosova završena stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem“, objasnio je Selaković.

Ministar Selaković izrazio je očekivanje da će UNMIK nastaviti da deluje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata – miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Na kraju, Selaković je istakao da je Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalaženju održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.