Šemsudin Kučević (1959-2017): Političar i čovek dijaloga

Sve što se tim povodom događalo u Novom Pazaru predstavljalo je deo regionalne senzacije. Turski i srpski bajrak jedan pored drugog svedočili su ponovnom uspostavljanju prijateljstva dva naroda. Sve je bilo podređeno ovom događaju. Bez obzira na okolnosti, dogovorne poslove i sve što će Turska investirati po Srbiji, ostalo je zapisano da je poseta dva predsednika imala istorijsku važnost.

Predsednik Turske nas je podsetio da je jedinstvo imperativ, Sandžak duhovna veza u povezivanju dve zemlje, da će se graditi put u Novom Pazaru kojeg predsednik označi kao „džadu mira i prosperiteta“ i na kraju javno obećao pomoć u ekonomskom i socijalnom razvoju Sandžaka. Nekoliko hiljada građana izašlo je na ulice Novog Pazara da dočeka predsednika Erdogana iskazujući iskreno poštovanje, ne skrivajući emocije i nadajući se da će ova istorijska poseta doprineti poboljšanju sveopštih prilika u ovom regionu. Turska razvojna agencija (TIKA) nastaviće realizaciju infrastrukturnih projekata i obnovu oronulog hamama Gazi Isa – bega. U prošlim vremenima intervencijom i turskom medijacijom smirena je politička kriza koja je godinama opterećivala Sandžak i time je Ankara neposredno doprinela uspostavljanju političke stabilnosti. Sandžak je, međutim i dalje u vrtlogu ekonomskih, infrastrukturnih i socijalnih pritisaka.

I dok su dva predsednika potpisivala različite bilateralne sporazume na društvenim mrežama pojavio se status koji očituje svu britkost sitne pameti – „Bošnjaci jednog predsednika glasaju, drugog predsednika haju (vole)“. Život nas je već sutradan podsetio da je savremena sandžačka politička istorija zabeležila postojanje jednog čovjeka koga su Bošnjaci sve ove godine glasali i hajali u isto vrijeme. Šemsudin Kučević bio je političar i čovek dijaloga. Razumeo je politiku onako kako je učio na Fakultetu političkih nauka. Bio je školovan političar. Pod pritiskom dunjalučkih zbivanja koja su talasala sandžačko društvo sve ove godine, on je maestralno nalazio rešenja za sve nametnute probleme. Kombinovao je peštersku pronicljivost i političku teoriju da bi planirane ideje dobile svoj smisao.

Njegov Tutin bio je skrhana i siromašna opština početkom devedesetih, suočena sa nedostatkom ljudske, ali i državne volje za promene. Suštinski temelj njegove politike zasnivao se na verovanju u moguće. Od početka političkog angažmana i stupanja na sandžačku političku scenu nudio je koncept realne vizije i političke logike. Pristup problemima i političke matrice koje je detaljno razrađivao, pratio i sprovodio doprinele su da Tutin doživi preobražaj. Pripadao je onoj strukturi utemeljenih sledbenika koji je od početka svog političkog angažmana poštovao program jedne političke stranke do samog kraja. Razumeo je i govorio jezikom naroda kojem je pripadao.

Kada iz sadašnje perspektive analiziramo sve ono što je pratilo buran politički život, sve pobede, poraze i podele, zaključujemo da Šemsudin Kučević nikada nije gubio izbore. Autentičnom harizmom čuvao je zidine svog grada dostojanstveno i hrabro do samog kraja. NJegovim preranim odlaskom izgubili smo iskrenog sledbenika dijaloga, razumevanja i pomoći koju je nesebično nudio, bez problema i upita. Stranka kojoj je pripadao uputila je inicijativu za imenovanje Trga u Tutinu po njegovom imenu. To je najmanje što sandžački Bošnjaci mogu da urade, da ime, Šemsudina Šemka Kučevića postane deo naše kolektivne memorije.